0
Miran, nenametljiv i pravi gospodin. Ovako većina navijača vidi Dušana Lajovića, ali se malo zna o njemu van teniskih bravura. Kako provodi slobodno vreme, kako gleda tenis, kako vidi sadašnjost, kakvi su planovi za budućnost i zbog čega svi sa njim mogu lako da pronađu zajedničku temu nešto je što nemamo često priliku da pročitamo.
Dušan Lajović je počeo sa treninzima na terenima u Monte Karlu gde od subote počinju kvalifikacije (u petak od 17.00 je žreb za glavni kostur), a onda za Nova.rs otkrio čega se prvo seti po dolasku. Ne bi trebalo mnogo pogađati jer je 2019. godine igrao protiv Fabija Fonjinija finale, što mu je najveći uspeh na mastersima.
„Sigurno da se odmah setim te godine kada sam igrao finale, to je jedan od mojih najuspešnijih turnira, uvek je lep osećaj vratiti se tu gde si igrao dobro u prošlosti. Te emocije se probude u tebi u nekoj dozi“, skromno je počeo Lajović za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Odigrao je tri četvrtfinala zaredom ove sezone, a čak tri puta ga je sa turnira eliminisao Karlos Alkaraz. U tom trenutku je to bio najteži teniski zadatak, a prava je nesreća što nije neko drugi bio sa druge strane mreže. Utisak koji je Lajović ostavljao pokazuje da želi velike stvari (u Majamiju je srušio Endija Marija u prvom međusobnom okršaju, a onda i Maksima Kresija).
„Igrao sam dobro u prethodnom periodu, čak i u Majamiju gde sam bio malo bolestan malo pre toga, na meču sa Marejem me je to isto malo uhvatilo, ali sam odigrao dobro i sledeći meč sa Alkarazom. Ide u dobrom smeru ova sezona i nadam se da ću na šljaci uspeti da nastavim u ovakvom ritmu jer sam od pet turnira tri igrao protiv Alkaraza. U dva meča sam po jednom bio blizu što je pozitivna stvar. Nadam se da ću zadržati nivo igre, a rezultati će doći ili ne, zavisi od više stvari.“
Mogao je i više da žreb nije bio surov, a deluje da mu taj osećaj daje dodatni motiv za nastavak sezone.
„Igrao sam i u Australiji dobro iako sam izgubio na oba turnira u prvom kolu, uspeo sam da nađem pravi mentalitet na terenu i to je krenulo da funkcioniše u Južnoj Americi. Dobio sam dosta mečeva u Južnoj Americi jer sam igrao i kvalifikacije u Buenos Ajresu i Kordobu, što sam imao više mečeva, samopouzdanje mi je raslo iz nedelje u nedelju. Kada ima toliko mečeva i igrač se navikava na stresne situacije i lakše to podnosi, osećao sam se rasterećenije. Sa jedne strane je dobro uvek imati takve izazove, ali sa druge strane verujem da bih na nekom od turnira imao bolji rezultat da se nisam susreo sa njim. Dva puta u četvrtfinalu i u Majamiju u trećem kolu, ali na žreb ne može da se utiče. Konceptualno je bitno da postoji ritam dobrih igara i turnira i kada se otvori žreb da se to iskoristi. Tako i izgleda sezona svima osim ako nisi u Top 5 i svake nedelje dolaziš do završnice turnira, ostali igraju dobro manje ili više, a kada se otvori žreb napravi se dobar rezultat. To je ono što te sa 60. ili 70. mesta podigne u 30 ili 40.“
Niko u ovom trenutku bolje ne poznaje Alkaraza, Španac je odigrao 20 mečeva ove sezone, a čak tri protiv srpskog tenisera. Zbog čega je Španac strah i trepet i šta ga je učinilo najboljim na svetu krajem prošle godine i na kratko ove?
„Njegovo iskustvo je dosta veliko u odnosu na njegove godine. Ono što je izrazito kod njega su stresne situacije, kada je pod pritiskom proizvodi najbolji tenis i to je njegova najveća snaga. Igra najbolje kada je u najvećim problemima, tada ima najviše poteza za špice. Snaga Alkaraza, pored toga što ima odličan forhend, bekhend i kretanje, što koristi raznovrsnost svojih udaraca, jeste to što mi da deluje kao da ubaci u sledeću brzinu kada je u problematičnim situacijama.
Iz nivoa kada je superkonstantan izađe u nivo iznad gde je konstantan, ali plus izvodi neke udarce koji su fantastični. Sa druge strane, raznovrsnost koju ima mu daje dve strane, pre svega da je nepredvidiv i da iz svake situacije ima više opcija. Kao da prave odluke donosi u pravim trenucima, to ide i sa samopouzdanjem, ali trenutno u njegovoj igri ima jako malo mana. Teško je igrati protiv igrača koji je toliko raznovrstan, koji se dobro kreće i brani, a kada napada ima neverovatne promene sa drop šotom. Zanimljiv je za gledanje i publici i nama ostalim igračima. Ima potencijal da napravi velike stvari, potrebno je vreme i da se stvari poklope, ali je na dobrom putu.“
Promenio je način razmišljanja i to daje rezultat.
„Ove sezone nisam zacrtao teniski cilj, pogotvo što sam na početku sezone bio na granici u Top 100, pa je bilo teško planirati. Zacrtao sam da se fokusiram na ono što je preda mnom, na sadašnjost, da ne mislim o onom što će biti ili o onom što je bilo. Na neki način to sada funkcioniše, planiram i turnire, uvek postoji neki cilj i želje u glavi. Ipak, glavni fokus je samo sadašnji trenutak, to sada i moram da nastavim da radim.“
Sezonu je završio osvajanjem čelendžera Maspalomasu i trijumfalno završio godinu. Krajem prošle godine je na kratko ispao iz Top 100, a onda je samo zasukao rukave. Od početka aprila je 68. na svetu nakon niza dobrih rezultata i pobeda koje su privukle veliku pažnju. Njegov jednoručni bekhend, možda i najlepši u tenisu, opet kopiraju dečaci i devojčice, a sve je brzo leglo na mesto.
„Bili su mi potrebni poeni za glavni turnir Australije, pa se više kockica tu posložilo. Uvek je dobro osvojiti poslednji turnir u sezoni, to je pozitivna stvar, iako je čelendžer. Skinulo mi je pritisak od borbe za glavni žreb i za poene i borbu za Top 100. Dugo nisam bio u toj poziciji, a imalo je uticaj i na samopouzdanje. To je bila dobra odluka i iz ove perspektive se isplatila.“
Lajovića posle Monte Karla očekuje put u Banjaluku na Srpska open (17. – 23. april), a ima poseban motiv za odlazak tamo.
„Osvojio sam tamo čelendžer 2015. godine, to je isti klub, sada su sve verovatno promenili, ne znam baš detalje. Jedva čekam da dođem, uvek sam imao lepa sećanja iz Banjaluke, radujem se tom turniru jer se nadam da će biti dobro organizovan. Čak i kada je bio čelendžer dosta ljudi je dolazilo da gleda tenis i da podržava naše igrače, verujem da će sada biti još bolja atmosfera i radujem se turniru.“
Šta posle tenisa? To Lajović još uvek nije odlučio, ali nije ni zatvorio nijedna vrata.
„Nisam razmišljao ništa konkretno jer nemam datum kada ću prestati da se bavim tenisom jer ću igrati dok uživam i dok nemam velikih problema sa telom. Od te dve stvari, a treća je da li verujem da mogu da dostignem svoj maksimum, da igram na nivou na kom sam bio kada sam bio najbolji ili čak bolje. To je preduslov da nastavim da igram tenis, nakon tenisa bih želeo da se oprobam u drugim stvarima. Iz ove perspektive mislim da neću ostati u tenisu, ali mnogo stvari može da se promeni. Videćemo kada dođe trenutak za to.“
Nedavno smo saznali i da je Lajović gejmer, a on je otkrio kako je izgledala ta nova karijera.
„To je bio humanitarni turnir i igrao sam za Partizan e-sports. Igrali smo protiv strimera i jutjubera, pobedili smo – to je jako bitno (smeh). Šalim se, naravno. Bilo mi je super iskustvo, momci su me prihvatili vrlo dobro, super sam se zabavio, zanimljivo je osetiti iz tog ugla jer kada igram, obično to činim od kuće i sa prijateljima. Ovo je bio drugačiji kontekst, ali je bilo baš zabavno. Obično igram CS:GO, ali smo ovamo igrali Kanter strajk 2 beta verziju. Svi su igrali danima, a ja nisam ni probao jer sam bio u Americi. Bilo mi je teško da se naviknem na početku, ali sam se navikao i bio je to dobar izazov.“
Pojasnio je sa kim najčešće igra, ali i da je odmerio snage sa Bogdanom Bogdanovićem
„Igram uglavnom sa prijateljima, sa ATP tura niko ne igra, igrao sam jednom sa Bogdanovićem, ali on samo ponekad igra Kanter, više igra WOW. Uglavnom su to ljudi iz gejming zajednice, igrao sam mnogo u doba koronavirusa kada je sve stalo. Tada sam i krenuo da igram jer nisam igrao od kada sam bio klinac, sada imam sve manje vremena. Kad dođem kući i kad imam vremena da se opustim i da sednem za kompjuter to je super. Pričao sam sa Medvedim, ali on igra FIFA.“
Na početku godine je turnir u Oklendu na Novom Zelandu iskoristio da poseti i mesto koje ga je dugo intrigiralo. Lajović je veliki ljubitelj fantastike i to deluje kao neiscrpna tema u razgovoru.
„Zove se Hobiton, set u kom je sniman film i bilo je bukvalno kao u raju. Veliki sam fan i „Gospodara prstenova“ i „Hobita“, ali i Tolkina. Čitao sam i „Silmarion“, ostale knjige, gledao i seriju… Sve što je epska fantastika, sve mi je isto zanimljivo, kao igrice. Bilo je predivno iskustvo, a Piter Džekson (režiser) je stvarno genije. Bila je to privatna farma, tražio je idealno mesto gde da snime i naišao je na tu farmu.
Otkrio je i dva detalja koje ne znaju ni veliki fanovi „Gospodara prstenova“.
„Vlasnici farme su rekli ‘Može samo ako taj filmski set ostane zauvek i postane turistička destinacija’. Oni su pristali na to, to je retkost jer nema mnogo filmova koji su završili i ostavili set da postoji na takav način. Sve je fascinantno, čitava priča. Kada hobiti trče kroz Šajr ona scena gde trče pored drveća, to je trebalo da bude drveće šljiva, barem mi se čini. Oni su doneli drveće šljiva, a onu je veća i razmera je bila pogrešna kada trče hobiti. Zato su stavili drveće jabuka i svaki list su obojili, nakačili šljive umesto jabuka i tako je izgledao kao drvo šljive sa pravom razmerom. Imao puno tih detalja koje mi ni ne vidimo, ni ne znamo, a tamo je čujemo kroz turu.“
Ipak, ima još još mnogo stvari koje mu pomažu da se potpuno isključi iz tenisa kada mu je to potrebno.
„U poslednje vreme sam malo ispao iz štosa, kao mlađi sam čitao „Hari Potera“, „Pesma leda i vatre“ od Džordža R. R. Martina… Pogledao sam seriju „Točak života“, pripremam se da čitam knjige jer ih ima mnogo. Nisam mogao da se posvetim tome jer sam mnogo na putu, ali mi je to jedan od pikova. Čitao sam i „Vorkraft“ knjige, mnogo su bolje one koje je pisala autorka. Gledao sam „Dinu“, ali nisam čitao knjige. Za Orvela mi je pričao, možda čak Bozoljac, on je veliki fan, to mi je na listi klasika iz fantastike, ali se nisam još posvetio tome. To mi je, zapravo, hobi van tenisa“, završio je Lajović za Nova.rs
BONUS VIDEO Dušan Lajović srušio Ruda u Madridu
