1
Pre tri godine je sve bilo savršeno i savršeno je propalo. Sada ništa nije bilo lako, ali to može da rodi jednu od najvećih medalja na Olimpijskim igrama u režiji Martina Mačkovića.
Srpski olimpijski veslač, govorio je za Nova.rs o suzama olakšanja nakon paklenog perioda, o problemima sa Savezom, ali i o tome kako je uspeo da pobedi samog sebe. On je u dubl skulu uspeo da sa Nikolajem Pimenovim stigne do titule, jer su osvojili drugo mesto na kvalifikacionoj regati u Lucernu 21. maja. Tada mu je laknulo.
Mačković je uhvatio je poslednji voz za Olimpijske igre, od 26. jula do 11. avgusta, a sada je odlučio da povuče paralelu u odnosu na prethodne.
„Dosta je drugačije, ima dosta razlika, pre svega veslam u drugom čamcu, onda smo bili dvojica u čamcu, ja sam tad imao veslo na jednoj, on na drugoj strani, sad sam u drugoj disciplini, isto nas ima dvojica, ali imamo po jedan par vesala. Te 2021. godine smo se kvalifikovali dve godine pre početka Olimpijskih igara, sad smo se kvalifikovali pre mesec. Ceo taj prethodni ciklus smo stalno veslali u tom čamcu, mnogo smo dobro poznavali konkurenciju, protiv svih smo se trkali više puta. Sad se nismo uopšte trkali ni protiv koga, ima dosta razlika, ali je osećaj da nam je 2021. godine uspeh bio nadohvat ruke i na kraju nam je izmakao zbog raznih faktora. Put može nekome da se otvori, nekome zatvori, mogu da se poklope zvezde. Sviđa mi se kako nam ide u čamcu, dobro se slažemo i mislim da može da nam se otvori tamo“, počeo je Mačković za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Biće ovo potpuno novi izazov za njega, jer još uvek ne poznaje uslove u kojima će se takmičiti.
„Nikad nisam veslao u Parizu, neki iz tima su bili poput Jovane Arsić koja vesla u skifu, ona je bila više puta tamo, kao i pomoćni trener koji radi s njom. Sad idemo svi zajedno prvo na pripreme na Srebrno jezero, onda dve nedelje na stazu pored Pariza, a potom na stazu gde će biti Olimpijske igre.“
Istakao je i čime bi bio zadovoljan na OI, a nada se da bi upravo Pimenov i on mogli da budu iznenađenje takmičenja.
„Minimum želim da uđemo u finale, da se borimo za medalju, jeste mnogo jaka konkurencija, svi su brzi, ali i mi smo. Ne bih rekao da smo autsajderi, iako jesmo u smislu da se nismo trkali toliko puno, svim ostalim protivnicima nije svejedno zbog nas. To što smo malo veslali zajedno imali smo solidne uspehe i znaju ko smo, nikome neće biti svejedno da se trka sa nama.“
Povukao je paralelu u odnosu na prethodne igre u Tokiju kada je sve bilo kao iz snova.
„Tamo sam bio previše miran, živeo sam u snu, sve je išlo savršeno, čak i na treninzima. Osetili smo se mnogo dobro i jako, došli smo tamo i nisam očekivao da to može da bude opcija, ali se to desilo. Sada sam bio dosta napet, cela godina zbog raznih dešavanja u Savezu zbog posada, pa sam prešao u ovaj čamac. Sve vreme očekujem da sve može da se desi, fokusiran sam, ali nisam previše opušten jer može sve da se desi.“
Ipak, nije želeo previše da govori o Veslačkom savezu Srbije jer – kako kaže – prosto ne postoji.
„Nisam siguran šta se dešava u Savezu, pokušavam što manje da se bavim tim temama, nekako sam morao da se bavim tim stvarima u Savezu jer je bila moja budućnost u pitanju. Sada kada smo izborili Olimpijske igre, samo mi je na tome fokus, pokušavam da se isključim iz tih priča. Nismo imali neku podršku, nemamo je ni sada, sada trenutno ni ne postoji Savez. Ali okej, držim se svog tima i fokusiram se na ono što nas čeka.“
Otkrio nam je i kako je osetio ogromno olakšanje koje je nadjačalo sreću kada su čekirali vizu za Pariz. Jednostavno, to je bio jedan od onih dana koji menjaju život.
„Meni je to bilo ogromno olakšanje pre mesec dana kada smo se kvalifikovali, ja sam se rasplakao. Nisam bio srećan, nego je to bilo olakšanje i neki teret je pao sa grudi. Toga sam svestan, nisam postigao velike rezultate u karijeri, ali sam dovoljno inteligentan da sam shvatio da je mnogo bitniji ceo put nego neka destinacija. Svi imamo glavni cilj – olimpijsko zlato, to nas vodi. Ipak, moramo da uživamo u celom procesu, svi bi bili presrećni da se to desi ako se poklope stvari i otvori put. Moramo da pazimo šta nosimo do tog cilja, taj jedan dan promeni život, sada isto živimo, treba da uživamo i idemo korak po korak do cilja“.
Mačković nije želeo previše da se bavi uslovima koji ga očekuju u Parizu, ističe da je fokusiran isključivo na veslanje.
„Nisam se previše bavio Olimpijskim selom, nećemo ići na otvaranje, jer sutradan imamo trku. Jeste to mnogo lepo, čarobno, ali je to jedno takmičenje, trkamo se protiv istih ljudi sada na novom jezeru, to su isti ljudi sa kojima se trkamo sve vreme i poznajemo ih godinama unazad. Jeste lepo otvaranje, ali mi idemo tamo da ostvarimo neki rezultat. Mnogi tamo izgube fokus, mnogo toga odvuče pažnju, zato je i toliko bitno da budemo fokusirani. U Tokiju je svako nosio masku, jedino gde smo mogli koliko toliko da vidimo ljude i da komuniciramo bilo je u menzi, jer kad čovek jede mora da skine masku. Meni sigurno niko neće da prilazi jer sam poznat, ja neću previše da prilazim ljudima, tako koga znamo – znamo. Nije mi to glavni cilj da se upoznam sa ljudima“, završio je Martin Mačković.
BONUS VIDEO Aleksandra Perišić o velikoj Milici, zatvaranju, lažnoj publici: Grizem do kraja i svaki dan sanjam zlato
