3
Devet godina je prošlo od tog dana kada je osvanula nova ATP lista na kojoj je stajalo: 1. Novak Đoković (Srbija). Kralj Vimbldona postao je kralj svetskog tenisa.
Tog jula 2011. godine, Novak Đoković je dosegao teniske zvezde i ostvario dečački san, pobedom u velikom finalu nad Rafaelom Nadalom, 6:4, 6:1, 1:6, 6:3.
PROČITAJTE JOŠ:
Rodžer Federer i Rafael Nadal su posle nekoliko godina zajedničke vladavine i ogromnog rivaliteta, konačno morali da gledaju u leđa teniseru iz Srbije koji je konačno uspeo da nađe rešenje za švajcarsko-španski rebus.
Godinu dana pre toga, hteo je da digne ruke od svega – bilo mu je preko glave da bude „večito treći“, da ga Rodžer i Rafa pobeđuju, a onda je trijumf u finalu Dejvis kupa i saradnja sa Srđanom Četojevićem, sve promenila.
Novaku „duša više nije bila u nosu“, počeo je da dobija duge i naporne mečeve u pet setova, više nije bilo prepreke na njegovom putu ka svetskom tronu. Konačno, tog jula, stigla je i druga grend slem titula na njegov konto.
Do te 2011. imao je skor sa Rafom od 7:16, a takođe i negativan skor sa Federerom. Ali od početka godine krenuo je furiozno i na Vimbldon je došao sa neverovatnom serijom pobeda od 48:1!
Sve je to bila uvertira za najlepši ples po londonskoj travi, bilo je „zapisano u zvezdama“ da i jedan teniser Srbije osvoji najvažniju krunu svetskog tenisa.
DAN IZ SNOVA
Novak je te godine delovao toliko samouvereno, da se činilo da može da igra i dva meča dnevno i da u oba pobedi.
Njegove reči delovale su zastrašujuće za protivnike, a još više kada bi pogledali njegov učinak u toj prvoj polovini te čudesne 2011. godine, koja je u istoriju svetskog tenisa ušla kao jedna od najboljih u istoriji bilo kog igrača.
„Zašto bih se plašio? Za mene je to sasvim normalno da imam velike ambicije. Ako izađeš na teren sa pozitivnim misima i kažeš, ‘mogu da pobedim bilo koga’, mislim da je to ispravan način razmišljanja. Izađeš li sa belom zastavom na teren, možeš da se samo pitaš, šta tu uopšte tražiš“, pričao je Novak četiri godine pre toga, kada je krenuo u svoj veliki teniski pohod.
Koliko je uradio, najbolje govore brojke. Godinu je započeo kao treći sa 6.240 bodova, sa više od 3.000 poena zaostatka za Rodžerom Federerom (9.145), dok je Nadal bio prvi sa 12.450 poena.
Zaređao je od početka godine sa titulama u Melburnu, Dubaiju, Indijan Velsu, Majamiju, Beogradu, Madridu i Rimu, da bi na Rolan Garosu posle serije od 41-0 izgubio od Federera u polufinalu.
Novak je te godine na Vimbldonu pobedio Žeremija Šardija, Kevina Andersona, Markosa Bagdatisa, Mikaela Ljodru, potom u četvrtfinalu Bernarda Tomića, da bi u polufinalu nadigrao i Žoa Vilfreda Congu.
Ostao mu je samo još dvostruki šampion i branilac trofeja, Nadal, ali ne na njegovoj omiljenoj šljaci, već na kliskoj travi Vimbldona.
Na kraju usledio je onaj spektakularan Novakov pad na leđa, ležao je tako koji sekund raširenih ruku gledajući u nebo, a onda je ustao i gricnuo nekoliko vlati trave!
Potez koji će ostati zapamćen kao jedna od najoriginalnijih proslava osvajanja pehara na Vimbldonu.
„Ne mogu da nađem reči da opišem kako se osećam. Ostvario sam životni cilj, osvojio Vimbldon i postao prvi igrač sveta. Sve to u samo nekoliko dana. Ovo je nešto što nikada neću zaboraviti, najbolji dan moje karijere. Za ovaj dan sam vežbao i pripremao se celog života, bio posvećen svom cilju, da budem teniser profesionalac. Svaki sportista sanja da bude prvi, to je nešto što vam daje ogromnu motivaciju. Kada to uradite i kad postanete najbolji, shvatite da ste uradili nešto jedinstveno“, rekao je Novak posle te veličanstvene pobede.
DOČEK ZA PAMĆENJE
Niko pre Novaka Đokovića nije imao tu čast da je iz Srbije a da postane šampion najvažnijeg turnira na svetu.
Trebalo je to proslaviti kako valja, a zna se da su u tome Srbi nenadmašni. Bilo je jasno da Beograd mora na jedinstven način da dočeka svog šampiona.
U ponedeljak, 4. jula, vladala je neopisiva gužva, već na aerodromu „Nikola Tesla“ je bilo nekoliko stotina navijača, a bilo je veselo i na autoputu, ka centru grada. Novak je sa porodicom bio u otvorenom autobusu, svi su želeli da ga pozdrave.
Novaku je trebalo sat vremena da se probije kroz gužvu i desetine hiljada pristalica, te da se obrati egzaltiranim navijačima, na platou ispred narodne Skupštine, preko puta Gradske gde se po tradiciji slave sportski uspesi.
„Ovo je neverovatno. Hvala vam svima koji ste večeras došli da me dočekate. Postao sam vam večni dužnik. Nikada ovo neću zaboraviti i pehar Vimbldona posvećujem Srbiji“, rekao je tada Đoković, koji je pevao na bini.
VRATA USPEHA
Taj trijumf označio je početak ere dominacije srpskog tenisera u belom sportu.
Iako je Rafael Nadal uspeo da se kasnije vrati na prvo mesto (2013. godine), u svetu tenisa više ništa nije bilo isto.
Odnos snaga se promenio, Novak je shvatio da mu je samo nebo granica, a Federer i Nadal da su njihovi pritajeni, veliki strahovi, postali stvarnost.
Sličnu dominantnu godinu Novak je imao i 2015, blistao je i u prvoj polovini 2016. godine kada je kompletirao sva četiri grend slema u nizu i postao jedan od malobrojnih u istoriji koji su uspeli u tome.
Od tog jula 2011. Novak je uspeo da osvoji još 15 grend slem titula, da akumulira ukupno 282 nedelje na čelu ATP liste i stigne do brojke od 79 titula.
Korona je u 2020. zaustavila njegov novi veliki pohod, posle serije od 18-0 i titula u Melburnu i Dubaiju, čeka se nastavak i nove pobede srpskog šampiona. I nastavak trke za titulu najboljeg u istoriji, sa Federerom i Nadalom.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
