Diskusija o učešću transrodnih osoba na sportskim takmičenjima traje već godinama, posebno je na pažnji dobila u drugoj polovini 2021. godine, da bi početkom 2022. postala gotovo viralna zbog događaja iz Sjedinjenih Američkih Država.
No, pre nego što se bacimo na konkretan događaj koji je doveo do naglog porasta interesovanja za ovu temu, vratimo se na neka opšta pravila sporta.
Mnoga takmičenja u svom pravilniku za nastup imaju navedeno pravilo da sportisti moraju da se nadmeću sa osobama istog pola na rođenju, što je izazvalo krajnje polarizovane reakcije.
#related-news_0
Jedna strana tvrdi da je ovo diskriminacija jer sprečava pojedince da se takmiče tamo gde žele, dok se druga poziva na fer-plej, posebno u situacijama kada osoba koja je rođena kao muškarac, a potom promenila pol, odluči da se takmiči u konkurenciji žena.
Prvi takav slučaj dogodio se 1976. godine, kada je Rene Ričards, nekada talentovani teniser u muškoj konkurenciji po imenu Ričard Raskind, dobila poziv od strane US Opena da nastupi na poslednjem grend slemu u sezoni. Odluka da tada 42-godišnjoj teniserki bude dozvoljen nastup izazvala je revolt kod ostalih igračica, koje su smatrale da bi Ričards imala nefer prednost, pa je čak 25 teniserki odustalo od nastupa na turniru, zbog čega je povučeno pravo da nastupi.
Nakon tužbe koja je okončana uspešno, Ričards je dobila priliku da zaigra na ovom turniru, a za četiri godine profesionalne karijere stigla je do finala u konkurenciji dublova 1977. godine, dok je u singlu bila treća.
No, mnogo veći uspeh ostvarila je van terena, pošto je u narednim decenijama borba transrodnih osoba da se takmiče na velikim takmičenjima postala deo svakodnevne debate.
Gotovo četiri i po decenije kasnije, na Olimpijskim igrama u Tokiju nastupila je Kvin, nebinarna fudbalerka Barselone i reprezentacije Kanade, koja se nalazi u procesu promene pola. No, uprkos tome, postala je prva transrodna osoba koja je nastupila na Olimpijskim igrama, i tom prilikom osvojila ne samo medalju, već najsjajnije odličje.
Taj momenat doveo je do povratka ove debate na sam vrh interesovanja svetske sportske javnosti, a situacija je eskalirala nakon jedne trke plivačica u SAD.
U dokumentu objavljenom od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta povodom učešća transrodnih osoba, navedeno je da bi „takmičenje u ženskoj konkurenciji trebalo da bude fer i bezbedno“, ali i da „dok dokazi ne dokažu suprotno, sportisti koji prolaze kroz promenu pola ne bi trebalo da budu tretirani kao da imaju nefer takmičarsku prednost.“
A onda je na scenu stupila Lija Tomas. Ova 22-godišnja plivačica sa univerziteta u Pensilvaniji tri godine se takmičila u muškoj konkurenciji, uz šest nastupa u finalnim trkama na takmičenjima američkih koledža.
No, nakon promene pola i hormonske terapije kojom je smanjen nivo testosterona, ona je otplivala najbrža vremena na 200 i 500 jardi u čitavim SAD, računajući i profesionalne takmičare. Njeno vreme na 200 jardi od 1:41.93 je 17. vreme svih vremena, manje od tri sekunde sporije od rekorda čuvene Misi Frenklin, koja je tu deonicu otplivala za 1:39.10, dok je na 500 jardi trenutno 21. u istoriji Amerike sa 4:34.06, tek deset sekundi sporije od rekorda koji je 2017. postavila možda i najbolja plivačica u istoriji, Kejti Ledecki, sa 4:24.06.
A onda je početkom januara Tomas poražena u trci na 100 jardi od takođe transrodne osobe, samo obrnutih polova. Naime, Ajzak Henig, inače junior na univerzitetu Jejl, dobio je dozvolu da se takmiči u konkurenciji žena jer je odbio da bude podvrgnut hormonskoj terapiji, pre svega testosteronu.
U pravilima NCAA stoji sledeće:
„Svaki sportista koji prolazi kroz promenu pola, a koji nije podvrgnut hormonskoj terapiji, može da se takmiči protiv pripadnika pola kog je bio na rođenju.“
U isto vreme, poraz u bazenu nije jedini problem sa kojim se Tomas suočava, pošto se odluka da joj bude dozvoljen nastup u konkurenciji žena (ispunjava uslove jer prima terapiju za smanjene testosterona barem jednom godišnje) našla na udaru nekadašnjih takmičarki.
Tako je dvostruka osvajačica medalje na Olimpijskim igrama u Tokiju, Erika Braun, iznela putem Instagrama svoj stav:
„Želim sa vama da podelim nešto što mi je na srcu, a što se dešava u svetu plivanja u SAD u ovom momentu. Verujem da smo svi mi božja deca, i da bi trebalo da volimo jedni druge. Ne želim da stvaram bilo kakvu mržnju, samo da govorim o onome što je ispravno. Ne možemo da dopustimo transrodnim ženama da se takmiče protiv bioloških. Biološki muškarac prolazi kroz muški pobertet. Čak i nakon tranzicije, ona još uvek ima fiziologiju muškarca. Nekoliko godina hormonskih terapija blokiranja testoterona i dodavanja estrogena ne menjaju činjenicu da imaju snažnije mišiće, veće srce i veći kapacitet pluća od biološke žene. Vreme je da se zauzmemo za ženski sport, pre nego što ostanemo bez onoga zašta smo se borili. Nadam se da će ovo inspirisati druge da iskažu svoj stav“, napisala je Braunova.
Interesantno je da je, uprkos medaljama u Tokiju, nedugo nakon što je iznela svoj stav, prvi čovek tamošnjeg plivanja Tom Hinči rekao da „Braunova nije deo saveza“.
Situacija preti da izmakne kontroli i postane krajnje haotična, a čini se da je Tomas otvorila svojevrsnu Pandorinu kutiju koja bi mogla da stanje u modernom sportu iz korena promeni. Na bolje ili na gore, vreme će pokazati.
BONUS VIDEO Novak Đoković spektakularno dočekan u Budvi
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar