Kadrovi Novaka Đokovića iz Melburna sa “Norman Bruks” kupom u rukama deluju sada tako nestvarno, kao da se to dogodilo pre ko zna koliko vremena, a ne početkom februara. Zato što je tenis stao, a razlog je viša sila.
Ovog puta, sila je golim okom nevidljivi protivnik, koronavirus, koji je uspeo da zakoči život na celoj planeti.
Tenis, koji je kao sport sa dugom tradicijom oduvek važio za jedan od najorganizovanijih i najuređenijih, sada se suočava sa nezamislivom situacijom – nema turnira, nema mečeva, nema ničega. Samo gustog vela magle neizvesnosti.
U analima, biće zapisano da je ova 2020. godina svakako najteža i najizazovnija u istoriji „belog sporta“, a kako je počela, pitanje je kako će se uopšte i završiti.
POŽARI U AUSTRALIJI
Najbolji teniser sveta Novak Đoković do osmog pehara na Australijan openu nije došao lakšim putem, što na terenu, što van njega, jer po dolasku na kontinent, teniseri i teniserke bili su suočeni sa pitanjem da li će se tamo tenis uopšte i igrati.
Nedeljama unazad, najudaljeniji kontinent imao je katastrofalan problem. Šumski požari su zahvatili veliku površinu Australije, bilo ih je gotovo nemoguće držati pod kontrolom.
Vlada i građani činili su ogromne napore da stabilizuju situaciju i spreče širenje, ali sve je išlo izuzetno teško, požari su prouzrokovali zagađenje vazduha tako da je bilo teško disati i u velikim gradovima poput Melburna, koji su bili poprilično udaljeni od epicentara požara.
Tokom kvalifikacija, mnogi igrači i igračice su se žalili na izuzetno loš kvalitet vazduha, nekima poput slovenačke igračice Ajle Tomljanović je i pozlilo na terenu, pa je zbog problema sa disanjem morala da preda meč kvalifikacija, ali ni drugima nije bilo mnogo bolje.
Velika sreća bio je ciklon koji je stigao uoči samog početka turnira koji je doneo obilne kiše, tako da se vazduh pročistio i turnir se održao prema planu, a Đoković stigao do još jednog velikog trofeja u karijeri.
PANDEMIJA KORONAVIRUSA
Iako se još u januaru, dok se igralo u Australiji, čak i u Melburnu dosta govorilo na temu nepoznatog virusa, koji se prvo pojavio u Kini, turnir je nesmetano mogao da se održi.
Međutim, tada niko nije ni slutio šta se krije iza zavese i šta će se dogoditi svega tri do četiri nedelje po završetku turnira. Odnosno, da će se sezona prekinuti sa tim da niko ne zna tačno kada će se nastaviti.
Novak Đoković je imao sreće da je uspeo da završi turnir u Dubaiju, osvoji još jedan trofej i učvrsti se na prvom mestu na ATP listi. Međutim, njegova serija pobeda od početka sezone, stala je na broju 18. Kada će krenuti u nastavak trijumfalnog pohoda, to ni sam ne zna.
Da je situacija izuzetno ozbiljna, pokazao je prvo primer Indijan Velsa, potom, Majamija, a onda su otkazani i svi turniri u sezoni na šljaci, na evropskom tlu, tako da se, prema najavama iz ATP i WTA neće igrati pre 7. juna. Ukoliko i tada bude bilo moguće.
Pod velikim upitnikom je i serija turnira na travi, pre svega čuveni Vimbldon, gde su ovih dana otpustili brojne zaposlene kućama i na terenima zaključanog “Ol Inglands kluba” ostavili samo manji broj radnika koji rade na održavanju travnatih terena.
Nameru, da pomere termin u kalendaru, na mesto kada je trebalo da se održe sveže otkazane Olimpijske igre u Tokiju, za sada nemaju. Kao ni to da turnir održe bez prisustva publike.
OTVARANJE PANDORINE KUTIJE
Crveno svetlo za turnire stvorilo je brojne druge probleme u svetu tenisa. Pre svega, na površinu su isplivale sve slabosti i sve podele, kojih i te kako ima.
Pokazala se izrazita nekoherentnost u odlučivanju, pa su čelnici Rolan Garosa gotovo bez ikakve najave, odlučili da termin pomere sa 24. maja na 20. septembar.
To je izazvalo brojna negodovanja u svetu tenisa i osude čelnika ATP, ITF i WTA, jer gotovo da niko od njih nije bio konsultovan u vezi sa promenom datuma u kalendaru.
Reklo bi se da je time otvorena Pandorina kutija i stvoren novi niz problema. Pre svega kako će se organizovati nastavak sezone, kako će se onima koji su izgubili novac otkazivanjem takmičenja, taj isti novac nadoknaditi, kao i čitav niz stvari koje se tiču ugovornih obaveza.
Čini se da se ipak najmanje mislilo na ono najvažnije, igrače i igračice koji otkazivanjem turnira ostaju bez onog osnovnog – novca.
Ako to nije problem za igrače sa vrha, onda jeste za ogromnu većinu igrača koji se ne kotiraju tako dobro na listama, jer jednostavno, nemaju prihoda i nemaju odakle više da zarađuju.
FEDERER I ROLAN GAROS
Rodžer Federer je posebna priča u trenutnoj situaciji.
Švajcarac, koji će u avgustu proslaviti 39. rođendan je u poznim teniskim godinama i svi su svesni da neće igrati još mnogo godina.
Mnogi su verovali da bi ove godine mogao da odigra možda i poslednji Rolan Garos, ali kako je turnir pomeren za septembar, veliko je pitanje hoće li ga uopšte biti tamo.
Ne samo zato što planiraju da turnir na šljaci počne nedelju dana posle igranja na američkom betonu, već pre svega zbog toga što se Federeru omiljeni „Lejver kup“ igra u terminu od 25. do 27. septembra, kada bi trebalo da se završava prva nedelja na Rolan Garosu.
Federer i njegov marketinški tim imaju velikog udela u organizaciji „Lejver kupa“ i svakako je da plan Teniske federacija Francuske remeti i njegove planove, bez obzira što je reč o takmičenju egzibicione prirode. U pitanju su rasprodate karte, sponzorski ugovori, TV prava. Sve je ugroženo.
POŠASTI KROZ ISTORIJU
Mnogi stručnjaci kažu da je ovo nezapamćena kriza u istoriji svetskog sporta jer se gotovo nikada nije desilo da sve stane, izuzev u periodima velikih svetskih ratova.
Istorija beleži da se nije igralo 12 grend slem turnira tokom Prvog svetskog rata. Australijan Open nije igran od 1916. do 1918, Rolan Garos od 1915. do 1919. godine, a Vimbldon od 1915. do 1918. Na US Openu se igralo sve vreme, ali sa promenom lokacije, sa Njuporta na Forest Hils tokom 1915.
U tom ratu, u rovovima u Nuvo Šapelu u Francuskoj, u maju 1915. godine, poginuo je grend slem šampion, legendarni Novozelanđanin Toni Vajdling, koji je osvojio dva pehara u Australiji i četiri Vimbldona.
Tokom drugog svetskog rata, u bombardovanju Londona 1940. godine, bomba je pala i na centralni teren Vimbldona i oštetila jedan njegov deo, a u to vreme na terenima je bila smeštena britanska vojska.
Za tih pet godina nije održano 17 grend slem turnira, u Australiji se nije igralo do 1941. do 1945, na Vimbldonu i Rolan Garosu od 1940. do 1945. i jedino se kontinuirano igralo u Njujorku.
Čini se da smo pojavom pandemije koronavirusa, zakoračili u doba novih ratova. Jedan virus urotio se protiv čitavog čovečanstva, pa i sporta i tenisa.
Jedno je ipak sigurno, život i sport će pobediti, ali dotle, svi moraju dati svoj doprinos u toj iscrpljujućoj borbi.