Ima nade za srpski vaterpolo.
Vaterpolisti Srbije poklekli su protiv favorizovane Španije i meč prvog kola Svetskog prvenstva okončali porazom od 16:14, ali iako je u jednom trenutku izgledalo baš loše, na kraju, kada se sumiraju utisci, izabranici Uroša Stevanovića su ipak pokazali neke izuzetno ohrabrujuće stvari.
Srbija je u meč ušla sa 2:0, nakon toga je Španija uspela da preokrene na krilma Alvara Granadosa, veže sedam golova i povede 7:2. Tom serijom su Španci i prelomili meč, ali je veliko pitanje da li bi uspeli da slave da je Nikola Jakšić na minut pre kraja postigao gol umesto napravljenog kontra-faula, pošto su „delfini“ u tom trenutku bili u velikom naletu i vezali četiri gola, a najjača selekcija sveta pokazala da je itekako ranjiva.
Što, bar je utisak nakon 32 minuta vaterpola, nije posledica njihovog opuštanja već igre koju su reprezentativci Srbije u tom trenutku pružili. Uostalom, svesni su bili Španci da sa suprotne strane imaju jednu od najvećih svetskih vaterpolo sila, te je isključena mogućnost da su ijednog trenutka, predvođeni preiskusnim Felipeom Peroneom, dopustili da ih visoka prednost ponese, pogotovo jer Stevanović u svojim redovima, uz čak sedam debitanata na Svetskom prvenstvu, ima i prekaljene asove poput Strahinje Rašovića i Nikole Jakšića.
A šta je dovelo do toga da su „delfini“ prvo poveli, a potom i zamalo istopili prednost Španije?
Prva stvar je – odbrana.
Prva tri napada i poslednjih pet minuta Srbija je odigrala perfektno pred svojim golom, Španci nisu uspevali da uopšte dođu u poziciju da ugroze gol Srbije, a koliko je ovaj nalet uplašio selektora Španaca Davida Martina zabrinuo ovaj nalet „delfina“ pokazuje i podatak da je Granados, po mnogima u ovom trenutku najbolji vaterpolista sveta – ako ne baš vaterpolista, onda bar strelac – uprkos visokom vođstvu bio u bazenu.
Problem je nemogućnost da taj ritam odbrane bude „na snazi“ nešto duže, pa su Španci tokom meča neretko previše lako dolazili u poziciju da ugroze Branislava Mitrovića na golu. Ipak, i to bi trebalo da se popravi kako turnir bude odmicao, pogotovo što do velikog broja grešaka dolazi usled neuigranosti igrača od kojih mnogi prvi put igraju zajedno u ovoj postavi, te je ipak potrebno da prođe određeni period upoznavanja, adaptacije i razumevanja.
Druga stvar je napad. Srbija je mnogo veće probleme, što zvuči paradoksalno, pravila u trenucima kada je broj igrača u bazenu bio poravnat, od 14 golova čak devet je dala u momentima kada je odnos snaga bio isti, te raduje odlična igra u pozicionom napadu, pogotovo jer Španija spada u defanzivno odlične ekipe, te postoji nada da će u nastavku protiv Južne Afrike, ali i Crne Gore ipak biti nešto lakše.
Naravno, ima i problema, jer jedna od kritičnih stavki koje bi trebalo da brinu Stevanovića je napad, ali ne onaj pozicioni, već sa igračem više. Stevanovićevi puleni su imali igrača više 11 puta, od toga su postigli tek pet golova. Sa druge strane, Španija je od 12 isključenja za igrače Srbije realizovala dve trećine – osam od 12.
Da su realizovali bar još jedno i bili na preko 50 procenata uspešnosti, igrači Srbije bi do poslednjeg trenutka bili u igri bar za nerešen ishod. Ovako, te situacije su neretko odlazile u nepovrat, a koliko je ovo bilo zapravo bolno pokazuje situacija iz druge četvrtine, kada je Alehandro Bustos pri rezultatu 3:2 za Španiju isključen zbog faula nad Radomirom Drašovićem a umesto sigurne realizacije šut Filpa Jankovića je Unaj Agire lako zaustavio, Janković je potom izgubio loptu nakon što se zbunio, da bi „furija“ iz kontre preko Peronea stigla do 4:2.
Da je tada pogodio Janković, rezultat bi na kraju bio, pod uslovom da je rasplet ostatka meča ostao isti, 15:15.
Druga stavka za brigu je koncentracija. Srbija je imala čak 15 izgubljenih lopti (od toga Španci su četiri pretvorili u lake golove iz kontre). Iako je preko puta bio aktuelni prvak sveta i trenutno najjača selekcija planete, previše je.
Ono što raduje jeste činjenica da su sve ove greške plod neuigranosti, neiskustva i, možda u nekoj meri, treme. Kako vreme bude odmicalo, tih problema bi trebalo da bude sve manje, a ukoliko uspeju da ih svedu na podnošljivu meru, izabranici Uroša Stevanovića mogu da se nadaju znatno ozbiljnijem uspehu od plasmana među osam najboljih selekcija.
BONUS VIDEO Tucak: Nikola Stamenić oblikovao i Savića i mene