3
Zorana Arunović, trofejna srpska reprezentativka, svetska i evropska prvakinja, osvajačica svega u streljaštvu, za 1.000. jubilarni broj "Nove" u autorskom tekstu piše o svom životu i vremenu posle najvećeg uspeha i zlatne medalje u Parizu.
Vreme se sad deli na period pre i posle Igara. Mala šala. Najjači utisak je definitivno taj da smo najzad uspeli. I to je nešto što mi odzvanja u glavi od 30. jula 2024. pa sve do današnjeg dana. Godinama sam se borila za olimpijsku medalju, godinama sam se borila sa razočaranjima, jer nisam dolazila do nje i sada je najzad imam. To je moj utisak broj 1. Osećam kao da je poslednji deo slagalice pronašao svoje mesto.
PROČITAJTE JOŠ
3
1
0
Da budem iskrena, zlatnu medalju nisam mnogo pipala od tada, najviše iz straha da je ne oštetim, jer sam videla da je mnogima korodirala i počela da dobija fleke. I moja ima fleke, pa je čuvam u njenom pakovanju, koje je prelepo i tako sofisticirano… Baš kako i priliči olimpijskoj medalji.
Osećam se, rekla bih, ispunjeno i zadovoljno. Osećam se kao da sam uradila nešto mnogo veliko, ali sam se takođe pronašla u čudnoj situaciji, jer sam svaki put sa Igara dolazila u nekom „knockdownu“ i znala da moram da se odmorim pa da nastavim dalje da radim za sledeći ciklus, a sada po prvi put dolazim sa ispunjenim ciljem i nalazim se u situaciji u kojoj se nikada ranije nisam nalazila. Mislila sam da sam nakon 23 godine u sportu iskusila baš sve i da ne postoji nepoznato za mene, međutim, evo, sa 37 godina sam se pronašla u sasvim novoj situaciji.
Život se nije skoro nimalo promenio, osim što mi sada zvoni telefon non stop. I dalje radim iste stvari, družim se sa istim ljudima, ali imam malo više vremena za sebe i za stvari za koje ranije nisam imala.
Belgija je bila sjajna! Jako mi je drago što sam se prijavila za kurs i što sam prošla intervju i primljena. Bilo nas je 15 olimpijaca, iz svih delova sveta, iz različitih sportova, i zimskih i letnjih, i pojedinačnih i ekipnih, starijih i mlađih. Bila je baš raznolika, šarenolika grupa ljudi koja se jako lepo složila i provela tri nedelje na univerzitetu „KU Leuven“.
Imali smo predavanja na temu etike i integriteta u sportu i sigurnog sporta, sa eminentnim predavačima iz celog sveta. U pitanju su univerzitetski profesori, advokati, kriminolozi, etičari, vodeći stručnjaci iz oblasti sigurnog sporta, sa kojima sam radila tokom pohađanja kursa „Safeguarding in sport“.
Na kraju tronedeljne edukacije u kampusu smo bili i deo seminara na temu etike i integriteta, tako da smo na baš lep način zaokružili naš boravak u Luvenu. Inače, Luven je izuzetno poznat univerzitetski grad, jedan od domaćina master studija po imenu MAiSI, koje su pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta. Dok smo bili tamo, održano je druženje alumnija, koji su došli sa svih strana sveta, te smo dobili priliku da se upoznamo sa svima njima i napravimo nove kontakte.
Naši dani u Luvenu su otprilike ovako izgledali: u 8.15 smo uzimali bicikle, kojima smo svakodnevno išli na fakultet, ili bismo išli peške. Sjajno je bilo za razbuđivanje i pokretanje tela. Od 9 do 13 sati su trajala predavanja, nakon čega smo imali lagani ručak, pa smo išli u teretanu da vežbamo. Nakon teretane bismo ponovo sedali na bicikle ili peške išli nazad u hotel. U hotelu smo imali vreme da odmorimo, prođemo kroz beleške sa predavanja, iščitamo štivo za sutrašnja predavanja, večeramo i onda sutra sve ispočetka.
Sad moram da se odmorim… Naime, od 2018. godine kada sam osvojila medalju na Svetskom prvenstvu i uzela kvotu za Tokio, pa sve do kraja Pariza nije bilo vremena za pravi odmor. U prvom pokušaju sam osvojila i kvotu za Pariz 2024, osvojivši medalju na SP 2022. i praktično sam samo nastavila gde sam stala nakon Tokija. Produženje jednog olimpijskog ciklusa je neminovno dovelo do skraćenja ciklusa za Pariz i praktično nije bilo postolimpijske sezone, koja obično služi za oporavak od olimpijske godine.
Moji planovi su u ovom trenutku više na polju edukacije, gde želim da završim master studije za početak, a onda upišem još jedan kurs, koji me već duže vreme privlači u okviru ITA (International Testing Agency), i da budem edukator. I dok to sve radim, ne smem da zanemarim uloge koje imam u različitim institucijama, kao član sportske komisije Evropskog olimpijskog komiteta i Olimpijskog komiteta Srbije, kao i predsednika sportske komisije Antidoping agencije Srbije.
BONUS VIDEO