0
Kada smo poslednji put imali leto bez reprezentitvnih medalja. Nakon što su godinama, pa i decenijama neke selekcije dominirale sada su postale lak plen za one koji su do juče bili "sportski liliputanci".
Najviše je nesumnjivo zaboleo krah košarkaša u osmini finala Evrobasketa. Kada nam Finska pokaže da igra bolju košarku od nas 92:86 to i te kako boli. Sumnjam da mi u hokeju možemo Fincima da očitamo ovakvu lekciju ili u nekoj vožnji automobila.
PROČITAJTE JOŠ
Reprezentacija koja je ostvarila najveći uspeh na Evrobasketu ostavila je mnogo znakova pitanja iznad reprezentacije Srbije. I dok se o tome danima priča zbog čega je reprezentacija izgledala loše simptomatična je izjava Svetislava Pešića.
Tek nakon eliminacije je, kako navodi bez želje da se pravda, odlučio da saopšti „da se neki virus uvukao u tim“. Virus je bio na dve noge, stigao je avionom i zastrašivao navijače da ne „pumpaju“ na prvenstvu. Jedan derivat tog virusa je užasan simptom poznat kao „ćaci“ koji pokazuje biće koje verno, slepo i bez ikakvog moralnog kompasa služi biće koje mu za to daje ozbiljan novac. Čak i kada je to protiv rođene zemlje. Izdaja zemlje je u antičkoj Grčkoj bila najveća moguća i kazna je bila smrtna. Ipak, u savremeno doba je ova izdaja čak podstrekivana…
To je možda objasnilo delimično neke loše odluke, ali se čini da se taj virus uvukao u čitav reprezentativni sport. Poštovanje svakome, ali kako smo došlo do toga da bi eventualno fudbaleri trebalo da čupaju ponos reprezentacija Srbije. Fudbaleri koji u Srbiji uveliko važe za tim koji će pre ili kasnije razočarati, a potpuno poverenje je izgubljeno u njih odavno.
Sada fudbaleri uspevaju da napune stadion „Rajko Mitić“ za duel protiv Engleske. Čak 40.000 ljudi će gledati taj meč, baš kao što je više od 20 hiljada gledalo okršaj Srbije i Slovenije u pripremama za Evrobasket. Da, to smo dobili sa 34 poena razlike, a sada su Slovenci u četvrtfinalu, a reprezentativci Srbije već raštrkani po svetu.
Uvukao se virus u mnoge reprezentacije koje ne uspevaju da ponove prethodne uspehe. Postavlja se osnovano pitanje da li postoji sistem, da li se radi kako bi trebalo da se radi i da li se radi na tome da se stvori baza domaćih igrača i stručnjaka. Pogledajte selektore u rukometu i odbojci. Sa izuzetkom Zorana Terzića čovek bi pomislio da je odbojkaška lopta doneta u Srbiju pre tri godine. Kao da nemamo nijednog domaćeg stratega ili je još veći problem ukoliko ga nemamo.
Da li su svi uspesi do ove tačke samo posledica starog, jugoslovenskog sistema koji je gradio talente, a da smo sada posle dve, tri decenije uspeli da ga razorimo?
Nije tako davno bilo Svetsko prvenstvo za odbojkašice na kom je Srbija eliminsana od, pazite sad, Tajlanda sa 2:3 (25:27, 24:26, 25:22, 25:20, 11:15). U trenutku kada se povredila Tijana Bošković se sve raspalo. Ma, na najmanje moguće delove, baš kao što se nešto slično desilo kada se povredio Bogdan Bogdanović…
Kako to da se dozvoli da se to desi? Kako to da niko apsolutno ne preuzima odgovornost. Kako to da se na postavljena pitanja ne dobijaju odgovori? Dokle ćemo živeti u nekom Diznilendu iluzija da smo sportska supersila kada sami nismo pošteni prema sebi. Kada to nije slučaj nema ni rezultata.
„Imam tu mladih igrača na koje može da se računa ozbiljno, a ima i ovih drugih, iskreno govoreći. Generalno to i jeste ono što mene plaši u celoj priči… Nije to problem, bićemo mi za Svetsko prvenstvo mnogo spremniji i jači. Sa igračima kao što su Tijana Bošković, Aleksandra Uzelac, Mina Popović i ko već bude. Ali, ne vidim kod mladih da ima takvog potencijala kao što je ranije bilo. Daj Bože da se ja varam… Još to nije ni blizu kako bi trebalo da bude“, rekao je Terzić.
Surovo iskreno, baš kao što je otvoreno i kritikovao igračice kada je pričao o tome da dugo nije gledao „nekvaliteniju utakmicu“ od one između Srbije i Japana.
Za one koji i dalje vole šamare ili samo žele da pogledaju istini u oči da pogledamo i slučaj srpskih vaterpolista. Najtrofejniji srpski sport se nalazi u krizi. Zlato sa Olimpijskih igara je samo zamaskiralo ogroman problem koji je neophodno rešavati.
Grčka je demolirala Srbiju u borbi za bronzu sa 16:7.
„Što se tiče nas samih, ne znam šta bih rekao. Utisci su loši, a dali smo sve protiv Mađarske i zaključno sa tim mečom izgleda nismo uspeli da se vratimo protiv Grčke. To nismo mi..“, rekao je Jakšić.
Zatim je nastavio u istom, kritičkom tonu.
„Žao mi je što smo došli u situaciju, pa u isti ciklus… Šta čekamo da igramo samo Olimpijske igre? Ne znam šta bih rekao više… Ostao sam bez reči, izgleda da smo dva meseca bacili u vodu. Svaka čast Grcima na zasluženoj pobedi, ovo nismo mi i nadam se da ćemo se dići jer za pet meseci igramo Evropsko prvenstvo i to u Beogradu, u Areni“, poručio je Jakšić.
Završio je efektno.
„Ako budemo ovakvi, bolje da se ne pojavljujemo.“
Živko Gocić je radio kao stručni konsultant RTS i nije se libio da kritikuje izabranike Uroša Stevanovića.
„Da nam se ovo nikada više ne ponovi. Naš pristup je ono što zabrinjava, može da se izgubi utakmica. Grčka je vrhunska ekipa, ali način na koji je izgubljena utakmica je zaista nedopustiv. To je ono što nas vraća tri godine unazad. Nadam se da ćemo uspeti da naučimo iz ovoga i da se ovo nikada više ne ponovi.
Tu se nije zaustavio već je nastavio u istom tonu.
„Ovako reprezentacija Srbije ne sme da izgleda, kako god i šta god se dešavalo, može da se igra dobro ili loše, ali govor tela naših igrača je više nego zabrinjavajuć. Uz dužno poštovanje svima koji su veliki šampioni i pored toga mora da se igra ovakva utakmica“, poručio je Gocić.
Ponos Srbije su i basketaši koji ne samo da su uvek donosili medalje, već su to uglavnom bile zlatne. Odjednom je i taj mehur od sapunice prsao. Kao da ničega nije ni bilo.
Reprezentacija Srbije u basketu 3×3 nije uspela da se plasira u polufinale Evropskog prvenstva, pošto je u Kopenhagenu poražena od Letonije sa 14:20. Srbija je petostruki evropski prvak, a šest puta zaredom igrala je finale kontinentalnog takmičenja, ali je te nedelje upisala poraz.
Potop svih reprezentativnih selekcija je tako zaokružen, a povremeni dobri uspesi neke od mlađih kategorija ne znače ništa drugo nego da sistem ozbiljno mora da se revidira.
Nešto mora da se promeni i da srpski sport bude ponos kakav je nekada bio.
BONUS VIDEO Zorana i Jelena Arunović sa zlatom u Nova.rs: Sad ću da se rasplačem opet, Damira ću tek da obaram
