3
"Mogu to da osetim, znate, moje baterije su prazne. Gasim se", rekao je Novak Đoković ne tako davno i naterao mnoge u Srbiji da podignu obrve.
Svi mi znamo da će jednom doći trenutak kada će najveći teniser svih vremena reći „dosta je“, ali se istovremeno verovatno velika većina nas nada da će ipak odigrati još koji meč pre nego što se na to odluči.
PROČITAJTE JOŠ:
Novaka Đokovića u penziju niko ne sme da tera, jer i sa 37 ili 38 godina i dalje može da pobeđuje veliku većinu igrača. Čini se da, bar u poslednje vreme, ne može baš sve. Dvaput je to u kratkom vremenskom periodu pokazao Janik Siner.
I nije to toliko zbog činjenice da Novak fizički ne može da se oporavi, već zato što deluje kao da je mentalno u istoj, ili bar sličnoj tački u kojoj je bio pre sedam i osam godina.
A svi pamtimo kako je posle osvajanja Rolan Garosa 2016, kada je kompletirao kolekciju svih grend slemova, posle perioda apsolutne dominacije, odjednom postao potpuno drugačiji teniser.
Tada je izgubio motivaciju, ali je tada imao i 29 godina i bio je još uvek na igračkom vrhuncu.
Usledila je operacija lakta, promena tima i povratak Marijana Vajde, a tu ne treba zanemariti ni ulogu supruge Jelene Đoković, koja ga je privukla natrag tenisu.
Sada su okolnosti drugačije. Prvo, Novak je tada imao definitivno šta da juri i cilj koji može da nadmaši. Imao je ispred sebe i Rodžera Federera i Rafaela Nadala.
Novaku je taj Rolan Garos bio 12. grend slem titula. A svi znamo koliko ih ima danas – duplo više.
Drugo, zašto bi sada Jelena, ili bilo ko od njegove porodice danas rekao: „Nemoj, sačekaj, razmisli da li definitivno hoćeš da odustaneš“.
I sam je ovih dana na La Nasionu izašao intervju gde Nole kaže kako voli da se decom radi one obične, očinske stvari, da ih usmerava, provodi vreme sa njima…
To je logično. Mnogi od nas kao roditelji jedva čekaju da se vrate kući samo da dobiju bar jedan osmeh pred spavanje.
Profesionalni sportisti su toga često lišeni, jer više vremena provode sa trenerima, sparing partnerima i protivnicima nego sa ženama i decom.
Verovatno nije drugačije ni sa Novakovom porodicom i njim samim. Treće, konačno se pojavio neko ko zaista može dostojno da odmeni i njega i tu generaciju „starih kajli“.
Rafael Nadal je iz te starije generacije druga priča. Njega je telo izdalo previše poslednjih godina i vidi se da više nije ni blizu onog igrača od pre dve, tri i više godina.
Povreda kuka i oporavak u proteklih godinu i po, dve, uzeo je danak, pa je Nadal pre nekoliko dana rekao da se oprašta nakon Dejvis kupa.
Jednostavno je ostao bez snage koja ga je krasila i bila mu kao onaj generator kod Tonija Starka i njegovog Ajronmena. Novak i Rafa su se u subotu susreli u meču za treće mesto na egzibiciji „Slem šest kraljeva“ nekako simbolično.
Kao da polako predaju štafetu dvojici momaka koji su igrali finale – Janiku Sineru i Karlosu Alkarazu. Siner je pobedio Đokovića nešto teže nego što je Alkaraz pobedio svog zemljaka Nadala i trenutno su to dvojica najboljih u svetu tenisa. Italijan je na kraju u tri seta pobedio i Alkaraza preokretom 6:7, 6:3, 6:3.
Đoković i „velika trojka“ su potpuno „preskočili“ generaciju tenisera rođenih devedesetih godina, pa se niko od njih nije bogzna kako proslavio i naosvajao najvećih titula. Alkaraz i Siner su imali možda i sreće da se rode u pravo vreme i da od starta gledaju prave uzore i idole.
Potvrdili su to sa po dva grend slema ove godine, kao što su ih nekad delili članovi „velike trojke“.
Rodžer Federer se sada već davno povukao, pre dve godine formalno, neformalno pre bar duplo toliko, mada ga je „ugasio“ Đoković na Vimbldonu 2019. Sve posle toga je bilo tenisko životarenje.
Da Novak nije fizički za „staro gvožđe“ pokazao je i ove godine iako nije osvojio nijedan grend slem, a lani je umalo uzeo sva četiri.
Nešto se promenilo i to nešto je po svoj prilici u Đokovićevoj glavi. Treba mu možda malo vremena da se presabere posle osvajanja zlata na Olimpijskim igrama i da pronađe žar na terenu.
Nije lako suočiti se sa činjenicom da si uzeo ili dobio nešto što si čekao 16 godina i posrtao uporno na putu ka tome.
Ključno pitanje je da li to želi. A ako učimo i zaključujemo iz iskustva, čini se da tu ima „materijala“ bar za još godinu dana i jedan dobar talas u Dejvis kupu.
„Kažu mi: osvojio si zlato, osvojio si sve, reci ‘zbogom’. Sa druge strane, neki misle da bi trebalo da nastavim dokle god mislim da mogu da budem favorit za grend slem titule. Ja sam bliže ovim drugima. Možda se predomislim, ne znam, ali za sada osećam da želim da nastavim. Još koliko? Putovanja i pronalaženje motiva padaju mi sve teže. Nije lako, pogotovo s decom, ne želim da budem odsutan od kuće dugo, ali i dalje imam nešto što me pokreće. Žao mi je onih koji žele da se povučem, jer će morati da me gledaju još neko vreme“, rekao je Đoković za La Nasion.
Ovo ohrabruje, ali godinu dana trenutno deluje kao prava mera. Osim ako Janika Sinera sud ne suspenduje zbog klostebola, pa se onda otvori žreb, a Alkaraz ostane usamljen kao glavni favorit na svakom predstojećem grend slemu.
To bi onda bilo dosadno, jer nisu ni Đoković i Nadal igrali tolike godine i gurali jedan drugog do nekih suludih granica, da bi ostavili tenis u rukama jednog čoveka.
A ne bi bilo ni „ok“ da Novak suviše olakša posao Alkarazu kog je pobedio u finalu Olimpijskih igara za zlato.
Opet, u slučaju da Siner prođe bez ikakve kazne, srpski as bi mogao da nađe motiv i u olajavanjima Italijanovih zemljaka i bivših tenisera koji ga veličaju usred skandala bez imalo srama kao da je totalno nevinašce.
Ne bi bilo loše takvima zapušiti usta, pa onda otići u teniski suton sa stilom, kao što je uvek u špici čuvenog crtaća radio Talični Tom.
BONUS VIDEO: Novak Đoković i izjava posle finala u Šangaju