Ronijevo dno je bilo baš baš duboko, a vrh je najviši ikada. Prosečnost ga nikada nije zanimala. Depresija ili ekstaza.
Roni O’ Saliven je po sedmi put te 2022. godine postao svetski prvak u snukeru (2001, 2004, 2008, 2012, 2013, 2020, 2022) nakon što je u finalu Svetskog prvenstva sa 18:13 bio bolji od Džada Trampa.
Ovom pobedom samo je učvrstio status legende, a titula mu je donela i izjednačenje rekorda koji je držao Stiven Hendri. Dve godine kasnije je stigao do rekordne 40. titule u snukeru čime je učvrstio svoj GOAT status. Sada, kao i Novak Đoković, ruši rekordne kada su godine u pitanju.
O’Saliven je svoju prvu svetsku titulu osvojio 2001. godine kada je sa 18:14 bio bolji od Džona Higinsa, a osvajanjem sedme postao je i najstariji svetski prvak.
Iako je već bi vlasnik brojnih rekorda, a sedmom titulom u čuvenom Krusiblu oduzeo i jedini argument u korist Hendrija, isticao je da mu oni nikada nisu bili cilj.
„Mene rekordi nisu nikada zanimali. Lepo je kad dođete do njih, ali ja nemam ciljeva. Volim da pobeđujem, a iako to verovatno nije najbolja ideja, pokušaću ovo ponoviti sedeće godine“, rekao je posle pobede.
Iako šampionski sjaj i neverovatni uspesi govore o glamuru, O’Saliven je imao težak život.
Njegovi roditelji su oboje završili u zatvoru. Njegova majka Marija zbog utaje poreza, a otac Ron osuđen je na 18 godina zatvora zbog ubistva.
„Ranije me je terao da izlazim napolje. Mogao si da napustiš školu sa 15 godina, ali si morao da budeš zdrav. U zdravom telu zdrav um. Nikada u tome nisam uživao, ali sam primetio da bolje igram snuker. Kako sam želeo da bude najbolji što mogu u tome, nastavio sam sa tim“, prestao je da trči u trenutku kada je njegov otac osuđen za ubistvo ganstera.
Otac je završio u zatvoru, a 20-godišnji Roni nije znao šta da radi. Odjednom je izgubio želju da trči i postao mnogo, mnogo teži. U nekom trenutku više nije mogao da gleda sebe takvog i počeo je da trči. Nikada nije džogirao, nikada ništa u životu nije radio do pola, već je uvek insistirao na trčanju.
Ta najzdravija od svih zavisnosti mu je preokrenula život.
„Trčanje je sadržalo sve stvari koje su za mene bitne – moju porodicu, veze i snuker – mnogo stabilnijim. Primetio sam da nisam ćudljiv, da se ne sažaljevam. Trčanje je učinilo da mislim mnogo bolje o sebi što je dobro i za sve oko mene“, pojasnio je jednom prilikom.
Koliko je trčanje postalo bitno govori i to što je to bio naslov njegove biografije. U „Trčanju“ je pojasnio da je to njegova religija i njegov način verovanja. Time je zamenio alkohol i drogu koji su do tada bili ogroman deo njegovog života. Počeo je da trči 10 kilometara na kraju za 34 minuta i 54 sekundi.
I to isti čovek koji je bio ozloglašeno poznat po tome što je za noć znao da popije 15 velikih Ginisa.
Tako je praktično pokazao da mu je otac uvek bio najveći uzor. I u negativnim i u pozitivnim stvarima. Tog uticaja nikako nije uspeo da se odupre.
„Tata i njegov drug bili su u noćnom klubu i svađali se oko toga ko treba da plati račun. Onda su dva crna momka koji su tu radili i pomislili da tata i njegov drug nisu hteli da plate. Počela je svađa. Tata je rekao, „Hajde da pričamo o tome“, i prošao oko šanka, gde je jedan od braće uzeo pepeljaru i otišao da udari tatu po glavi. Tata je podigao ruku da se obrani i tom prilikom su mu odsečena su dva prsta. Drugi momak je tada uzeo flašu šampanjca i njome udario tatu po glavi. Tata je onda uzeo nož koji je bio sa strane šipke i to je bilo to.“
Nakon što je njegov otac pušten iz zatvora, O“Saliven je otkrio koliko je bio srećan zbog toga.
„Presrećan sam što sam se ponovo sreo sa ocem. On je više puta izrazio žaljenje žrtvama porodice zbog onoga što je uradio“.
U februaru 2008. otkrio je na televiziji da se bori sa depresijom.
Iste godine je suspendovan zbog udaranja glavom jednog sudije. Previše je popio, a te godine je stalno ispadao u prvim rundama. Otvoreno je govorio o svom gnušanju prema igri, i prema sebi. Godine 2000. O’Saliven je otišao na rehabilitaciju, da traži lečenje od zavisnosti od marihuane.
Kasnije se susreo sa ozbiljnim problemom zbog droge.
„Bio sam depresivan jer sam prestao da pijem i da se drogiram, ali sam samo pio i uzimao drogu zato što sam bio depresivan“, napisao je O’Saliven u svojoj autobiografiji „Trčanje“ iz 2013.
„Na kraju krajeva, radije bih bio čist i depresivan nego na drogama i depresivan“.
O’Saliven je sa 46 godina, četiri meseca i 28 dana najstariji svetski šampion u istoriji snukera.
„Nisam bio siguran da li ću ponovo igrati u velikom finalu. Želeo sam da moja porodica dodje da gleda ako želi. Bilo je fantastično što su bili. Magično. Nisam bio potpuno u snukeru i to je bio problem ove nedelje. Bio sam emotivan, a teško je da ne budeš takav na ovom turniru. Prethodnih 11 meseci bio sam na neki način na odmoru, pobedio ili izgubio, nije bilo važno. Ovo je drugačija zver“, rekao je on.
Posle svega što mu se izdešavalo i kada je već bio otpisan, O’Saliven se izdigao iz pepela i vratio se na vrh.
Jednog dana će se o njemu snimati filmovi, a generacije pričati o uspehu i životu velikog Ronija.
Iako šampionski sjaj i neverovatni uspesi govore o glamuru, O’Saliven je imao težak život.
Njegovi roditelji su oboje završili u zatvoru. Njegova majka Marija zbog utaje poreza, a otac Ron osuđen je na 18 godina zatvora zbog ubistva.
I šta se dešava danas? Pa, čovek koji je „težak“ ko zna koliko miliona živi kao sav običan svet.
Najbolji snuker igrač u istoriji je nedavno osvojio 40 titulu i tako potvrdio zvanje najvećeg ikada. Ipak, pre nego što je osvojio novih 300.000 evra bio je sasvim običan.
O’Saliven je savladao Ding Đuenhueja sa 10:7 samo par sati nakon slučajnog susreta sa prolaznikom na ulici. Navijač ga je prepoznao i snimio ga, a O’Saliven nije skrivao da puši cigaretu.
„Pogledajte s kim stojim ovde! To je moj Roni O’Saliven, zvezda! Legendarni prvak u snukeru, a ja stojim pored njega. O moj Bože, ne mogu da verujem da sam te sreo ovde, znaš…. Tražio sam te. Srećno!“, govorio je uzbuđeni navijač.
Irac je kasnije osvojio 300.000 evra, a procenjuje se da je njegova vrednost oko 35 miliona. I dalje koristi autobus uprkos svom bogatstvu, a njegova autobiografija „Trčanje“ jedna je od najboljih sportskih knjiga koje ćete pročitati. U njoj je opisao kako se izvukao iz pakla droge savetom svog oca – trčanje treba da mu postane dnevna rutina.
On je poznat i kao veliki navijač Novaka Đokovića za kog uvek ističe da je najbolji ikada.
„Federer, Nadal Đoković… Uvek sam voleo da ih gledam. Oni su tri najveća igrača svih vremena. Za mene će Đoković biti kralj svega! Nije bitno da li ste fudbaler, golfer ili hokejaš, svi se ugledaju na Đokovića! Voleo bih da mogu da uradim na bilijarskom stolu ono što Đoković radi na teniskom terenu“, rekao je O’Saliven nedavno.
BONUS VIDEO Čudesni Aleksa Pecelj u polufinalu US opena