0
Pandemija koronavirusa nije prva koja je paralisala sport u gotovo čitavom svetu.
Prethodno, još pre nego što je planeta pokušala da zaleči teške rane od Velikog rata (više 20 miliona poginulih i više od 20 miliona ranjenih), „španska goznica“ (španski grip) je od januara 1918. počela da seje ogromne žrtve. Do decembra 1920. zarazila je oko 500 miliona stanovnika (trećina svetske populacije), od kojih je smrtno stradalo između 50 i 100 miliona.
SMRTONOSNA GROZNICA TRESLA SPORT I 1918.
I dok u Evropi fudbal nije stigao da se oporavi od Prvog svetskog rata, pa virus nije imao šta da pokosi, u Južnoj Americi je pokušao da ga značajno parališe odlaganjem Kopa Amerika sa 1918. na 1919. godinu.
PROLITAJTE JOŠ
Slično je bilo i sa Šampionatom Gaučo čije je premijerno izdanje moralo da se odloži za godinu dana jer je gotovo cela oblast koju pokriva Sportska federacija Rio Grande bila zahvaćena pandemijom.
Šampionat Paulista je prekinut u septembru, nastavljen tek od decembra 1918, s tim da su u nastavku igrani mečevi timova koji su imali šanse za trofej. Ostatku ekipa je garantovan opstanak. Tako je ekipa Paulistano osvojila titulu sa 15 utakmica, dok je drugoplasirani Korintijans odigrao dva meča više.
Iako je pomenuti Kopa Amerika odložen u Riju, Prvenstvo Karioka je igrano do kraja. Svih 18 kola. Fluminense je osvojio titulu, ali cena je bila preskupa. Levi bek „trikolora“ iz Rija, Englez Arčibald Frenč, koji je stigao u Brazil kao dete, jer je njegov otac Vilijem učestvovao u podizanju brazilske industrije, ali i formiranju fudbalskog kluba Bangu, preminuo je od posledica gripa 29. oktobra 1918, nepune dve nedelje pošto je odigrao meč 12. kola.
Za razliku od Brazila, u Argentini je 1918. odigrano kompletno prvenstvo. Rasing je osvojio šestu uzastopnu titulu bez poraza u 19 kola (17 pobeda). Slično je bilo i u Urugvaju, gde Penjarol postao šampion. Uzrok zbog koga ova dva šampionata nisu prekinuta ili skraćena mnogi vide u slabom protoku informacija u to vreme kao i činjenici da su se takmičenja u obe zemlje završavala dok drugi talas groznice nije bio blizu vrhunca.
Nažalost, tokom prošlog veka, nije samo španski grip ugrozio sport. U većini slučajeva su to bili ratovi.
NI RAT, NI BOLEST NISU POMERILI PAM 1975.
Zbog Drugog svetskog rata trpeli su i svetski šampionati u fudbalu. Za domaćina Svetskog kupa 1942. godine konkurisali su Nemačka i Brazil. Ali, preduhitrio ih je rat zbog koga nikome nije palo na pamet da razmišlja o domaćinu 1946, pa je niz nastavljen tek 1950.
Pomenuti Veliki rat nije dozvolio da se održe Olimpijske igre u Berlinu 1916. Drugi svetski rat je Igre iz Tokija (1940.) izmestio u Helsinki (1952.), a one u Londonu predviđene 1944, pomerio je za četiri godine kasnije.
Rat i bolest su se umešali u organizaciju Panameričkih igara 1975. godine. Santijago de Čile je 1969. godine jednoglasno izabran na Generalnoj skupštini Panameričke sportske organizacije (PASO). Pošto je čileanski diktator Augusto Pinoče došao na vlast 1973. godine, odbio je da bude domaćin, uloge organizatora se prihvatio Sao Paolo. Ekonomski problemi i nemogućnost da se suzbije epidemija meningitisa, primorali su i brazliski grad se 1974. godine povuče. Na kraju, samo deset meseci pre početka, Sijudad de Mehiko je dobio organizaciju.
KATALONSKI FUDBAL JAČI OD ŠPANSKOG GRIPA
#related-news_0
Virus španske groznice, iako se ne zna tačno gde se prvo pojavio, nazvan je tako jer je zbog slobode štampe prvo u Španiji pisano o njemu. Naravno da su i Pirineji trpeli ogromne žrtve svih tih godina i da su, zbog pandemije, zbog čega je Pokrajnski odbor za zdravstvo Katalonije naredio da se „obustave fudbalske utakmice, zatvore pozorišta, bioskopi i druga javna mesta, te da se sprovedu velike mere javne higijene“.
Ipak, katalonski klubovi, na čelu sa predsednikom Barselone, Đoanom Gamperom, formirali su nakndanu komisiju koja je konstatovala da se mere potpuno nepravedne, jer je fudbal sport na otvorenom, kao atletika, tenis i drugi sportovi. Ministarstvo zdravlja je prihvatilo argumente i dozvolilo da se igra fudbal.
STENLI KUP NIJE IMAO KO DA PODIGNE 1919.
Španska groznica, odnosno njen treći talas u proleće 1919. godine, prekinuo je finalnu seriju između Sijetl Metropolitens najboljeg tima PCHA (3 ekipe) i Montreal Kanadijens najbolje ekipe NHL (6 timova), posle skora 2-2, uz jedan nerešen rezultat.
Visoka temperatura je pokosila tim Kanadijensa. Generalni menadžer Džordž Kenedi i petorica igrača su hospitalozovana, dok su samo trojica bila zdrava, pa je koji sat pred podbacivanje paka, otkazan šesti meč i kompletna serija. Kenedi je rekao da se Stenli kup dodeli rivalu. Videvši da kanadskom timu nedostaje mnogo igrača, Pit Maldun, trener-menadžer Sijetla jedinog američkog tima u šampionatu, odbio je da prihvati trofej.
Želeći da na terenu izbori pobedu, predložio da Montreal koristi hokejaše Viktorije Aristrokrats. Ipak, predsednik PCHA, Frenk Petrik, odbio je predlog i tako je Stenlijev trofej, prvi put u istoriji dugoj skoro 130 godina nije nikome dodeljen (2005 je zbog lok-auta otkazana NHL sezona).
Džo Hol, jedan od igrača koji je završio u bolnici, preminuo je samo pet dana posle nesuđenog šestog meča, dok se Kenedi nikad nije potpuno oporavio, već je 1921. podlegao komplikacijama koje je izazvala groznica.
ODLOŽENO FINALE GALSKOG FUDBALA
Najveća zaraza 20. veka pomerila je finale galskog fudbala, možda i najpoluranijeg sporta u Irskoj, s jeseni 1918. na polovinu februara u kome je Veksford pobedio Tiperari 5:4. Iako je španska groznica bila na izmaku, poraženi su osetili njene posledice, jer najbolji strelac tima Dejvi Toibin zbog bolesti nije mogao da im pomogne u odlučujućem meču za trofej „Sem Mekvajer“.
I BEJB RUT BIO U KREVETU
Ni sport SAD u nije bio pošteđen španske groznice. Nekoliko velikih gradova je otkazalo utakmice u američkom fudbalu između koledž timova. Smrt je odnela nekoliko bejzbol igrača i bivših članova ekipa MLB koja je zbog Prvog svetskog rata redukovala broj utakmica, pa se sezona završio pre drugog žestokog naleta virusa u jesen.
Pričalo se čak i da je legendarni Bejb Rut pošto je stigao do svoje treće titule svetskog šampiona (od ukupno sedam) jedno vreme morao da se bori sa gripom od koga se nije spasao Frensis Svileni Olaflin, sudija čak pet svetskih serija (finala). Koliko je njegova smrt potresla bejzbol fanove, dovoljno govori podatak da su sve važnije novine prenele tužnu vest, uz reči da je „čovek koji je isključio 164 igrača tokom mečeva MLB konačno izbačen“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
