0
Do Olimpijskih igara u Parizu deli nas 51 dan, a dok čekamo taj 26. jul i svečano otvaranje nadmetanja u Parizu, napravićemo jedan put kroz vreme i vratiti se u 1924. godinu, takođe u "grad svetlosti", kada je među šampione ovekovečene maslinovim vencem ušao i čovek po imenu Žan Jakobi.
Tada je od 5. do 27. jula prestonica Francuske bila mesto na kom se u ukupno 28 disciplina nekoliko hiljada takmičara nadmetalo za najsjajnije odličje.
PROČITAJTE JOŠ....
Ostale su te igre upamćene kao poslednje koje je kao predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta organizovao Pjer de Kuberten, titulu u fudbalu osvojila je selekcija Urugvaja, Džoni Vajsmiler je osvojio tri zlatne medalje u plivanju i bronzu u vaterpolu, Irska je po prvi put nastupila kao samostalna država, po prvi put su takmičari bili smešteni u Olimpijsko selo, a te 1924. godine nisu navijači mogli da uživaju samo u sportskim nadmetanjima.
Naime, pet disciplina bilo je namenjeno umetnosti, koja je tada po prvi put bila shvaćena kao ozbiljna olimpijska disciplina.
Među njima najzanimljivija je bila ona u slikanju, a zlato je odneo naš junak, Žan Jakobi.
Rođen u Luksemburgu, u ranoj mladosti se preselio u Francusku, a u Strazburu se školovao u Školi lepih umetnosti.
Potom je usledila selidba u Berlin gde je radio kao učitelj crtanja, da bi se preko Visbadena vratio u Strazbur.
No, uporedo sa umetnosti gajio je veliku ljubav prema sportu, a šira javnost ga je upoznala kada je na jednom konkursu osvojio prvu nagradu za svoj crtež pod nazivom „Trkač sa preponama“, među 4.000 takmičara.
Očekivano, Jakobi je svoj talenat odlučio da prenese na nivo iznad, pa je 1924. godine na Olimpijskim igrama, gde je izložio tri rada – Korner, Start i Ragbi, i za to je osvojio zlato.
Četiri godine kasnije, ponovo je Jakobi bio u centru zbivanja – u Amsterdamu je osvojio zlato za svoj crtež ragbiste.
Potom je učestvovao i na Olimpijskim igrama 1932. i 1936. godine, što se ispostavilo kao poslednje u životu.
Legendarni Olimpijac je preminuo 1936. godine nakon iznenadnog srčanog udara, a kako je umetnost kao olimpijska disciplina poslednji put bila održana 1948. godine u Londonu, nakon čega je doneta odluka da ta takmičenja prekinu zbog toga što umetnici nisu imali status amatera, a ne postoje indicije da će umetnost uskoro biti vraćena u program, čini se da će tako i ostati.
A njegovo ime još je učvršćeno kada je u pitanju istorija olimpizma 1952. godine, kada je za Olimpijske igre u Helsinkiju vlada Luksemburga izbacila seriju od šest poštanskih markica od kojih je pet dizajnirao Žan, a jendu njegov sin, Rene.
BONUS VIDEO
