0
Ljudski rod je u neraskidivoj vezi sa sportom još od antičkih vremena, a odlučnost, otpornost i izvrsnost su vrline koje je sport iznedrio i široko ih popularizovao.
Pored svih velikih sportskih događaja, koji uključuju svetski poznate aktere, postoje i hiljade drugih manje poznatih, ali prilično zapanjujućih priča. Pred vama su neke od njih.
Ibrahim Hamadu je stonoteniser reprezentacije Egipta, ali posve drugačiji od njegovih sportskih kolega. Sa 10 godina doživeo je železničku nesreću, a kada se probudio iz kome, ustanovio je da su mu obe ruke amputirane.
PROČITAJTE JOŠ
Očekivano, nesreća je značajno uticala na njegov život. Jednog dana ušao je u omladinski centar u svom selu, video ljude kako igraju stoni tenis i ostao očaran ovom igrom. Nakon što je više puta pokušao da drži reket pazuhom i nije uspeo, pomislio je u sebi: „Zašto ne bih pokušao da igram ustima?“
I tako je sve počelo. Već više od 30 godina igra stoni tenis držeči reket u ustima. Na Paraolimpijskim igrama u Riju 2016, iako je izgubio poslednji meč, bio je u centru pažnje kao jedan od najinspirativnijih svetskih sportista.
Šokantno zvuči činjenica da 100-godišnja žena može da istrči 100 metara za nešto manje od 1 minuta. Ali upravo to je Man Kaur uspevalo iznova i iznova.
Ona je najstarija i najbrža stogodišnja atletičarka i osvojila je 31 međunarodnu zlatnu medalju.
Njeno poslednje osvajanje bilo je Svetsko masters atletsko prvenstvo 2019. u Poljskoj, gde je osvojila zlato u sve četiri discipline u kojima se takmičila: bacanje kugle, koplja, 60 metara i 200 metara. Man Kaur je počela da trči još 2009. kada je imala 93 godine, ohrabrena sinovom podrškom.
Man Kaur promoviše zdravu ishranu, posebno za osobe u zrelijem životnom dobu, a ona je najbolji primer da su godine nekada zaista samo broj.
Sa 13 godina, surferska zvezda u usponu, Betani Hamilton doživela je strašnu tragediju – izgubila je levu ruku u napadu tigraste ajkule. Za mnoge ljude ovo bi bio kraj njihovog sna, ali ne i za Betani. Manje od mesec dana kasnije, SUP daska joj je ponovo bila pod nogama.
Ovo je bio samo početak njenog neverovatnog puta da ostvari svoj životni san da bude profesionalni surfer. Prevazišla je sve prepreke koje joj je nametnuo invaliditet i sa 17 godina postala je profesionalna surferka.
Od tada je ostvarila neverovatne uspehe, pobedila šestostruku svetsku šampionku 2014. i osvojila nekoliko velikih takmičenja. Godine 2017. primljena je u Kuću slavnih surfera i sada je rangirana među 50 najboljih surfera na svetu.
Po mnogima jedan od najboljih boksera na svetu, Meni Pakjao, pre slave i tutula živeo je kao bos po trnju. Odrastao u porodici sa vrlo niskim primanjima i borio se da zadovolji osnovne potrebe tokom odrastanja na Filipinima.
Sa 16 godina, Pakjao je otkrio svoj pravi dar, a bokserska oprema postala je njegov život. Počeo je da organizuje boks mečeve otvorene za sve u svom rodnom gradu i pobedio je svakog protivnika koji mu se suprotstavio. Ubrzo je napustio rodnu kuću i preselio se u Manilu. Kako su borbe postajale sve ozbiljnije, postajao je slavniji i bogatiji.
Pobeđivao je borce iz Južne Koreje, Japana, Tajlanda, a sa 19 godina osvojio je prvu titulu svetskog šampiona. Pakjao je ušao u istoriju kao prvi bokser ikada koji je osvojio svetske titule u osam težinskih kategorija.
Osvojio je dvanaest velikih svetskih titula i prvi je bokser koji je osvojio linijski šampionat u pet različitih težinskih kategorija.
Monika Seleš je dominirala svetom tenisa ranih 90-ih i osvojila je 7 od 8 grend slem turnira na kojima je učestvovala. Ali tokom turnira u Hamburgu 1993. svet je saznao dokle može da ide opsesija navijača.
U svojoj autobiografiji iz 2009. ona kaže: „Sećam se da sam sedela, obrisala se peškirom, a onda sam se nagnula da otpijem gutljaj vode. Čaša je jedva dotakla moje usne kada sam osetila užasan bol u leđima, glava mi se okreće prema mestu gde me boli i vidim čoveka sa kačketom i osmehom na licu. Ruke su mu bile podignute iznad glave, a šake su mu držale dugačak nož.“
Napadača koji je uspeo da neprimećeno prođe pešačkim prolazom brzo su savladali čuvari, a osam hiljada ljudi u publici ostalo je u šoku.
Teniserka je ubodena nožem u leđa, ali srećom oštrica je promašila kičmenu moždinu i nije oštetila nijedan vitalni organ, a ona se potpuno oporavila za nekoliko meseci. Ipak, Moniki je trebalo dve godine da se vrati na teren.
Tokom konjičke trke 1990. na Delta Daunsu trkačku stazu prekrila je gusta magla koja je onemogućavala gledaoce da vide konje, a džokej Slivester Karmuš smislio je genijalan plan za pobedu. Dok su svi ostali džokeji čekali znak za start, Slivester je tiho povukao svog konja do ciljne linije.
Tamo je čekao, osluškujući konje svojih konkurenata. Kada je čuo prvog konja kako mu se približava jurnuo je ka cilju i lako pobedio u trci.
Na njegovu nesreću, ubrzo nakon što je njegova pobeda dospela pod lupu i njegova obmana je razotkrivena. Kao prvo, njegov konj nije pokazivao znake fizičkog umora koji se očekuje nakon takve trke. Osuđen je na 30 dana zatvora i deset godina zabrane bavljenja sportom.
Mnogi od gore navedenih sportista prevazišli su nezamislive prepreke i postali najbolji na svetu. S druge strane, neki su odlučili da koriste prljave trikove koji su ih naposletku doveli u nevolje i često ih koštali sportske karijere.
BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
