0
Novak Đoković, najbolji srpski teniser, i Argentinac Huan Martin Del Potro, odigrali su prijateljski meč pun emocija.
Spektakl kakav dosad nije viđen desio se u Buenos Ajresu u ponedeljak.
Novak Đoković i Huan Martin Del Potro, odigrali du prijateljski meč kojim je Argentinac ispraćen u penziju, a mnogi ne znaju za njegovu potresnu priču.
Bilo je vrlo emotivno, a Đoković je i plakao zajedno sa Del Potrom.
Pročitajte još
Od 2016. godine, za Del Potra su počeli veliki problemi.
Poznato je da je Del Potro imao problema sa kolenom.
„Kada sam odigrao svoj poslednji meč sa Delbonisom (2022. godine), ljudi nisu znali, ali sutradan sam otputovao u Švajcarsku i opet sam operisao koleno. To je bila moja peta operacija. Od tada, nisam javno pričao o operacijama. Pred meč sa Delbonisom sam već bio rekao da je to verovatno moj poslednji meč i osetio sam mir i nije se više dešavalo da me ljudi stalno pitaju: Delpo, kad ćeš da se vratiš i igraš, kad ćemo te gledati? Ali, nisam mogao više da izdržim bol u svojim nogama. Zato sam se pritajio i u tajnosti sam hteo da budem operisan, pa ću se vratiti ako budem mogao“, rekao je Del Potro jednom prilikom.
Prepričao je detalje patnje zbog koje je prošao.
„Sekli su me, spaljivali nerve, analizirali me… To je patnja kako sam ja živeo. Tako je bilo od poslednjeg meča sa Delbonisom do dana današnjeg. Ovaj oproštajni meč je samo da kažem zbogom tenisu, gotovo je. Nemam više nikakvu želju da igram tenis jer mi moje telo to ne dozvoljava“.
Bio je veoma nezadovoljan svojim životom.
„Nisam želeo da živim ovakav život. Bio sam aktivan tip koji je voleo sportove, ne samo da igra tenis. Odjednom, zovu me da igram fudbal i ja sam onaj koji nosi piće i sedi kraj terena. Kada igramo padel, ja snimam… Za mene, to je užasno“, zaplakao je Del Potro: „Osim toga, sportski gledano, oduzeli su mi najveću radost, ono što sam najviše voleo – da igram tenis. Da znate da mi je jako teško da 24 sata dnevno glumim da je sve u redu…“.
Borio se i sa depresijom.
„Kada se probudim popijem od šest do osam tableta – protiv bolova i upala, analgetike, za anksioznost, pa jednu koja služi i da mi obloži želudac zbog svega toga. Da li gubim kilograme? Ne, od lekova se gojim. Ne jedem šećere, ne jedem brašno, ali kakve to veze više ima sa kolenom? Imam 95 kilograma i boli me kad se penjem uz stepenice. Svi mi doktori govore da imaju mašinu koja će rešiti problem, ali…“
Doktori su mu predlagali da ugradi i protezu i da zaboravi na bolove.
„Mnogo puta sam pomislio da to uradim, ali šta mi proteza garantuje? Kažu da ću imati bolji kvalitet života. Dobro, perfektno, to je ono što tražim – ne da igram tenis. A onda mi dođe drugi doktor i kaže da sam premlad za protezu, da čekam dok ne budem imao 50 godina. Od svoje 31. godine nisam pročitao, šutnuo loptu ili igrao tenis. Da li ću sledećih 15 godina da provedem tako da sa 50 kada mi stave protezu, živim solidno do 60. godine? Trenutno sam u dilemi oko toga. I zašto ja treba da donesem odluku ako si ti doktor? Ja se samo nadam da ću jednom biti bez bolova“.
BONUS VIDEO