0
Andreas Nikolaus je uvek bio poznatiji kao Niki Lauda. Tokom godina je postao heroj mnogih kada je uprkos tome što ga je u jednom trenutku gotovo "pojeo" požar uspeo da osvoji još dve titule šampiona sveta.
Lauda je postao šampion Formule 1 najpre 1975, zatim 1977. i onda 1984. godine. Jedini je vozač u istoriji Formule 1 koji je osvojio titule za Ferari i Meklaren, dva najuspešnija konstruktora u istoriji.
PROČITAJTE JOŠ
U tradicionalnoj austrijskoj porodici nisu želeli da najmlađi Lauda vozi automobile, već da bude industralijasta kao njegov deda Hans. U početku je zbog rasprave sa porodicom ulazio i u profesionalne probleme kada je uzeo 30 hiljada funti pozajmice iz banke da bi postao vozač tima u Formuli 2.
Ubrzo je stigao u Formulu 1 kada je impersionirao vozačkim veštinama. Počeo je 1972. u Formuli 2, a već dve godine kasnije postao je deo Ferarija u kom je imao veliki rivalstvo sa Džejmsom HAntom koji je vozio najpre za Hesket, a onda i za Meklaren. Njihovo rivalstvo je zabeleženo i u filmu „Rush“. Njih dvojica su bili i veliki prijatelji. Kako je rekao jednom prilikom Lauda „Hant je bio jedan od malo onih koji su mi se svideli, i još manje njih koje sam poštovao“.
Lauda koji je 171 put počeo trku i 54 puta je završio na podijumu uz 25 pobeda i 420,5 poena u karijeri je jedva preživeo nesreću na Nirburgringu 1976. godine.
Sve je išlo od ruke ovom svetskom prvaku dok se nije dogodio veliki incident, kada je u drugom krugu trke izleteo sa staze, najverovatnije zbog pucanja ograde. Bolid se pretvorio u buktinju, a Lauda je ostao zaglavljen u njemu. Prijatelji i saradnici su brzo potrčali da ga izvuku, ali opekotine su zahvatile celo telo.
Krv mu se zatrovala od udisanja otrovnih gasova, a čak mu je i sveštenik očitao poslednju pričest kada je pao u komu. Čudom se izvukao iz nje.
Iako su mnogi mislili da neće preživeti, samo šest nedelja kasnije, sa šavovima na glavi, Niki Lauda vratio se „u igru“, stigavši četvrti na cilj u trci za Veliku nagradu Italije. Jedinstvena snaga volje vratila ga je u život i u Formulu 1 a na licu i telu ostali su mu trajni ožiljci od nesreće.
Njegov Ferari se zapalio i zadobio je teške opekotine. Međutim, Autrijanac se vratio na stazu samo šest nedelja kasnije. Izgubio je prvenstvo 1976, ali je ponovo je osvojio prvenstvo 1977. Tokom svog oporavka morao je da se suoči sa određenim izazovima. Jednom prilikom Lauda se suočio sa novinarom nakon njegove pobede na Velikoj nagradi Južne Afrike.
„Znam te, zar ne?” upitao je Lauda novinara.
„Mislim da ne“, negirao je novinar.
Međutim, Austrijanac se u trenutku prisetio. Pred njim je bio novinar koji mu je postavio jedno od najbezobaznijih pitanja na prvoj konfereneciji koju je održao u životu posle teške nesreće.
„Sećam se. Ti si tip koji me je pitao šta će moja žena da radi sada kada sam ružan.“
Niki Lauda je tada podigao svoj trofej, pokazao na novinara i rekao:
„Pa, možeš da nabiješ ovo u svoju g*zicu“.
Lauda je imao nekoliko operacija kako bi mu očne kapke oporavili da bi ponovo mogli da funkcionišu, imao je opekotine po celoj glavi zbog čega će do kraja života nositi kačket, izgubio je obrve i veći deo desnog uveta. Ipak, ništa od ovog ga nije sprečilo da se čudesno vrati.
Bio je to jedan od momenata koji pokazao da Lauda nikome nije opraštao tek tako, ali i da je bio izuzetno čvrsta osoba. Uspeo je da se oporavi čudesno, pa otuda ne čudi i što je po završetku vozačke karijere bio izuzetno uspešan.
Postao je konsultant u Formuli 1, pa je bio savetnik čak i velikom Mihaelu Šumaheru u Ferariju. Bio je i tim menadžer Jaguara dve godine.
Lauda je bio mentor mnogim velikim igračima, pa čak i Luisu Hamiltonu kog je 2013. godine doveo u Mercedes i bio je ključni čovek za potpisivanje trogodišnjeg ugovora. Upravo zbog toga je usledila velika tuga među svim igračima kada 20. maja 2019. godine u 70. godini preminuo veliki austrijski vozač u toku dijalize zbog problema sa bubrezima. Imao je transplantaciju plućnih krila nakon transplantacije bubrega od posledice te nesreće. Porodica je objavila da je preminuo u potpunom miru.
Jedan od najvećih u istoriji sporta.
Ipak, da i te kako ima smisla za biznis pokazao je što je osnovaotri avionske kompanije od koje je najpoznatija Lauda Air nakon što se drugi put penzionisao 1985. godine. Bio je čak i tada konsultant u Ferariju, a onda je odlučio da „Lauda Air“ proda „Austrian Airlines“ 1999. godine. Tokom 2003. godine je pokrenuo avio kompaniju „Niki“, a ubrzo je pripojio „Air Berlinu“ 2011. godine. Tokom 2016. godine je preimenovao Amira Air u „LaudaMotion“.
Lauda je čak bio i pilot svojih aviona nekoliko puta.
Ipak, njegovo ime će biti zauvek spominjano zbog pada „Mocarta“ odnosno Boinga 767 koji se na putu od Bankoka ka Beču odjednom srušio te 1989. godine u šumi Tajlanda. Svih 213 putnika i 10 članova posade je preminulo kada se avion srušio, a Lauda je odlučio da odmah ode na lice mesta da sam sprovede istragu. Došlo je do kvara motora broj 2 (imao samo 2.904 sata rada i 456 ciklusa naspram motora 1 sa 7.444 sati rada i 1.133 ciklusa) došlo je do kvara dela koji utiče na potisak, a u pitanju je bila greška u dizajnu i električnim instalacijama.
Lauda je sam sproveo istragu i naterao Boing da izda saopštenje da je greška proizvođača i da piloti ništa nisu mogli da urade. Lauda je time bio zadovoljan jer je u simulaciji sa tim problemom 15 puta, iako je sam u tom trenutku pilot, srušio avion. Bilo je jasno da sa takvim kvarom piloti ne mogu da urade ništa i od tog trenutka je ispravljena ta sistemska greška na Boingu, a ujedno i uvedena provera aviona pre leta. Ništa od ovoga se ne bi desilo da Lauda nije lično istraživao sve detalje.
Ostaće upamćeno da je „crna kutija“ u avionu sačuvala poslednje reči pilota koji su pokušavali da podignu avion i da ga spasu.
„Isise Hriste“.
„Čekaj, čekaj malo.“
„Dođavola.“
U tom trenutku su pokušavali da podignu avion iako je levo krilo već bilo ozbiljno nagnuto, a na kraju je avion izgubio i rep, pa je zabeležena maksimalna brzina od 0,99 maha, najveća koju su senzori u avionu mogli da zabeleže, što znači da je u trenutku pada bio probijen i zvučni zid.
Lauda je više puta rekao da je taj pad avion i period nakon njega njegov najteži period u životu, iako je doživeo da gori čitav minut zbog goriva po sebi 1976. godine.
Postao je deo Kuće slavnih motosporta tokom 1993. godine, a tokom 1996. godine je komentarisao trke kada je imao uvredljive komentare prema Robertu Kubici na nacionalnoj osnovi.
Doživeo je i da ga zovu „Pacov“ i „Kralj pacova“ zbog zuba, a objasnio je da je kako je uvek nosio kačket odlučio da proda to mesto sponzoru za 1,2 milion evra. Na listi ESPN je bio 22. vozač svih vremena, a pojavio se u nekoliko filmova.
BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović o Srbiji, Jokiću, medaljama, govorima u svlačionici
