0
Još manje od mesec i po dana je ostalo do Olimpijskih igara u Parizu, a broj predstavnika Srbije postepeno raste.
Već godinama su pojam uspeha u srpskom sportu dva nacionalna tima, negde od sredine dvehiljaditih to je počeo da postaje onaj ženski odbojkaški, a još od pre toga i onaj muški u vaterpolu.
PROČITAJTE JOŠ
Dugo je poznato i da su jedna od naših legendarnih odbojkašica i jedan od naših najpoznatijih vaterpolista u srećnom braku.
Maja Ognjenović će početkom avgusta napuniti 40 godina i još uvek ima energije da se, kako to mlađi kažu, „cima“ da u najdražem dresu pokušava da osvoji najveće medalje.
A ni mi se kao navijači nismo umorili ili zasitili da gledamo kako i na pragu pete decenije može da pravi razliku na terenu, nekada u timu Zorana Terzića, a danas Đovanija Gvidetija.
Osvojila je skoro sve što se osvojiti može i sada će u Parizu probati da osvoji bar još jednu medalju – onu najvredniju.
Maja ima srebro iz Rija i bronzu iz Tokija, ali je već bila i šampionka Evrope i sveta.
Ovo prvo je osvojila 2018. u Japanu, ovo drugo 2011. i 2019. godine. Ako dodamo tome i Evropsku ligu i medalje sa ostalih velikih takmičenja samo sa reprezentacijom, bude dvadesetak trofeja i odličja. Podosta za jednu dnevnu sobu.
Zrenjaninka je od 2007. neizostavni deo uspeha nacionalnog tima i fali joj samo još to zlato sa Olimpijskih igara, pa da i ljudima u Skandičiju i ljudima iz Odbojkaškog saveza Srbije može da kaže – arivederči. I tamo i ovamo bi je razumeli na italijanskom.
Pod uslovom da to želi da im kaže, naravno, jer je jasno koliko takve vedete znače na terenu, što iskustvom, što kvalitetom. Reklo bi se, forma je prolazna, klasa je večna.
Sećamo se da je nagoveštaja završetka duge i bogate karijere bilo i posle Tokija, pa se to malo promenilo…
„Vodim pregovore za Pariz. Stvarno je blizu, pa baš ne znam. Biće mi tamo 40. rođendan, sve se nekako poklapa da idem. Više sam za da, ali videću“, rekla je Maja pre tri godine, dok je Tijana Bošković rekla kroz osmeh da će uraditi sve da je ubedi da zajedno napadnu zlato i u Francuskoj.
Maja i Dača, koji je imao ispunjen, a na momente turbulentan i sportski i privatni život, konačno su našli jedno u drugom svoje oaze mira i ljubavi.
Ikodinović se posle vaterpola, gde je bio jedan od onih asova i sportskih lafova starog kova, oprobao i u ugostiteljstvu, bio je tokom karijere i u braku sa slavnom pevačicom Natašom Bekvalac, a živog ga je osvestio kada je imao saobraćajnu nezgodu motociklom. Zanimljivo je da nije bilo toliko berićetno u tom ugostiteljskom poslu kao onom sportskom, ali upravo tu je život možda imao skriveni blagoslov za trofejnog vaterpolistu.
Njih dvoje su se upoznali baš u Dačinom restoranu.
„Bila je to ljubav na prvi pogled. Naravno da sam odranije znala ko je on. Vaterpolisti su dugo bili heroji nacije, ali sam Danila uvek posmatrala kao posebnog igrača i čoveka“, pričala je Maja za Gloriju, a njena majka Bosa kao da je predosetila ono što će se desiti.
„Prvi zvaničan susret desio se u Danilovom restoranu. Pazite kakva je to sudbina, njega sam izdvajala u toj generaciji vaterpolista. Uvek sam izdvajala Ćirića i Danila, i eto, on je dopao da mi bude zet. I ne žalim se, Maji je lepo. Danilo je razume. Život sportiste sa nesportistom je teži svakako“, kazala je Bosa u emisiji „Majke šampiona“.
Danilo je sa Majom duže od decenije u ljubavi, a venčali su se 2016. godine i kad vidite kako priča o svojoj supruzi, deluje očito koliko je voli.
Koliko zaista, najbolje zna sam Ikodinović, 47-godišnjak koji je od 1992. do 2008. godine bio jedan od onih koje ste uvek želeli u svom timu.
Čoveku koji je često preuzimao inicijativu i napadao kada niko drugi ne bi mogao, ili kad nekom drugom ne bi išlo, danas nerado priznaje da je Maja u tom odnosu ipak prva preuzela inicijativu.
„Pratila sam ga na Tviteru i svaka njegova objava me je zasmejavala, pa sam jednog dana rešila da mu pišem, a i često smo pravili proslave i izlazili u njegovu nekadašnju kafanu. Tako je sve krenulo. Dok ga nisam upoznala, nisam verovala u ono ‘kliknuli smo na prvu'“, priznala je Maja svojevremeno.
Ikodinović je tako zaokružio trofejnu sportsku priču i na privatnom planu. Kao i Maja, osvojio je dve medalje sa Olimpijskih igara i to srebro i bronzu iz Atine i Sidneja.
Maja zato ima šansu da ga nadmaši. I Dača je bio šampion sveta u Montrealu 2005. godine, tri puta je bio prvak Evrope i ostaće upamćena frka u Kranju 2003. zbog napada Hrvata, titula u Beogradu 2006. uz taktove pesme „Mi smo ta ekipa“ i ona u Budimpešti.
Pamte se i zlata u Svetskom kupu, na Mediteranskim igrama i u Svetskoj ligi, pa i Ikodinović sa dvadesetak medalja sa najvećih takmičenja pod reprezentativnom kapicom dakako ima čime da se pohvali, mada možda nema gde da drži sva priznanja.
BONUS VIDEO EURO: Za koga navijaju građani u BiH?
