0
Kada se prekine normalan tok u sportu, posledice su uvek velike, jer se narušava konitinuitet u radu kao jedna od najvažnijih stvari u sportskom treningu, smatra profesor Vladimir Koprivica.
Jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti kondicije kaže da sportisti jedva čekaju povratak na teren, ali da možda još veći izazov dolazi nakon završetka pandemije zbog opasnosti od povreda i izbora između zdravlja sportista i kapitala.
„Kada se prekine normalan tok u sportu, posledice su uvek velike. Naravno i u drugim oblastima. Negde je lakše nastaviti uprkos nekim problema, a u sportu su ti problemi veći. Prva stvar, jer se naruši jedna od osnovnih zakonomernosti u sportskom treningu, a to je kontinuitet u radu. Svi mi koji se bavimo i teorijom i praksom u sportu, tražimo od sportista, da u toku sezone i kada nemaju takmičenja i kada dođe prelazni period, održe kontinuitet u treningu“, rekao je Koprivica Tanjugu.
Dodaje da je jedna od lošijih stvari koja može sportisti da se desi ta da zbog povrede ili nekih drugih razloga ima dug izostanak i prekid treninga.
„Taj prekid utiče na mnogo stvari. Kod ovih sportista koji su bili u punoj takmičarskoj sezoni dolazi do ispadanje iz sportske forme. Za ispadanje iz forme nije potrebno mnogo, jer se ona održva tako što se sportista takmiči, trenira i održava sve vrste priprema na određenom nivou. Čim prestane takmičenje i to malo potraje, formu je nemoguće održati. Čak je nemoguće održati, iako bi se takmičenje sprovodilo u formi treninga, da ekipa igra između sebe. To je veoma teško, potrebne su takmičarske utakmice“.
Kako kaže, drugi problem je to što dolazi do pada nivoa treniranosti.
„Nivo treniranosti pada, a to je osnovni uslov sportske forme. Ona se dugo i postepeno stiče, ali naglo može da se izgubi. Kada prođe mesec dana, kao sada, bez takmičenja i ozbiljnog treninga, formu je nemoguće zadržati. To su dve ključne posledice onog što se dešava na ono što še neposredno dešava na terenu“.
Koprivica je upitan kako ova pauza psihički utiče na sportiste i da li postoji razlika između izostanka sa terena zbog lične povrede ili kada je razlog golobalan.
„Teško da ima razlike. Svako ko se bavi svojim osnovnim poslom i to radi sa ljubavlju, on je psihološki u autu. Verujem da je svima koja su se takmičili veoma teško, da im nedostaju takmičenja, utakmice. I to ne može ni sa čim da se nadoknati, ali u pitanju su zdravlje i životi. Nekada je i teže kada se čovek povredi, pa dok se ostali takmiče, on je izostavljen. Ovo je sada zajednički problem i možda je u tom smislu lakše. Da je lako sportistima, nije. Visok nivo motivisanosti i kompletna psihološka spremnost, takođe padaju i onda sve nestaje kao rukom odneto“.
Koprivica smatra da će posledice ovog iznuđenog prekida tek izučavati jer se moderni sport prvi put suočava sa ovakvom situacijom, kao i da će za sve struke ovo biti izazov da se sve ozbiljno prouči.
„Ono što će biti dobro iz svega ovoga jeste da će morati da se dopune pravila, jer ne postoje nikakva pravila za ovakve situacije kada sve mora da stane. Verovatno će MOK, nacionalni komiteti, razna takmičenja morati da donesu smernice šta da se radi u tom slučaju“.
Odluka od odlaganju Olimpijskih igara u Tokiju za godinu dana nije ga iznenadila.
„Nije bilo realno da OI održe, jer je bilo jasno da će se virus proširiti po celom svetu. Biće interesantno da se vidi šta će uraditi MOK, da li će sad Igre pomeriti za godinu, pa sledeće održati za tri godine. To bi izazvalo čitav niz poremećaja, jer postoji uhodani sistem kvalifikacije, takmičenja, kontinetalnih prvensatva, Igara. Ako bi se sve ono što se dešava u četiri godine, moralo da sabije u tri, došlo bi ozbljinih poremaćaja da bi se stiglo da se učestvuee na OI 2024. godine. Onda bi morao da se vraća ovaj sistem koji do sada važio, a to znači da bi izazvalo poremećaj u narednih sedam godina.“
PROČITAJTE JOŠ:
Po njegovom mišljenju, logičinije je da se Igre pomere za godinu, odnosno da se naredne održe 2025. i onda tako u neparnim godinama, jer bi kako kaže, tako funkcionisao stabilan sistem, koji je sada uspostavljen.
Pitanje svih pitanja, jeste da li će se i kao nastaviti sezone, pre svega u timskim sportovima, a profesor navodi da će finansijski momenat odigrati veliku ulogu u svemu tome.
„Sport zavisi od publike, od sponzora. Tamo gde je najveći novac, biće zahteva da se takmičenja dovedu do kraja. Tamo gde nije toliko umešan, verovatno će se proglasiti pobednici ili će sve biti odloženo“.
Koprivica smatra da nije pravdeno proglašiti prvake bilo gde i u bilo kom sportu, ali da će još nepravednije biti ako se budu održavala naknadna takmičenja.
„U takvoj situaciji sve će da bude drugačije. U nekim zemljama, kao što je kod nas situacija u košarci, mnogi igrači su stranci. Ako dođu iz inostranstva, oni moraju da budu u karantinu i sada bi u prednosti bili oni klubovi koji imaju domaće igrače. Potrebno je da sportsiti treniraju iz početka, da iz ponovo rade sve ono što čine u pripremnom periodu. Morali bi da odigraju određeni broj utakmica da uđu u formu. To je veliki problem, jer iz različitih situacija bi se formirali timovi. To bi potrajalo ako bismo želili da se vratimo u iole sličnu situaciju pre prekida“, kaže Koprivica.
On takođe apostrofira još jednu veliku opasnost koja može da nastane.
„Ta prva takmičenja posle pauze bi bila ona najvažnija, plej-of, fajnal-forovi. Igrači bi u kratkom periodu morali da odigraju mnogo utakmica sa malim pauzama i bilo bi sigurno mnogo povređenih sportista, mnogo ozbiljnih povreda. To je sada ono pitanje, čovek ili kapital. Ta dilema u sportu će biti veća. Kojom brzinom se bude oporavljala ekonomija, to brzinom će se oporavlajti i sport. Sad se vidi koliko je moćna priroda. Ne daj Bože, ali možda će nekada džak krompira biti vredniji od olimpijske medalje“, zaključio je Koprivica.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
