0
Početak 21. veka Formule 1 protekao je u znaku dominacije Mihaela Šumahera, koji je poslednju titulu osvojio 2004. godine. Iako se činilo da je "najbrži cirkus na svetu" u problemu, naredne godine pokazale su da je legendarni Šumi imao itekako dostojne naslednike. Ovo je priča o njima.
PROČITAJTE JOŠ...
Fernando Alonso
Pred početak sezone 2005 doneta je odluka da ekipe moraju da koriste isti set guma tokom cele trke u naredne dve godine, čime je praktično data prednost timovima koji koriste Mišelin umesto Bridžstona, koji je tih godina koristio Ferari. To je nateralo „Skuderiju“ da iz korena promeni taktiku, a samog Šumahera onemogućilo da na pravi način izvuče maksimum iz bolida. Ipak, čak i da je uspeo u tome, pitanje je da li bi osvojio titulu, jer je mladi Španac iz Ovijeda za volanom Renoa bio u naletu.
Prvo je 2005. u trci za Veliku nagradu Brazila krunisao odličnu sezonu tokom koje je sedam puta bio prvi, pet puta drugi i tri puta treći, osvojivši šampionsku titulu dve trke pre kraja ispred Kimija Raikonena u Meklarenu, dok je treće mesto zauzeo Šumaher. I naredne godine Alonso je zabeležio sedam pobeda, koliko i Šumaher, ali je ponovo na ostalim trkama imao bolji rezultat, pa je po drugi put u dve sezone uspeo da bude bolji od Šumahera i ovoga puta spremnog Ferarija.
Nakon dve titule u Renou, usledio je prelazak u Meklaren Mercedes, gde je bio treći, zatim nakon godinu dana povratak u Reno, ali bez ozbiljnijeg uspeha, pošto je naredne dve sezone završio kao peti, odnosno deveti, da bi 2010. prešao u Ferari. Iako je bilo očekivano da u bolidu „konjića“ ponovo preuzme primat, Alonso je za četiri sezone tri puta bio drugi, jednom četvrti. Usledio je odlazak u Meklaren, četiri godine tavorenja, da bi se 2018. godine dvostruki šampion sveta povukao iz šampionata Formule jedan.
No, tu nije kraj. U oktobru ove godine poprilično glasno odjeknula je vest da će Alonso naredne sezone voziti za Alpin, tačnije rebrendirani Reno, i da će cilj biti povratak u sam vrh šampionata, gde trenutno suvereno vlada Luis Hamilton. Do sada je zabeležio 32 pobede u karijeri.
Kimi Raikonen
„Ledeni Finac“ nije samo svetski šampion iz 2007. godine, dva puta drugoplasirani i trećeplasirani, već je momak koji već 18 sezona (uz 19. na putu) čitav sport čini neuporedivo boljim i zanimljivijim, i to ne samo zbog svojih vozačkih sposobnosti. Na primer, Raikonen nijednu od tih 18 sezona nije završio ispod 12. mesta, dok je samo tri puta za čitavu karijeru sezonu završavao na mestu slabijem od šestog, ma koji bolid vozio.
Kao što rekosmo, podjednako zanimljive su priče van trkališta, pa je tako poznata anegdota kada mu je tokom trke bilo dosadno pa se zaigrao dugmićima, ili kada je, nakon što je odustao na trci u Monte Karlu, umesto u boks otišao na svoju jahtu. Nedugo potom, navijači kraj malih ekrana nisu mogli da veruju svojim očima kada su kamere snimile Raikonena koji opušteno, okružen gomilom ljudi, bez majice uživa u lepom danu.
Naredne sezone voziće za Alfa Romeo, a do sada je ostvario 21 pobedu. Ostaje nam da vidimo do kad će Finac biti deo Formule 1, pošto je bilo priča da bi mogao da se penzioniše, ali je ipak odlučio da se vrati i 2021.
Sebastijan Fetel
Godina kada je Raikonen osvojio titulu biće upamćena po još jednoj stvari – debiju Sebastijana Fetela. Nemac je godinu započeo kao test vozač Zaubera, za čijim volanom je i debitovao na Velikoj nagradi SAD, zamenivši Roberta Kubicu, koji je pre toga na Velikoj nagradi Kanade doživeo nesreću. Sjajne kvalifikacije (sedmo mesto) i odlična trka (osmo mesto) doneli su mu naslov najmlađeg vozača koji je ikada osvojio bod na trci. Kako se Kubica ubrzo vratio, Fetel je dobio poziv Toro Rosa, i od 11. trke u sezoni postao deo ovog tima. Uzvratio je prvo dobrim vožnjama i bodovima u tekućoj sezoni, a potom i prvom pobedom u karijeri u trci za Veliku nagradu Italije.
Dobio je nagradu za rukija godine, obezbedio sebi mesto u Red Bulu umesto čuvenog Dejvida Kultarda. I uzvratio, što bi rekao onaj film, dobro da bolje ne može biti – vezavši četiri šampionske titule.
Ferari je u njemu video spasioca, ali umesto podrške ostatka tima Ferari je sa tehničke strane bio sve gori i gori, pa je i Fetel padao. Tako je pred početak ove sezone morao da se praktično pravda rečima „Nisam zaboravio da vozim“.
U kakvom je stanju pokazaće ove godine, pošto bi u Aston Martinu trebalo da ima znatno veću podršku od one koju je imao u Ferariju.
Dženson Baton
U samo dve situacije u poslednjih 20 godina gotovo čitav svet je navijao za jednog vozača – 2009. i 2016. godine. Prvi koji je ujedinio ljubitelje Formule 1 bio je Dženson Baton. Pred sezonu 2009. Baton je imao već devet godina staža, i za to vreme je u Vilijamsu, Benetonu, Renou, BAR-u i Hondi uglavnom bio na sredini tabele, mada je 2004. godine iznenadio sve i za volanom BAR-a zauzeo treće mesto. Kada je Ros Bron odlučio da uđe u Formulu umesto Honde, Baton je dobio poziv, i tada se sve „poklopilo“. Sedam prvih trka u sezoni, šest pobeda i ubedljivo prvo mesto blago rečeno su šokirali ljubitelje Formule 1, a Batonu dopustili da ostatak sezone privede kraju mirno i proslavi titulu – svoju prvu i poslednju u karijeri.
Bron je po završetku sezone prestao da postoji, Mercedes je otkupio 75,1 odsto akcija i tako napravio uvod u eru koja će pripasti Luisu Hamiltonu. Ukoliko ne pratite Formulu 1, ili vam je potrebno poređenje, možda je najbolje ako biste uz Batona stavili znak jednakosti sa šampionskim timom Lestera iz sezone 2015/2016. A Baton je ušao u istoriju kao deo jedinog tima koji je imao stopostotan učinak – Bron je svoju jedinu sezonu završio sa titulama i u konkurenciji vozača i u konkurenciji konstruktora.
Baton je karijeru završio 2017. godine u Meklarenu, a ukupno je 15 puta trijumfovao na trkama F1 karavana. Naravno, više se nije borio za titulu, mada je 2011. završio kao drugi, ali ubedljivo iza dominantnog Sebastijana Fetela.
Niko Rozberg
Drugi put čitav svet je navijao za jednog vozača 2016. godine, kada je Niko Rozberg predstavljao „malog čoveka“, vozača koji je trebalo da služi kao podrška Luisu Hamiltonu na putu ka trećoj vezanoj tituli. Umesto toga, Rozberg se „oteo kontroli“, dobio prve četiri trke, Hamilton je uzvratio sa dve pobede, Rozberg je potom došao do novog trijumfa pre nego što je Hamilton vezao još četiri prva mesta. No, kada se činilo da će Hamilton ipak uspeti da dođe do preokreta i titule, Rozberg je odgovorio sa tri vezane pobede, jednim trećim mestom, i sve zasladio osmim trijumfom u sezoni.
Tu nije bio kraj drami, pošto je Hamilton preuzeo primat i krenuo u juriš u poslednje četiri trke sezone, zabeležio pobede, ali je Rozberg bio spreman – četiri vezana druga mesta i osmeh šampiona dok je saopštavao da se povlači iz Formule 1, sa pet bodova više u odnosu na klupskog kolegu.
Van konkurencije – Luis Hamilton
Da, da, znamo – kako lista vozača koji su obeležili protekle dve decenije bez Hamiltona? Jednostavno je – o Hamiltonu smo već pisali, i to dosta detaljno, pa bi bilo ponavljanje. A i Britanac je van svake konkurencije, i čini se da ni ove sezone neće biti drugačije.
Počasno spominjanje
Niki Lauda – čuveni šampion nas je napustio u maju 2019. godine, a njegov crveni kačket ostaće večno deo Mercedesa, nakon što je tim doneo odluku da jednog od najboljih vozača svih vremena učini besmrtnim tako što će jedna zvezda na bolidu zauvek biti obojena u crveno.
Mercedes' red star for Niki Lauda remains on the W10 in Canada. #F1 #CanadianGP pic.twitter.com/yN1pxHuBUb
— GPToday.net (@GPToday_net) June 8, 2019
Žil Bjanki – Svetlu budućnost predviđali su mladom Francuzu, ali umesto da veliki talenat iz manjih kategorija potvrdi u Formuli 1, čitava planeta je sa strepnjom gledala kako Bjankijeva Marusija udara u kran koji je sa staze iznosio bolid Adrijana Cutila tokom trke za Veliku nagradu Japana. Nije se odazivao pozivima sa radija, ni stjuardi nisu uspeli da ga povrate, a ubrzo je transportovan u bolnicu. Vesti nisu bile dobre – od tog 5. oktobra Bjanki je bio u komi, iz koje se više nikada nije probudio. Devet meseci kasnije, 15. jula 2015. godine, Bjanki je preminuo od posledica sudara i tako postao poslednja žrtva trke Formule 1.
Mlade nade
Kako se polako bliži kraj karijere aktuelnih šampiona (Luis Hamilton ima 35, Sebastijan Fetel 33, Kimi Raikonen 41, Fernando Alonso 39), oni će mesto uskoro ustupiti nekim mlađim nadama, a trenutno najviše šansi da se o njima priča i piše u narednim godinama imaju Šarl Lekler, Maks Ferštapen i ovogodišnji debitant, Mik Šumaher. Mada ne bi trebalo zaboraviti ni 22-godišnjeg Lensa Strola, dve godine starijeg Aleksa Albona…
