1
Najbolja srpska atletičarka Ivana Vuleta baš nema sreće. A kad pogledamo spisak srpskih sportista kojima se tokom karijere dešavao neki baksuz, stvarno je... pa da se čovek počeše po glavi.
Milorad Čavić, Novak Đoković, Olivera Jevtić, Predrag Mijatović, svi oni su u nekom momentu bili ikone naše zemlje u svom poslu.
PROČITAJTE JOŠ:
Novak je to i danas i premda je najbolji u istoriji, imao je svoju porciju pehova.
Ivani za utehu ostaje što je svetska šampionka u dvorani, ali iz Oregona vuče sedmo mesto, što je svakako ispod njenih apetita, rejtinga i kvaliteta.
Presudio je milimetarski prestup. Hteli ne hteli, moraćemo da verujemo tehnologiji, jer je ona naposletku dala krajnju reč.
Ta reč kaže prestup milimetar, važi se skok od 6,84 metra i gotovo. Kaput, ende.
Slično se desilo i na Svetskom prvenstvu u Londonu pre pet godina, kada je Ivana bila četvrta. Tada joj je presudila, pa možemo da kažemo, glupava zihernadla.
Papir i zihernadla na leđima u drugoj deceniji 21. veka i modernom dobu, zaista su zadah prošlosti.
Loše je što su to čelni ljudi atletike shvatili tek nakon što je Ivanina zihernadla uticala na rezultat.
Delovalo je da je njen skok bio preko sedam metara, a zvanični podaci pokazali su 6,91. Opet maler.
Neki takvi zaista bole. Svima nam je još u svežem sećanju kako je Đoković pre dve godine na US Openu ispao.
Osmina finala, Pablo Karenjo Busta. Srbin gubi brejk, iznervira se i raspali lopticu iza sebe, ne gledajući.
Tamo negde bila je linijska sutkinja Laura Klark, koja se sručila na zemlju kao da ju je top pogodio.
Ipak je pogođena u predeo grla, a to nimalo ne prija, posebno ne ženi u godinama poput nje.
Zbog te scene, supervizor i ostali su odlučili da Đoković, koji je dotle imao savršen skor u sezoni i bio je glavni favorit za titulu u Njujorku – ostane praznih šaka.
Dominik Tim se lepo zahvalio na toj loptici jer posle toga nije mogao da uzme grend slem.
Novak je bio „žrtva“ još jednog malera koji mu je obeležio karijeru. Ako smo mogli da mu nađemo slabost u igri, onda je to definitivno smeč.
Možda već pogađate kuda ovo vodi, pošto je jedan od najbolnijih smečeva promašio u polufinalu Olimpijskih igara u Pekingu 2008.
Na 1:1 u setovima, 5:4 za Nadala i brejk lopti, Novak je morao da odigra dva smeča.
Onaj prvi mu je završio u polju, onaj drugi, bliži mreži završio je van terena.
Nikad posle toga Đoković nije prišao ni blizu medalji, pošto je gubio od Marija u polufinalu, pa onda na startu Rija, a i u Tokiju se nije proslavio porazom od polufinala od Saše Zvereva.
Bronza iz Pekinga ostaje jedina medalja sa Olimpijskih igara, pa je više nego plodno razmišljanje šta bi se desilo da je Nole baš taj smeč pogodio.
Iste godine pamtimo i nešto što mnogi srpski navijači i dalje ne mogu da svare i oproste.
Na stranu što su Milorada Čavića u njegovim najboljim danima šikanirali zbog majice „Kosovo je Srbija“, u Pekingu je ostalo večito pitanje da li je pritisnuo dugme na cilju na vreme.
„Ajmo Milorade, plivaj junačino!“, vikao je Radoslav Simić, komentator, dok je Čavić odmicao ispred Majkla Felpsa.
Amerikanac je bio zver u bazenu, osvojio je sve što se moglo osvojiti i falilo mu je da obori rekord Marka Špica po broju zlata na Olimpijskim igrama.
Na putu mu je stajao Čavić na 100 metara delfin stilom i trka je bila zaista epska.
„Omega“ je na kraju presudila da je Felps za stotinku bio brži, raspredale su se teorije kako je izvršio veći pritisak u vodi, kako je ovo ili ono, mada oči govore isto već 14 godina – Čavić je bio prvi.
Bar za nas u Srbiji, što se ne računa svuda u svetu. Na kraju je Felps i tu uzeo zlato i ko zna, možda je i ovog puta tehnologija bila „za milimetar“ preciznija od naših očiju.
Možda je manje poznato da je Čavič i u Atini, četiri godine ranije imao peh, ovog puta zbog kupaćeg kostima.
U njega je ušla voda zbog greške u polufinalu i tu je ostao bez medalje.
Olivera Jevtić je u tim pojedinačnim bitkama imala svoj peh kada je na trci 2016. u Dubaiju trčala deset hiljada metara.
Greškom organizatora, pogrešila je i Olivera. Spletom čudnih okolnosti, takmičarke je trebalo da usmerava biciklista.
Biciklista je posle prvog kruga „nestao“, a vodeće takmičarke, gde je bila i Jevtićeva, ostale su „u magli“.
Olivera je promašila skretanje i krenula je pogrešnom stazom, a tek oko pola kilometra kasnije su trkačice shvatile da nešto nije u redu.
Već je bilo kasno i Olivera je ostala bez medalje, završila je na četvrtom mestu.
Veslači Nenad Beđik i Miloš Vasić su se prevrnuli tokom kvalifikacija u Riju, iako su bili treći, Predrag Filipović je na Svetskom prvenstvu u atletici i u trci na 50 kilometara ostao bez plasmana zbog pucanja patike.
I to nije sve. Svi se sećamo Mijatove prečke, bez koje bi Jugoslavija možda prošla Holandiju i otišla u četvrtfinale Svetskog prvenstva u Francuskoj.
Idealna šansa za preokret i da se Holanđani ozbiljno poljuljaju. Umesto toga, te 1998. zaljuljala se samo prečka, a nama je ostalo veliko „šta bi bilo kad bi bilo“.
Znatno skorije i u svetu košarke, bilo je nekoliko baksuza. Na stranu koliko su sudije uticale na ishod polufinala Mundobasketa u Turskoj 2010, jedan potez je možda mogao da se zaustavi.
Kerem Tunčeri je zgazio u aut, Marko Kešelj je bio pored njega i možda je trebalo da ga „zaključa“ do prvog reda tribina da bi Turčinov aut bio viđen.
Ipak, to ne pravi nikakvu utehu za krilnog centra Srbije u tom trenutku, pošto je taj potez, prodor i polaganje na kraju i odlučio pobednika.
Situacija je poput ovih bilo još, samo je isuviše bolno prisećati se svih, pa neka ostane na ovome i neka tu stane. Teško da bi se iko od nas u Srbiji žalio.
BONUS VIDEO: Top 10 najskupljih reprezentacija na Mundijalu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
