0
Iako tenis ima sada već izuzetno bogatu istoriju na Balkanu, neki velikani su zauvek izbirsani iz istorije. Jedan od onih o kojima se godinama ćutalo bio je Franju Punčec.
Legendarni teniser je rođen u Čakovcu 22. novembra 1913. godine, a njegov put do svetskih visina otvorio je oči mnogima da imaju pravo da sanjaju najveće snove.
PROČITAJTE JOŠ
Uvek uglađen i savršeno stilizovan Punčec je prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je 1931. godine postao juniorski šampion Jugoslavije. Niko nije mogao ni da nasluti koliko će daleko uspeti da dođe.
Kako u to vreme nije postojao ATP, pa i ATP lista, niko nije mogao da proceni do kojih je visina stigao. Ipak, iako iz malog mesta u današnjoj Hrvatskog on je postao treći teniser planete. Doduše, ovo je sačuvano samo u arhivama čuvenog časopisa „Sport“ iz Ciriha, kada je bio prvoplasirani Evropljanin.
Ostalo je upamćeno ono što je pričao o samom sebi, te da je sebe nazvao „robom tenisa“ jer mu ništa drugo nije pričinjavalo zadovoljstvo.
To su bile njegove zlatne godine. Igrao je tri polufinala grend slema. Niko od Jugoslovena pre njega u tome nije uspeo.
Najpre je 1938. godine stigao do polufinala Rolan Garosa u kom je slavio Roderik Menzel iz Čehoslovačke, a onda je kasnije na Vimbldonu bolji od njega u polufinalu bio čuveni Don Badž.
Godinu dana kasnije je na Vimbldonu ponovio uspeh, a tada je bolji od njega bio Bobi Rigs. Te godine je osvojio redom Sao Paulo, Monte Karlo, Menton, San Remo, Brisel, prvenstva Japana i Indije, a pamti se i kako je pobedio Bromoviča u Bostonu.
Ostalo je upamćeno ono što je pričao o samom sebi.
„Ja se nisam nikad naročito nervirao! Trema meni nije bila poznata. Istina, nepravda sudija mogla me nakratko izbaciti iz koncentracije, ali ne zadugo. Obično sam posle takvih nepravdi igrao iz inata s dvostruko većom voljom za pobedom. Jutarnji kondicioni tre- ning nisam propuštao ni za živu glavu. Za vreme turnira za ručak nisam jeo meso da ne budem žedan tokom meča. I još nešto, vežbao sam u najdebljem puloveru i to uvek posle ručka kad sunce najjače pripeče. Teško je bilo, znoj je curio potocima, ali mi je zato bilo lakše na mečevima“.
Iskustvo je sticao na mastersu u Italiji, osvojio je titule u Indiji tokom 1935. godine u Madrasu i Pundžabu. Tokom 1937. godine je osvojio najveći turnir u Parizu (mimo Rolan Garosa), a stigao je i do polufinala turnira u Napulju.
Njegovo ime je zauvek ispisano na kompleksu u Monte Karlu jer je 1938. godine osvojio titulu u ovom mestu, a onda i Međunarodno takmičenje Skandinavije.
„Gledajući stalno sam učio. Ima sam celu sobu oblepljenu slikama velikih igrača Tildena, Košea, a najviše me oduševljavao Lakost. Svaku njegovu fotografiju sam nastojao nabaviti. Trenirao sam pet, šest dana u nedelji i osvojio prvi turnir 1932. godine“, pričao je Punčec, a stoji u knjizi „Tenis bez granica“ Čedomira Šoškića.
Nastupao je za Dejvis kup Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1946. godine, a u toku Drugog svetskog rata je prešeo u Teniski savez Hrvatske.
Poslednji put je Jugoslaviju predstavljao protiv Mađarske, a onda je od 1942. igrao za Hrvatsku. U tom periodu je radio u parfimeriji u Čakovcu.
Tada se pričalo o tome da razmišlja da promeni državljanstvo i da počne da se takmiči za Mađarsku. Tada je odlučio da se oženi Zorom 1943. godine, a već tada je razmišljao šta će raditi sa svojom budućnošću.
Nije se slagao sa komunističkim režimom koji je predvodio Josip Broz Tito, pa je tako već 1947. godine zauvek napustio Jugoslaviju. Najpre je živeo u Kairu, a onda je otišao dalje u Johanesburg gde je radio kao trener.
Otišao je u Južnoafričku Republiku i tamo sa suprugom dobio troje dece Viktora, Silviju i Frenka, koji je kasnije i sam učestvovao 1983. godine na Rolan Garosu i bio 179. na planeti.
Punčec je danas gotovo zaboravljen i decenijama je bio izbrisan iz knjiga, u njegovom rodnom Čakovcu postoji klub koji nosi njegovo ime. Igrao je 62 puta u Dejvis kupu i upisao 33 pobede u singlu i devet u dublu.
Na mnogim listama je bio Top 10 najboljih sportista Hrvatske u 20. veku.
BONUS VIDEO Đoković o Ivaniševiću: kraj profesionalne saradnje ne znači kraj prijateljstva
