0
Do trenutka kada će u Parizu biti otvorene Olimpijske igre ostalo je još 22 dana, a od 26. jula do 11. avgusta svet će se nebrojeno puta susresti sa tri simbola - olimpijskim krugovima, bakljom i vencem od maslinovog drveta.
Zbog čega su baš ta tri simbola deo Olimpijskih igara i šta konkretno svaki od njih predstavlja?
PROČITAJTE JOŠ...
Krenućemo od simbola po kom čitav svet narodski rečeno „na keca“ prepoznaje Olimpijske igre – pet krugova.
Na njemu se nalazi pet krugova – plavi, žuti, crni, zeleni i crveni, i predstavljaju dve stvari.
Prva je, prema rečima barona Pjera de Kubertena, osnivača modernih Olimpijskih igara, vezana za kontinente. Naime, svaki od pet krugova predstavlja po jedan kontinent – Afriku, Ameriku (severnu i južnu), Aziju, Evropu i Okeaniju.
A ovih pet krugova, zajedno sa belom pozadinom, predstavljaju šest boja koje se nalaze na zastavama svih zemalja-učesnica.
„Šest boja, uključujući i belu kao pozadinu, kombinovano na ovaj način predstavljaju boje svake zemlje, bez izuzetka. Plava i žuta Švedske, plava i bela Grčke, trobojne zastave Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Belgije, Italije, Mađarske, žuta i crvena Španije je uključena, kao i inovativne zastave Brazila i Australije, ali i drevna Japana i moderna Kine. Ovo je, zaista, međunarodni grb“, rekao je de Kuberten davno, 1913. godine, kada su krugovi predstavljeni svetu.
Ipak, na širu narodnu upotrebu i prihvaćenost sačekali su do – paradoksalno – Olimpijskih igara u nacističkoj Nemačkoj.
Iako je bilo (čak i zvaničnih) informacija da crvena boja predstavlja Amerike, plava Evropu, zelena Australiju, crna Afriku a žuta Aziju, to je 1951. godine povučeno jer nije pronađen dokaz da je Kuberten to imao na umu kao glavni motiv, pa je taj deo povučen, te zvanično, iako predstavljaju kontinente, nije navedeno koja boja koji kontinent. Mada, gore navedena podela bila je uvrštena u grb Asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta pre 2014. godine.
Tokom antičkih Olimpijskih igara paljena je sveta vatra koja je gorela na oltaru Hestije, boginje ognjišta, Zevsa, kao i boginje Here, i ta vatra je gorela sve do završetka Olimpijskih igara.
Ta tradicija zaživela je i na modernim Olimpijskim igrama, ali ne od samog početka – prvo izdanje OI na kojima je simbolično zapaljen olimpijski plamen bio je turnir u Amsterdamu na letu 1928. godine, kako bi „bilo jasno gde se održavaju Igre u Amsterdamu“ i kilometrima daleko.
Od tog trenutka postala je neizostavni deo Igara, a kao lokacija na kojoj se baklja pali i odakle kreće svoj put ka mestu održavanja jesu ruševine hrama bokinje Here u Atini.
Paljenje baklje je posebna ceremonija, a za paljenje je korišćeno samo sunce uz pomoć ogledala. Nakon što je zapaljena, baklju glumica koja glumi vrhovnu sveštenicu predaje sportisti iz Grčke koji će se nadmetati na Igrama, nakon čega sledi recitovanje Pindarove poeme, puštanje belih golubova kao simbol mira, a pošto se čuju Olimpijska himna i himna zemlje-domaćina, baklja započinje svoj put prvo kroz Grčku, a potom ka zemlji u kojoj će Igre biti održane.
Kompletnu ceremoniju možete da pogledate na snimku ispod:
Maslinov venac, poznat i kao kotinos, još od antičkih Igara, bila je glavna nagrada za pobednika takmičenja. U antičko doba za njega su bili zaduženi dečaci koji su imali oba živa roditelja, a koji bi dobili zadatak da zlatnim makazama iseku granu sa drveta divlje masline, a potom odnesu grane u Herin hram gde je stajala na ploči od zlata i slonovače.
Odatle ih je uzimao helanodik, sudija na Olimpijskim igrama, i stavljao na glavu pobednika, na taj način ga krunišići u olimpijskog šampiona.
Istorija ovog gesta datira od legende prema kojoj je Herkules maslinovim vencem „krunisao“ pobednika trke u čast njegovog oca, Zevsa.
A koliku „težinu“ je ovo imalo pokazuje i jedna priča vezana za čuvenu bitku kod Termopila.
Kada je perskijski car Kserks I ispitivao neke zarobljenike iz Arkadije, on je, prema pisanju Herodota, pitao zbog čega je toliko malo Grka poslato da brani Termopil.
Kada je dobio odgovor da su ostali muškarci na Olimpijskim igrama, znatiželjno je pitao šta je prva nagrada.
Kada je dobio odgovor da je u pitanju maslinov venac, rekao je:
„Za ime boga! Kakvi su to ljudi protiv kojih smo došli da se borimo? Ljudi koji se ne takmiče zbog nagrade već zbog vrednosti?“
BONUS VIDEO
