Kada je 1986. prvi put postao bokserski vladar planete, pred 20-godišnjim Majkom Tajsonom je bio slavan život. Kada je godinu dana kasnije postao prvi teškaš koji je oko struka istovremeno zakopčao šampionske pojaseve tri najcenjenije verzije, WBA, WBC i IBF, činilo se da je cela planeta pod nogama jednim od najboljih boksera ikada i da čeličnog Majka ne može ništa da slomi.
Ali, onda su polako počele da se na površini pojavljuju pukotine. Prvu je nokautom otvorio Baster Daglas u Tokiju 1990. godine, posle 37 Majkovih pobeda. Druga je, 1992. godine, nastala šestogodišnjom zatvorskom kaznom za silovanje (odležao tri godine), treća bankrot, četvrta poražavajući dvomeč sa Ivanderom Holifildom, kome je u drugom sudaru pokušao da odgrize uvo (1997)… Toliko pukotina da, kako je je rekao u ispovesti za “Sportsmen”, spreman je da umre.
“Ne bojim se. Za mene je živeti mnogo komplikovanije nego umreti. Za život treba hrabrost, bez koje ne možeš da kontrolišeš život. Preozbiljno shvatamo sami sebe, a šta smo? Ništa! Mislimo da smo posebni! Slava je s..nje! Svi viču da si poseban, a onda otkriješ da nisi. Možeš u zatvor, da umreš, doživiš da se prema tebi loše odnose. Ne očekujem da će mi se desiti loše stvari, ali kad se dogode, znam da mogu da to kontrolišem. Znam da se s..nja dešavaju. Nastaviću da stremim nečemu, neće me obeshrabriti“.
Smatra da ništa novo ne može da se desi, mada…
“Nikad se ne zna. Što više učimo o sebi, učimo i o životu, prilično zanimljivom. Rodimo se i umremo da ne znamo odakle dolazimo, dok nas život priprema za smrt. Još ne znamo ništa o tome, ali kada dođemo u neke godine ne plašimo smrti kao kada smo bili mladi”.
Tajson je sve vreme u ringu bio svestan životne opasnosti.
„Znao sam da može da mi se desi da umrem na treningu ili tokom borbe. Ali nije bilo straha, jer sam mislio da ako treba neko da umre, ja ću biti taj koji ga je ubio. Takvo samopouzdanje je bio samo mehanizam za preživljavanje. Ali sada, što više saznajem o nepostojanju, sve sam spremniji da umrem“.
Nekad su mu bokserske rukavice bile sve. Danas je potpuno drugačije. Velike rivale u ringu ne gleda preko pesnice.
“Ponekad se sretnem s Lenoksom Luisom i Ivanderom Holifildom, zagrlimo se, popričamo i – svako na svoju stranu. Taj svet nije više za mene. Sa suprugom sam sve vreme, porodičan sam čovek.”
Tajson je otkrio šta mora da uradi pre “odlaska”.
„Boks je enigma i za dvesta godina ljudi će pamtiti verovatno samo nekih pet najboljih boraca. Svi hoćemo da budemo Ahil u našim glavama, kralj svih boraca, ali imaomo slabosti, kao on, ali o tome ništa ne znamo. Poseta Ahilovom grobu u Grčkoj je jedna od stvari koje moram da obavim pre smrti.”
Pratite nas i na društvenim mrežama: