Novak Đoković zvanično nema glavnog trenera još od rastanka sa Goranom Ivaniševićem, preciznije od marta 2024. godine.
Nakon jedne od najuspešnijih sezona u karijeri, Novak je u 2024. osvojio „samo“ zlato na Olimpijskim igrama, što je svakako bilo u fokusu i označeno je još odavno kao glavni cilj.
Međutim, sve ostale turnire u 2024. godini, Đoković je odigrao ispod svojih standarda, sa kojima niko i ništa ne može da se meri, ali znamo da ni on nije zadovoljan prikazanim u ovoj sezoni, ako izuzmemo takmičenje u Parizu.
Igrao je srpski teniser finale Vimbldona, na Rolan Garosu bi možda i osvojio titulu da se nije povredio, u Australiji ga je pobedio Janik Siner u polufinalu, dok je na US Openu takmičenje završio već u trećoj rundi, kada ga je savladao Aleksej Popirin.
Pored toga, Novak je igrao još četiri turnira u 2024. godini – dva puta je ispadao u trećoj rundi (Indijan Vels i Rim), a dvaput u polufinalu (Monte Karlo i Ženeva).
Nakon rastanka sa Ivaniševićem, Đoković je radio sa Nenadom Zimonjićem, ali ta saradnja nije dugo potrajala i nije se pokazala kao najuspešnija. Zimonjić i Đoković se dugo poznaju, veliki su prijatelji, ali videlo se da nije „to to“ između njih, kada je reč o odnosu trener – igrač.
Tokom tekuće godine Novakovom timu se intenzivnije priključio i Boris Bošnjaković, koji je godinama radio na Đokovićevoj akademiji, ali se uglavnom brinuo o mlađim generacijama. Ipak, teško je očekivati da će Bošnjaković biti glavni Novakov trener, jer je on više u ulozi analitičara.
Ne treba zaboraviti da se Novak u poslednjih godinu dana rastao i sa Ulises Badiom, fizioterapeutom, te Markom Panikijem, kondicionim trenerom, koji su prešli u tabor Janika Sinera, trenutno najboljeg na svetu.
Od rastanka sa Ivaniševićem primetno je da Novaka servis ne služi baš najbolje, vidi se da mu je potreban neko kao Goran, koji je znao da kanališe Đokovićev bes na terenu i udeli mu savet koji mu je potreban.
Da li će Novak dovoditi trenera za početak 2025. godine, odnosno nove sezone, teško je reći, a pitanje je da li i Đoković sam ima odgovor na to pitanje u ovom trenutku. Ono što se pokazalo jeste da mu trener nedostaje, bez obzira na GOAT status i svo znanje, moć i kvalitet koje poseduje.
Ispod vam predstavljamo nekoliko kandidata za trenera Novaka Đokovića.
Najrealnija opcija u ovom trenutku deluje da Gilbert bude Novakov novi trener. Amerikanac se nedavno rastao sa Koko Gof, jednom od najtalentovanijih i najboljih teniserki na svetu, a najavio je da uskoro kreće u novo poglavlje u trenerskoj karijeri.
„Hvala Koko i celom timu na apsolutno neverovatnom letu 2023. i na 14 meseci neverovatnog timskog rada. Koko, sa samo 20 godina, tvoja budućnost je neverovatno blistava i ne želim ti ništa drugo osim uspeha u budućnosti. Uzbuđen sam zbog novog poglavlja u mojoj trenerskoj karijeri“, rekao je Gilbert.
Pod njegovim vođstvom, Gof je osvojila četiri titule, od čega su najznačajnije bile na US Openu i u Sinsinatiju, a pored toga zajedno imaju još i Ouklend i Vašington.
Gilbert ima 63 godine, pored toga što je trener on je i komentator i analitičar, a kao igrač je osvojio 20 titula i bio nekada četvrti na svetu.
Što se tiče trenerske karijere, Gilbert je radio sa Agasijem, Endijem Rodikom, Marijem, Aleksom Bogdanovićem, Keijem Nišikorijem, Semom Kverijem i onda sa Gof. Dakle, iskustva mu ne manjka, izuzetno je stručan i posvećen, te deluje da bi znao kako da pomogne Novaku i pruži mu podršku i savete koji su mu potrebni.
„Očekujem da Novak bude kandidat za titule na još osam slemova, tj. u naredne dve godine“, izjavio je nedavno Gilbert.
Upitan je i da li misli da će Novak dovoditi trenera.
„To je dobro pitanje. Moja pretpostavka je da hoće. Uvek je dobro imati nekoga da te motiviše, možda da ponudi i drugačiju perspektivu. Definitivno bih bio iznenađen da ne angažuje nikoga, tako da očekujem da to uradi“, zaključio je Gilbert u razgovoru za „Sport klub“.
I Đoković izuzetno poštuje Gilberta, uvek se pozdravi sa njim kada ga sretne na turnirima, a čitao je i njegovu knjigu.
Važno je i to da Gilbert iza sebe ima trenersku karijeru dostojnu toga da bude Novakov trener, tako da ne bi bilo iznenađujuće da ga uskoro vidimo u Đokovićevom boksu.
Jedan od trenera koji je najviše aktivan na društvenim mrežama, pa je tako dobio na popularnosti. Radio je nekoliko meseci s Holgerom Runeom, što je bio drugi put da njih dvojica sarađuju, ali ovog puta ta kombinacija nije bila uspešna kao pre.
Međutim, treba znati da su se Muratoglu i Rune rastali pre svega zbog toga što trener nije mogao dovoljno da mu se posveti i stalno putuje sa njim, uglavnom zbog obaveza koje ima na svojoj akademiji i u radu sa još mlađim teniserima.
Ipak, ukoliko dođe do saradnje Muratoglua i Đokovića, to bi bila potpuno druga priča u odnosu na onu sa Runeom. Zašto? Zato što Novak u poznim igračkim godinama igra mali broj turnira, Muratoglu bi dakle imao nešto manje obaveza u tom slučaju i ne bi morao toliko često da putuje kao sa Dancem.
Bez obzira što ima 37 godina, Novak je i dalje veoma zahtevan, od svakoga očekuje maksimalnu posvećenost i profesionalizam, pa ništa manje ne bi očekivao ni od Muratoglua. On je trener sa veliki iskustvom i znanjem, ali veliko je pitanje da li su obe strane spremne da se upuste u novu avanturu.
Bio je sa njim na Olimpijskim igrama, ali to je zato što je na poziciji selektora Dejvis kup reprezentacije Srbije.
Gotovo je sigurno da Novak neće odabrati Troickog da mu bude stalni trener.
Pod ovim pre svega mislim na Borisa Bekera i Marjana Vajdu.
Ukratko rečeno, zaista je teško očekivati da će Novak ponovo od nekog od njih dvojice zatražiti pomoć.
Sa obojicom su priče nekako zaokružene i odavno završene, a mislim da u ovoj fazi karijere ne bi ponovo otvarao takva poglavlja, bez obzira što su ona bila i te kako uspešna. Sada su ipak potpuno druge okolnosti, pa je teško očekivati da ćemo ponovo uz Novaka gledati Bekera ili Vajdu.
U ovu kategoriju spadaju i Andre Agasi i Radek Štepanek, ali i to su manje verovatne opcije u ovom trenutku. Agasi je bez angažmana u ovom trenutku, dok je Štepanek zauzet zbog rada sa Sebastijanom Kordom.
Jedan od najboljih tenisera u istoriji, vlasnik osam grend slem trofeja (94 ukupno) i nekada prvi igrač sveta, kao trener se najviše proslavio u radu sa Endijem Marijem. Sa njim je osvojio dva puta Vimbldon, US Open, dva olimpijska zlata, Završni masters, a pod njegovim vođstom Britanac je bio i prvi na svetu.
Trenirao je Lendl i Aleksandera Zvereva u periodu od 2018. do 2019, ali njihova saradnja nije bila baš uspešna, pošto je nemački teniser jednom prilikom istakao da je Lendl više posvećen i zainteresovan za golf i pse.
Zaista je teško u ovom trenutku zamisliti Lendla i Đokovića da sarađuju.
U ovu kategoriju spadaju Endi Rodik, Mihail Južni, Tomaš Bedih, Nikolas Masu, Markos Bagdatis…
Međutim, neki od njih su veoma zauzeti, pa su zaista šanse minimalne da neko od pobrajanih bude Novakov trener.
U priči je i Magnus Norman, koji dugo sarađuje sa Stenom Vavrinkom, a imao je uspeha i sa Tomasom Johansonom i Robinom Soderlingom. Kako je švajcarski teniser na zalasku karijere, za očekivati je da Norman ostane uz njega.
Nije nemoguće i da Džimija Konorsa, još uvek najtrofejnijeg tenisera, vidimo pored Đokovića, za kojeg je često imao reči hvale.
„Ja sam van posla, Bret (obraća se sinu). Volim da radim teniske podkaste i pričam o tenisu sa tobom, ali znaš, ako se ukaže prilika, to bi svakako bilo zadovoljstvo i čast da on razmotri moje ime. Ali kako stvari idu, malopre smo pričali o Danijel Kolins i kako se život menja i trenutno sam zadovoljan ovim što radim. Volim svoj život i sve u vezi njega“, rekao je Konors pre nekoliko meseci.
Konors je u trenerskoj karijeri radio se Rodikom, Marijom Šarapovom i Eženi Bušar, ali ga od 2015. nema na toj sceni.
Zaključak – Novaku je potreban neko ko je stručan, iskusan i posvećen, bitno je da bude elokventan i spreman da pomogne tokom meča, ali i da zna da kontroliše emocije, baš kao Ivanišević. Uz to, sada je Novaku potreban i neko ko će ga motivisati nakon svih uspeha, zašto ne i neki bivši as, koji zna kako se osvajaju najveći trofeji.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare