Novak Đoković je govorio o mnogim temama koje zanimaju navijače.
Sve kritike sa kojima se susreo u toku karijere su ga pomalo i umorile, tačnije umorilo ga je da odgovara na ovo.
„Dosta mi je toga. Zaista nemam ni vremena, ni energije, ni volje da se bavim tuđim sudom ili da nekome nešto dokazujem. Već sam prihvatio činjenicu da će uvek postojati grupa ljudi kojoj se nećeš svideti, kojoj se neće dopasti ono što kažeš, kako to što radiš u tensu ili bilo šta u privatnom životu. Uvek će biti osuda. Ali od toga postaješ jači. Barem pokušavam da ojačam od toga, koristim to kao gorivo. Ne da im nešto dokažem, već da podstaknem sopstvenu želju da budem bolji i jači“, poručio je Đoković za „Nacional„.
Zatim je govorio o velikoj borbi koju vodi sa Rafaelom Nadalom i šta mu je veliki cilj.
„Voleo bih da ih osvojim više od svog najvećeg rivala, ali, kada dođe taj trenutak, kada budem morao da podvučem crtu i da se osvrnem na svoju karijeru i ono što sam postigao, čak i ako se zaustavim ovde, a i on osvoji još 10 slemova. Moram da budem generalno zadovoljan. Možda će postojati mali deo mene koji će žaliti što nisam imao više od njega, ali na kraju krajeva, koliko je dovoljno? Znate na šta mislim? To se takođe pitam, jer je to balansiranje kao profesionalnog sportiste, biti u sportu koji je veoma zahtevan, gde je veoma duga sezona i mnogo je prilika – postoje četiri grend slema svake godine, tako da imate prilike. I naravno, morate imati takmičarski um, morate imati ovu žestinu, mentalni pristup vuka, na neki način, da budete glavni sve više i više, jer vas to pokreće, bar je tako u mom slučaju.“
Zatim je dodao.
„Ali u isto vreme, ima i vremena da se balansira i kaže, „u redu, vau, mnogo je postignuto, moraš biti ponosan, moraš biti zahvalan za sve ove stvari, biti prisutan i biti skroman u vezi sa tim“. To su obe vrste ličnosti sa kojima morate da se nosite i sa kojima morate da živite u isto vreme.“
Otkrio je i da li sebe vidi kao GOAT, kao što Lebron Džejms govori za sebe da je najbolji ikada, barem da to sebi govori.
„Da, mogu da razumem to, jer verujem da je ono što radilo za mene i još radi za mene to samopouzdanje i nivo samopouzdanja. Naravno, uvek u ravnoteži sa poštovanjem prema protivniku, prema igri, uvažavanjem trenutka i onoga kroz šta prolazite. Ali samo uverenje da znam da kada sam spreman, kada sam na terenu, na bilo kojoj podlozi, protiv bilo koga, da sam bolji, najbolji. I mislim da u tome nema ničeg arogantnog ili pretencioznog. Ne vidim ništa loše u tome. I čestitam Lebronu na njegovom istorijskom dostignuću, on to apsolutno zaslužuje jer u ovom uzrastu radi naporno kao i svi tamo. I to je veliki uzor i odličan primer svim mladim momcima.“
Govorio je i pomeranju granica u sportu.
„Mislim da su se u košarci, tenisu, fudbalu, tim velikim globalnim sportovima stvari promenile u smislu godina. Možda do pre 10, 15 godina, ko pređe granicu od 30 godina, on je već star, već mu broje dane. A danas, Nadal ove godine puni 37, ja 36, Lebron Džejms je blizu 40, Federer je imao 40 i još uvek je igrao na najvišem nivou, Tom Brejdi, Serena, Ronaldo, Mesi, to je neverovatno.
Sjajno je, jer to takođe daje inspiraciju mladim sportistima, da znaju da mogu da produže svoju karijeru, da mentalno ne postavljaju granicu samo zato što im neko drugi nameće tu granicu, da si posle 30-te manje-više gotov, pa je vreme da razmislite o svom kraju. U vašem umu zaista nema kraja. Mislim da sve više sportista postaje svesno toga. Dakle, ova vrsta multidisciplinarnog holističkog pristupa je veoma česta i daje rezultate svima i produžava njihove karijere“, završio je Đoković.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare