Datum je 7. avgust 2024. godine. Do kraja utakmice Srbije i Grčke ostalo je još šest sekundi kada je Angelos Vlahopulos zatresao mrežu "delfina" i najavio peterce. A onda...
Samo tri sekunde kasnije, Nikola Jakšić je pokazao da nije bez razloga postao kapiten reprezentacije koja je u „grad svetlosti“ došla sa željom da po treći put uzastopno osvoji najsjajnije olimpijsko odličje.
Uzeo je loptu, raspalio preko, kroz, pored… ma kako vam volja – četvorice defanzivaca u belim kapicama sa zastavom Grčke i spektakularno pogodio – 12:11 za Srbiju, pobeda nad Grčkom i trasiran put ka trećem vezanom zlatu na najvećem sportskom nadmetanju na svetu.
I već tada je bilo jasno – Sjedinjene Američke Države se ne pitaju ništa u polufinalu (laganih 10:6), dok su izabranici Ivice Tucka u Hrvatskoj tek na momente uspeli da pokažu da su i oni sa razlogom stigli do finala – Srbija je monstruoznom igrom u prvom poluvremenu „razbila“ takozvane „barakude“, potom malo posustala – dovoljno da se rivali ponadaju da mogu do eventualnog čudesnog preokreta pre nego što je Miloš Ćuk „zatvorio“ priču i potvrdio titulu Srbiji.
„Ja najviše spominjem Miloša Ćuka, koji je ovoj generaciji doneo to neko veće zajedništvo, izraženiji timski duh, pored kapitena Nikole Jakšića i Dušana Mandića, on je doneo to nešto. Posle Jakšinog gola je bila eksplozija. Posle Ćukovog… Pogledali smo se i shvatili – alo, braćo, postaćemo olimpijski šampioni. Nekima su već bile suze u očima. Podsvesno smo stali u napadu, nismo želeli bilo kakav rizik i neki lak gol Hrvatima… A onda gol čoveka koji je na savršen način završio celu priču. Mislim da smo svi shvatili to je to, naše je“, rekao je Stefan Ćirić, pomoćnik selektora Uroša Stevanovića, za Nova.rs u intervjuu po povratku iz „grada svetlosti“.
Treća vezana olimpijska titula. Uspeh? Da. Neočekivan? Ne, jer vaterpolo reprezentacija Srbije je nekako navikla, razmazila… gotovo sve navijače, pa je to išlo do toga da su pojedini bili čak i ljuti zbog slabijeg početka turnira. Kao da nas „delfini“ nisu dosad naučili da takmičenje na Olimpijskim igrama za njih polinje od četvrtfinala?
„Imam informaciju da drugim reprezentacijama nikako nije bilo jasno kako je naša reprezentacija stigla do zlata. Ovo je jedna ekipa koja nije imala medalju, a ne osvojila, a uspela je da se okrene, preobrazi, napravi preokret u glavama i osvoji zlato“, rekao nam je Ćirić u gore spomenutom intervjuu.
I rekao bi čovek sa strane da mora da postoje neki neverovatni uslovi za vaterpoliste i njihov razvoj, čim više nije dovoljno samo osvojiti, već se „poigravaju“ srpski vaterpolisti sa rivalima, daju im nadu da mogu do titule, a onda samo malo dodaju gas i nateraju mnoge da se čude.
Umesto da i danas, u smiraj prve četvrtine 21. veka, radi to isto, na Banjici navijači praktično moraju da sede na zemlji jer su tribine u katastrofalnom stanju. Da ne pričamo o tome da se ovo teško može okarakterisati kao bezbedno.
Srbiju sada očekuju neka nova takmičenja, neke nove borbe i jedan cilj – po četvrti put se popeti na krov najboljih na Olimpijskim igrama. A nama ostaje da se nadamo da nećemo morati i posle Los Anđelesa da pišemo o lošoj strani srpskog vaterpola – već isključivo o rezultatima i dostignućima, pogotovo u godini kada će Srbija, po svemu sudeći, imati najjaču ligu u Evropi.
BONUS VIDEO