Neverovatna priča.
Naser El Sonbati je bio enigma u svetu bodibildinga. Čovek koji je bio na korak da dobije prestižno pšriznanje „Mister Olimpija“, ubrzo je postao daleko poznatiji kao čovek ogorčen svojim iskustvima u sportu.
Umesto da se povuče u život poziranjaa, on je odlučio da pokrene ofanzivu protiv svih za koje je smatrao da su mu činili nepravdu tokom njegove karijere, napadajući zvaničnike i kolege takmičare u nizu oštrih intervjua u poslednjim godinama svog života.
Njegovo rušenje industrije učinilo ga je jednim od najkontroverznijih bodibildera kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih. Ali kako je favorit navijača koji je izgledao spreman da postane š“Mister Olimpije“ mogao postati tako ogorčen i ljut na čitavu industriju?
Da bismo razumeli El Sonbatijeve kasnije godine, neophodno je pričati o njegovom usponu u svetu bodibildinga.
Rođen u Štutgartu, Nemačka, 15. oktobra 1965. godine, otac je iz Egipta, a mama Lejla iz Srbije koja se tih 90ih i dalje zvala Jugoslavija pa je Naser odlučio da nastupa pod jugoslovenskom zastavom.
Naser El Sonbati nije izgledao predodređen za bodibildera.. Počeo je da diže tegove tek kao tinejdžer da bi ojačao noge za fudbal – i kad god bi video bodibildera, smatrao ih je odbojnim.
Ali je sve počelo da se menja kada je bivši mađarski dizač tegova u El Sonbatijevoj teretani primetio njegovu potencijalnu građu i pronicljivo ga savetovao da trenira gornji i donji deo tela u tandemu kako bi osigurao ravnotežu.
U roku od dve godine strukturisanog treninga, El Sonbati je ušao u lokalni bodibilding sajam u Nemačkoj po nalogu drugih u teretani i završio šesti kao juniorski takmičar.
El Sonbati je počeo da se dublje interesuje za sport ubrzo nakon toga, povećavajući svoje treninge i takmičeći se u više amaterskih takmičenja. Istovremeno je nastavio sa školovanjem.
Posle srednje škole, El Sonbati je pohađao univerzitet gde je vremenom diplomirao sa diplomom političkih nauka, istorije i sociologije. Takođe je izoštrio svoje komunikacijske veštine i kasnije je bio slavljen zbog svoje sposobnosti da razgovara na više jezika. U kasnijim godinama, ovi kvaliteti su pomogli da El Sonbati dobije nadimak „Profesor“.
El Sonbati je počeo da se dublje interesuje za sport ubrzo nakon toga, povećavajući svoje treninge i takmičeći se u više amaterskih takmičenja. Istovremeno je nastavio sa školovanjem.
Posle srednje škole, El Sonbati je pohađao univerzitet gde je vremenom diplomirao sa diplomom političkih nauka, istorije i sociologije. Takođe je izoštrio svoje komunikacijske veštine i kasnije je bio slavljen zbog svoje sposobnosti da razgovara na čak sedam jezika. U kasnijim godinama, ovi kvaliteti su pomogli da El Sonbati dobije nadimak „Profesor“ jer je pored toga nosio i naočare kakve su obično nosili štreberi.
Na sceni je uspeh počeo da se gomila. El Sonbati je zaradio svoju IFBB pro karticu 1990. i plasirao se u prvih 10 na tri IFBB Grand Pri takmičenja iste godine. Do 1993. došoa je do trećeg mesta.
Njegov uspeh širom Evrope nije prošao nezapaženo u Sjedinjenim Državama, a prvobitno nevoljni bodibilder ubrzo je dobio poziv za najveću scenu od svih – Mr. Olimpija 1994. godine.
Niko nije očekivao da će se El Sonbati suprotstaviti konačnom pobedniku Dorijanu Jejtsu 1994. – a čak su i ostali poput Šona Reja i Kevina Levrona bili van domašaja. Ipak, pokazao je solidan rezultat u svom debiju u Olimpiji, osvojivši sedmo mesto i pobedivši Andreasa Muncera, Samira Banouta i mladog Ronija Kolmana.
Što je još važnije, njegova građa je privukla pažnju bodibilding kralja Džoa Vajdera, koji je zvezdi u usponu dao ugovor na puno radno vreme.
Sledeće godine, El Sonbati je završio treći na istom takmičenju ponovo iza Levronea i pobednika Jejtsa. Ponovio je taj plasman 1996. godine, ali sa izvesnim stepenom kontroverze. Te godine, El Sonbati je dobio mnogo pohvala zbog poboljšanja njegove kondicije, ali je kasnije diskvalifikovan nakon što je pao na testu diuretika od strane IFBB-a.
Diskvalifikacija je malo povredila Naserovu rastuću popularnost u bodibildingu u kojemje dominirao na brojnim takmičenjima.
Samo mu je bila potrebna ta neuhvatljiva kruna Olimpije da legitimiše svoju karijeru — a 1997. godine, zvezde su se naizgled uskladile da bi El Sonbati konačno napravio poslednji korak ka besmrtnosti.
Dorian Jejts je 1997. godine došao na Mister Olimpija u nadi da će osvojiti svoj šesti trofej zaredom. Nasledivši Li Hanija kao vrhunska zvezda bodibildinga, dominirao je scenom gotovo čitavu deceniju.
Ali, na tom takmičenju Sobati je briljirao i delovalo je da je to bila konačno njegova godina,a li su sudije pobedu dali Jejtsu koji im to nikad anije oprostio.
Naser se teško mirio sa ovom odlukom i posle osvajanja Arnold Klasika 99-e, karijera je krenula naglo da se gasi a Naser da se izoluje od sporta.
Retke intervjue je koristio da napada sve, od menadžera i organizatora do svojih kolega.
„Emisije „figura“ ne čine bodibilding rast ili popularnost, ali će generisati više prihoda za promotere – nema ništa loše u tome. Ali bodibilderi bi takođe trebali i moraju ostvariti više prihoda kroz novčane nagrade i ugovore. I bilo koja vrsta testiranja na drogu ne čini sport popularnijim. Takođe to što je Švarceneger bio guverner Kalifornije nije učinilo bodibilding mejnstrimom“, udario je Sonbati i popularnom glumcu
bubrezi su počeli da otkazuju a umro je prilikom posete Kairu usred infekcije bubrega.
BONUS VIDEO