Toni Đerona možda nije rukometni čarobnjak, ali neku magiju u njegovom radu smo već videli. Reprezentaciju Srbije, u kojoj mnogi nisu želeli da igraju i koja je bila topovsko meso, transformisao je u "orlove" koji su u Zrenjaninu savladali reprezentaciju Francuske (27:24), a na gostovanju su umalo još jednom pobedili favorizovanog rivala (26:26). I to protiv najuspešnije selekcije u 21. veku, sasvim dovoljno da se mnogi zapitaju ko je on zapravo?
Srbija je poslednje Evropsko prvenstvo završila katastrofalno, na 20. mestu od 24 reprezentacija… Sva tri puta je naša selekcija poražena na turniru, a na predstojećem Svetsko prvenstvu koje se igra od 13. do 31. januara nećemo ni gledati „orlove“.
Nimalo lak zadatak sačekao je Đeronu, ekipi koja je bila samo statista na velikim takmičenjima (ako bi do njih i došla) trebalo je pronaći pobednički gen. Isti onaj gen koji smo videli 2012. godine da nije zauvek izgubljen kada je osvojena srebrna medalja na EP u Beogradu.
A onda su ovog januara zaigrali sa novom energijom, borbenošću, ali i potpuno pripremljeni. Delovalo je da znaju svaku, pa i najmanju slabu tačku rivala i da je eksploatišu maksimalno.
Đerona je dobio nezahvalan zadatak koji mu je dodatno otežan kada se na prozivci iz privatnih ili drugih razloga nisu našli ni Vujin, Zelenović, braća Ilić, Nenadić… Velika imena i igrači koji su godinama velike zvezde evropskog rukometa i jedni od nosioca igre u svojim klubovima.
Rešenje? Zameniti ih mlađim igračima. To je prvi veliki uspeh Đerone jer su umesto njih u konkurenciju ušli 19-godišnji Jovica Nikolić iz Vojvodine ili Stefan Dodić koji je postao drugi najmlađi rukometaš u istoriji naše zemlje (rođen 3. marta 2003. godine)! Ispred mladog Vranjanca se nalazi sad samo Strahinja Milić.
Nije ni čudo što je Francuska gotovo 120 minuta bila stalno u zaostatku za Srbijom. Ključ je u novom sistemu rada našeg stratega, koji je doneo osveženje u odnosu na prethodnike. Igrači to već često nazivaju španskom školom, a sve polazi od sigurnih golmana, kroz odbranu, a brzo se reflektuje i na napad.
„Pokazali smo da sa dobrom odbranom možemo da ostvarimo pozitivan rezultat protiv svakoga. Imali smo dobre momente u napadu, ali odbrana je bila ključ svega, Cupara na golu, važan sedmerac Milosavljeva. Neću da izdvajam nijednog igrača, bitan je tim i timski duh. Ko god da je na terenu, da li 50 minuta ili zbog jedne lopte, mora da pruži sve od sebe. U takvoj situaciji i moj posao je lakši. Pokazali smo odlične partije protiv jednog supertima koji putuje na Svetsko prvenstvo u Egipat i siguran sam da će tamo uraditi nešto veliko“, rekao je Đerona.
Toni je 1997. godine dobio licencu za rukometnog trenera u Kataloniji i nakon godinu dana u lokalnom klubu, odlazi u omladinsku školu Barselone koja je prepoznala njegov talenat. Zatim je postao asistent Ćeska Esprara u prvom timu sa kojim je 2005. pokorio Evropu, a nakon EHF Lige šampiona, godinu dana kasnije je osvojeno i domaće prvenstvo.
Od 2008. godine radi samostalno najpre u B timu Barselone, a zatim prelazi u El Džaiš. Ubrzo je uplovio i u selektorske vode i to veoma, veoma uspešno. Sa Tunisom je prevazišao sva očekivanja i osvojio Afričko prvenstvo 2018. godine!
Upravo ga je taj uspeh i preporučilo Srbiji, a Đerona pokazuje kako pravi sigurno korak po korak u karijeri. Januara 2020. godine se rastao sa Tunižanima nakon što nije uspeo da odbrani titulu šampiona na kontinentalnoj smotri, a od 2019. godine uporedo radi i kao trener franucskog Šartrea.
Srpski igrači već sada imaju potpuno poverenje u njega, jezička barijera ni ne postoji. O tome je govorio i Ilija Abutović:
„Pod utiskom sam svega što smo uradili. Bod kao kuća! Da nam je neko rekao da ćemo uzeti tri boda Francuzima iz dve utakmice, ne bih mu poverovao. Ovo je jedna zdrava, super ekipa, to me raduje. Toni radi odličan posao. To je to, španska škola, sve je u detaljima. Marsi (Marsenić) i meni je malo trebalo da se uigramo, bili smo zajedno godinama. Imamo odlične golmane, igramo super odbranu. Dogovaramo se. Za odbranu je najbitnija želja, a kada tu dodaš i malo znanja, onda to ispadne jako dobro. Kada osetiš sigurnost, kada vidiš taj naboj i atmosferu, onda se dešavaju ovakve stvari“.
Jedan od onih koji su eksplodirali protiv selekcije Francuske bio je i levi bek portugalske Benfike Petar Đorđić. On je sijao od zadoljstva nakon trijumfa nad Francuskom u Zrenjaninu, a uz to je objasnio kako to izgledao u praksi:
„Španska škola je vrlo slična, ali naravno da svaki trener ima nešto svoje. Lazar Kukić radi sa španskim trenerima već nekoliko godina, ja sam radio sa Manolom Kadenasom u Brestu, Rezendeom, sada Čemom. Dosta mi to prija. Volim da igram sa pivotmenom, prija mi brza lopta, dosta ukrštanja ima. U tom sistemu igre se dosta malo tehničkih grešaka pravi pod uslovom da igraš disciplinovano. Na kraju krajeva zbog toga smo pobedili. Francuska je dala 2,3 laka gola. Disciplina je najbitnija, u tom sistemu se niko ne izdvaja, uglavnom igraju svi, to se videlo kod nas. Svako je dao svoj doprinos, da li krila, pivotmeni, bekovi. Pokazali smo da smo tim, da možemo da ispratimo sve što je planirano. Izgledalo je kao da smo mnogo duže zajedno. Očekujem da još učvrstimo sistem.“
Đerona je ostao smiren i nakon velikog trijumfa koji je oduševio čitavu državu, Đorđić je otkrio šta se zapravo desilo u svlačionici.
„Bio je presrećan, verovatno ni on nije očekivao. Oni su takvi, ne raduju se preterano. Ponosan je bio na nas i igrače. Korak po korak. Imali smo video, trenirali jako, sada svi imamo u glavi da možemo kada se dobro spremimo, kada imamo taktičku analizu svaki dan, kada se svaki igrač sprema individualno, ne samo timski, da to daje rezultate. Idemo dalje“, rekao je Đorđić nakon meča sa Francuskom.
Prva dva koraka završena su i više nego uspešno, a nakon dugo vremena javnost sa nestrpljenjem čeka sledeći duel „orlova“. Gledaćemo ih već ove srede protiv Grčke od 17 časova, u 3. kolu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare