0
Veselin Vujović, čuveni rukometni trener, bio je gost emisije "Probudi se" na televiziji Nova S i tom prilikom govorio je o odlasku iz Zagreba, planovima u daljoj trenerskoj karijeri, ali i političkim okolnostima u Srbiji i regionu.
Vujović se nedavno rastao sa Zagrebom, a kao razlog odlaska trenera iz hrvatskog kluba pojedini mediji su istakli njegovu želju da se posveti voćarstvu.
„Pokušavajući da objasnim odlazak iz Zagreba voćarstvo sam naveo kao jedan od razloga, ali daleko od toga da sam otišao zbog uzgajanja voća. Ostaću u rukometu. Imao sam ponudu Arapa, ali sa njima je teško dogovoriti bilo šta. Kad kažu zovemo vas za dan, to je za pet dana, kad kažu ne moramo to da stavimo u ugovor, znajte da to neće te dobiti… Trenutno čekam ponude“, rekao je Vujović uz osvrt na izjavu da se nada da će nekome zatrebati jedan prosečan trener:
PROČITAJTE JOŠ
„Na sebe gledam kao najboljeg, a to je bilo malo lažne skromnosti. Smatram da sam u trenerskom kremu što sam pokazao rezultatima, ali kad dođete u moje godine gledate skromno. U jednom trenutku sam mislio da ću biti trener Barselone jer sam tamo i završio trenersku karijeru, ipak, sad imam drugačije poglede“.
Čuveni rukometni strateg posebno je poznat po temperamentu i energiji koju prenosi na igrače, a ovom prilikom otkrio je svoje gledište odnosa sa rukometašima.
„Motivišem pre svega sebe jer ako ja ne verujem da možemo da pobedimo, ne mogu ni da prenesem emociju na moje rukometaše. Tražim od ekipe da svaki dan pruža maksimum. Sportisti bi trebalo da imaju samoinicijativu, ali mi sa Balkana smo drugačiji. Reč znači mnogo, odnos takođe, nekad su moji govori okarakterisani i kao brutalni i dođe do osude javnosti, ali je rezultat ono što te drži i opravdava sve što radiš“, istakao je Vujović i dodao:
„Često nisam svestan mikrofona koje nam stave tokom tajm-auta, a sve što govorim pričam iz srca. Uvek pokušavam da pokažem igračima koliko ih volim i ako dođe trenutak da moram da vičem na njih, oni su svesni da su napravili nešto gadno ukoliko su me doveli u takvu poziciju. Često mi uspeva, ali nema formule po kojoj se možete ponašati. Drugačije je u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj… Sa Makedoncima morate da razgovarate na fin način, Crnogorce morate da pokrenete na ponos, Srbe na foru, a Hrvati su patriote, Slovenci su miks svega toga, ali su bliži zapadu i fali im motivacija, kad prevaziđu preveliko poštovanje prema velikim rukometnim reprezentacijama biće fenomenalni“.
Iako je svaki narod na Balkanu drugačijeg temperamenta, Vujović ističe da su zapravo svi veoma slični i povezani. Iskusni trener dodao je da najviše voli da ga okarakterišu kao jugoslovenskog stratega, a potom se osvrnuo na svojatanja među narodima i poslednju polemiku – da li je Milutin Milanković Srbin ili Hrvat.
„Ukoliko Hrvati prisvoje Milankovića nama će od naučnika ostati samo Željko Mitrović tako da ćemo loše proći u istoriji. Ovo što se dešava u Crnoj Gori je tipično za ovo podneblje. Čim dođe do podele imovine braća se posvađaju. Ne mogu da verujem da gospoda Vučić i Đukanović ne mogu da se sretnu, popričaju i reše probleme. Mislim da se čuju, da su ozbiljni igrači i da imaju udela u svemu tome, koriste situaciju. Čovek koji mnogo toga radi u Crnoj Gori i predvodi narod je Amfilohije Radović koji je mnogo toga, ali baš da je svešteno lice nisam siguran. Sa zakonom koji je donet u Crnoj Gori ne bih se ni ja složio, ali je neophodno to rešavati kao državno pitanje, a ne da dolazi do toga da se deli narod i stvara zla krv. Nastaje se sve veći razdor. Zbog čega? Potrebno je reći razlog – ljudima koji vde države to odgovara“.
Vujović je naglasio da nema ambiciju da uđe u političke vode, ali da ga se aktuelna situacija veoma tiče kao građanina.
„Crnogorac sam koji dugo godina živi u Srbiji. Cetinjanin sam i ne dozvoljava mi se da uđem u državu jer imam srpski pasoš. To zameram predsedniku Đukanoviću. Pokušao sam pre neki dan da napravim porodično stablo: pradeda i prababa, deda i baba, otac i majka, pa sestra, brat, ja, Orban i Si Đinping… Čekaj, nije mi jasno. Kako smo braća sa Bugarima, Mađarima i Kinezima, a nismo braća sa Crnogorcima, Hrvatima, Bosancima i Makedoncima? Kako je moguće da Vučić nikad nije rekao naša braća Hrvati ili Crnogorci? Kako je moguće da smo braća sa Kinezima? Neću se baviti politikom, ali ne želim ni da mi bilo ko vređa inteligenciju. Neću da dozvolim da mi neko pred gostovanje na televiziji kaže: ‘pazi šta ćeš pričati’.
Rukometni strateg je političare potom opisao kroz slikovitu metaforu.
„Kad su me pitali zašto nisam ušao u politiku rekao sam da je politika kao krava na vrhu kuće i kad je vidite zapitate se: kako je ovo govedo stiglo ovako visoko“, kazao je Vujović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
