0
Novak Đoković je opet zaličio na sebe. Upalio je svetlo. Izašao iz tunela. Pronašao ponovo stazu koja ga je vodila do vrha planine, metafora koju i sam neretko koristi sada je opet primenljiva. Barem se sada tako čini.
Prvi meč nije mogao da izgleda bolje za srpskog asa. Bilo je mnogo strepnje i sumnji, iako nije niko realno očekivao da Erber napravi najveću senzaciju u karijeri, pa čak potencijalno i u 21. veku (setimo se, doduše, i Dastina Brauna koji je godinama ranije pometlao Rafaela Nadala sa Vimbldona), ipak nije bilo svejedno.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, Novak je izašao i izabrao siguran put sa 6:3, 7:6(3), 6:3 protiv domaćeg predstavnika. Koliko su Francuzi verovali u njega svedoči u to što su navijači koje organizuje (da li i plaća?) Rolan Garos odlučili da tokom trećeg seta skandiraju Žo-Vilfredu Congi.
Napravio je Conga jedno nespretno srce, zahvalio im se i poručio da ipak budu tiši zbog samog meča. Ali je sve to u njegovom stilu bilo beskrajno simpatično.
Drugi francuski igrač je trebalo da bude fokus navijača, a ipak je bio samo barometar trenutne Novakove forme. Ona govori da je sve sasvim u redu. Nije to bilo sjajno, daleko je od nivoa koji bi mogao da mu donese grend slem, ali za ovu fazu i prvo kolo je dovoljno bitno da nije dozvoljavao sebi duge padove (posle brejka u drugom setu je Erber neočekivano lako to vratio) i da je sve vreme uzde meča imao u svojim rukama.
Kada je trebalo odapeo bi jače, kada bi trebalo pogurao bih još snažnije. Jednostvano kontrolisao je čitav narativ, publiku, atmosferu. Ma sve, čak se čini da mu je više smetalo što mu skupljači loptica ne dodaju dovoljno brzo lopticu nego bilo šta drugo.
Ubedljivo najjači utisak je da Novak želi da bude na terenu, želi da se takmiči, želi da proba da napadne titulu. Đoković je došao motivisan kako nije bio od Australijan opena (iako će sam reći da se ovde oseća ubedljivo najbolje) i to je najbolja moguća vest. Onog Đokovića kom ne znači preterano ni Ženeva, ni Rim, Monte Karlo ili Indijan Vels je konačno arhivirao. To je neki drugi Novak koji se brine o mnogim drugim stvarima pre tenisa.
„Da, ovde se najbolje osećam, ne računajući Australiju, tamo sam imao dosta oscilacija. Odigrao sam samo jedan meč ovde, moram da vidim kako će ići, kako ću se osećati. Bilo je dobro. Dizao sam pesnice u vazduh, bio sam fokusiran, bio sam tu, zadovoljan sam kako sam se ponašao na terenu. Radovao sam se tome. Gde ćeš bolje da se osećaš nego na slemovima. To su turniri koji me podižu iz kreveta svaki dan, znam da moram da treniram sa mišlju o slemovima“, rekao je konačno sa osmehom. I njemu je pao kamenčić sa srca. Za kamen bi morao da uradi mnogo, mnogo više.
Ovaj Novak želi pobede. Želi da razmontira protivnika. Ovaj Novak opet vitla pesnicom. Kako je samo podigao ruku nekoliko puta, nedostajalo nam je da vidimo tu šampionsku punokrvnost. Svakome ko voli tenis to nedostaje za koga god da navija.
Znači mu sve ovo, znači mu napad na titulu. Tenis je u fokusu, što se videlo čak i u tome što je zaboravio sat u svlačionici, pa ga nije imao u toku intervjua (samo pst, nemojte baš svima da to kažete zbog sponzora).
Novak jeste po prirodi solista, ali mu je uvek neophodan dobar hor. Od početka sezone je promenio gotovo čitav tim ljudi oko sebe, a te rotacije su dobile novi zaokret u Parizu.
Iznenada je u nedelju na aerodrom „Nikola Tesla“ ušetao Boris Bošnjaković, a onda se par sati kasnije pojavio i u Parizu. Tačno da je stigao u Pariz da kaže tek jedan savet (a nije samo zbog toga prevalio put) vredelo je već na prvom meču.
Kada god se Novak okretao ka tribinama imao je šta da dobaci, šta da kaže i uradi. U jednom trenutku su kamere snimile kako pokazuje latinično slovo V kao da želi od Novaka da tako poentira. Sve je propraćeno komentarom „Razvuci ga“ i upravo to je Đoković uradio u trenutku kada je napravio brejk u trećem setu.
Bošnjaković je već odigrao bitnu ulogu, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što Novaku daje nove ideje i nudi rešenja kako da probleme anulira. Veoma je to bitno pred nastavak turnira jer se već sada oseća mnogo, mnogo veća sigurnost iz boksa nego na prethodnim turnirima.
Kada se pogledaju samo dva obraćanja Novaka u tri dana vidi se potpuna razlika. Ona mračna, teška senka sumnje sada je počela da bledi. Zrak svetlosti u gradu koji nosi taj nadimak obasjao je Đokovića jer je sebi pokazao dobre stvari.
Pronašao je opet neki svoj glas i mirnom igrom stigao do sledeće runde. Kroz istoriju je dolazio do trofeja na turnirima na kojima je ubacivao više od 70 odsto prvog servisa, a u utorak uveče je stao na 68 odsto. Osvojio je ukupno 22 poena više od rivala (103 naspram 81), ali to čak i malo vara sve koji meč nisu gledali. Nije Novak i dalje na potrebnom nivou, ali ovo deluje ohrabrujuće.
Đoković je pronašao sebe u smislu da je opet Tajbrejković i da je pokupio sve poene kada se lomilo. To je mirnoća koja mu je bila i te kako neophodna nakon burnih perioda u SAD i Evropi.
Sada je uspon tek krenuo i mora se paziti na one druge i treće mečeve kada je znao da naglo „potone“, ali je sada nešto drugačije.
„U toku svoje karijere sam se uvek osećao da je Rolan Garos ubedljivo najteži, fizički zahtevni, puni poteškoća na ovom turniru, za mene, posebno kada nisam u izvrsnoj formi, kada nisam dobio najviše mečeva na šljaci i kada samopuzdanje nije visoko. Pa u mečeve ulaziš sa merom predostrožnosti, sumnjom. Da li će stvari da idu onako kako želiš. Suma sumarum večerašnjeg meča je pozitivna. Ako pogledamo, ono što je interesantno po mojim rezultatima i istoriji, poslednje tri godine sam osvojio dva puta ovaj grend slem, a prvih 10-15 godina karijere samo jednom. Na terenu sam rekao da je Rolan Garos turnir gde se najbolje osećam, to je uvek bio cilj. Kada sam počeo na šljaci da igram rekao sam da je sve to priprema za Pariz. Nadam se da ću podizati nivo igre. Nivo je bio zadovoljavajući, može bolje“, zaključio je Novak.
BONUS VIDEO Poslednji poen Đokovića u prvom setu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
