5
Dok su oči većeg dela sportskog sveta uperene ka fudbalerima zbog statusa, prestiža i izgleda, ima svakako mnogo onih koje zanimaju u proseku nešto "kršniji" momci, rukometaši.
Za Kristijana Ronalda je čula većina ljubitelja sporta i mnogi su ga do sada upoređivali sa Apolonom i ostalim mitskim stvorenjima.
PROČITAJTE JOŠ:
Takav njegov status je delom zaslužen zahvaljujući njegovim uspesima na terenu, samopromociji van terena i naravno fanatičnom radu i vežbanju.
Pošto je fudbal ipak najvažnija sporedna stvar na svetu, fudbaleri su shodno tome i više pod svetlima reflektora. Rukomet je nešto drugačija priča.
Kod nas u Srbiji nije toliko razvijen, vani jeste nešto više, pa i rukometaši imaju svoj deo publike koja ih prati i divi im se.
Nekima zbog veština na terenu, drugima zbog fizičkog izgleda, a trećima i zbog jednog i zbog drugog. Ovde predstavljamo neke od njih, a pandan jednom Ronaldu je u rukometnom svetu Nikola Karabatić.
Rođeni Nišlija koji nastupa za Francusku već 18 godina privlači pažnju ženske populacije visinom (196 cm), ali i markantnim izgledom, crnom kosom i bradom.
Uz to, Karabatić je već godinama jedan od najboljih rukometaša na svetu, bio povređen ili ne. Igra na poziciji srednjeg beka, a tokom godina je nastupao za Monpelje, Barselonu, Kil i Pari Sen Žermen.
Osvojio je tri Lige šampiona, dva zlata i srebro na Olimpijskim igrama, četiri Svetska prvenstva i još tri Evropska. I sigurno još hiljade simpatija ženske publike.
Uz Nikolu je i Razmus Lauge. On je danski plejmejker koji igra za Vesprem od 2019. godine, a do sada je bio u Bjeringbru-Silkeburgu, Kilu i Flensburgu.
Od 2010. je i standardni danski reprezentativac i upisao je 124 nastupa i dao tristotinak golova u pohodima na svetsko zlato 2019. i srebra 2011. i 2013.
Njega izdvaja drugačiji tip lepote od Karabatića, više detinji izgled koji uz 193 centimetra čini 29-godišnjeg beka veoma poželjnim ženama.
A da, Razmus je bio deo danskog tima koji je pobedio Srbiju u finalu Evropskog prvenstva 2012. godine i to mu je jedino zlato sa takmičenja „starog kontinenta“. Oženjen je i ima dete.
Čast regionalnog rukometa brani Luka Stepančić. Tridesetogodišnji momak iz Pule je visok i crn, ostavlja bradu da izgleda pomalo neuredno kao da je do nekoliko dana.
Uz to, kao klinac je pre nego se posvetio rukometu, svirao i klavir, što se posebno dopada devojkama koje ga upoznaju. U slobodno vreme voli da čita knjige i gleda filmove.
Sve je to bilo tako dok nije dobio dete, pošto na njega uz igranje za Seged odlazi najviše vremena. Stepančić kaže da sluša širok spektar muzike, uglavnom hrvatske.
Do sada je nastupao za rukometni klub Zagreb i za Pari Sen Žermen, a višestruki je prvak svoje zemlje i hrvatskog kupa. Ima i jednu SEHA ligu iz sezone 2012/2013.
Sa PSŽ-om je takođe osvojio Kup Francuske, ali i titulu prvaka te zemlje 2017. U dresu Hrvatske je bio bronzan na Svetskom prvenstvu 2013, a uzeo je srebro na Evropskom prvenstvu prošle godine.
Reprezentativac Kuvajta Kaled Al Galarabali takođe spada u red atraktivnijih rukometaša, iako ova zemlja nema bogzna kakvu rukometnu tradiciju.
On u klubu Kuvajtu igra sa dvojicom braće Muhamedom i Abdulahom i vodio je svoj KSC do titule prvaka pre nekoliko meseci.
Od domaćih igrača za „šmekere“ važi nekolicina njih. Bogdan Radivojević, Vladimir Cupara i Petar Đorđić.
Dvadeset sedmogodišnji Radivojević igra za Seged i on „bije“ oko 190 centimetara, iako igra na krilu, izdvaja ga snažna konstitucija, široka ramena, a ne „beži“ ni od tetovaža.
Što se tiče Cupare, on je reprezentivni golman koji je nedavno produžio ugovor sa Vespremom. Ima 26 godina i visok je skoro dva metra, a već neko vreme brani u sjajnoj formi. Isto kao što izgleda.
Petar Đorđić je nešto stariji, igra na poziciji levog beka i trenutno nastupa za Benfiku. Ima 30 godina, rođeni je Šapčanin i visok je 197. centimetara.
Do sada je igrao za HSG Veclar, Flensburg, Hamburg, Meškov Brest, a odlikuju ga oštre crte lica zbog kojih je jedan od onih koje devojke „jure“ po šampionatima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare