0
Šta nas čeka?
Svet sporta je do 23. februara tekao nekim uobičajenim tokom – takmičenja su se nakon pandemije koronavirusa najvećim delom vratila u regularne tokove, klubovi i reprezentacije širom sveta borili za što bolji plasman, sportisti pokušavali da nadmaše najbolje rezultate…
PROČITAJTE JOŠ...
A onda je osvanuo 24. dan drugog meseca 2022. godine. Vladimir Putin je, proglasio početak specijalne vojne akcije sa ciljem „demilitarizacije“ i „denacifikacije“ Ukrajine, a ruske vojne snage su ušle na teritoriju nekadašnje članice Sovjetskog Saveza. Usledile su krvave borbe širom Ukrajine koje ne posustaju, a pored Ukrajinaca koji su morali da pobegnu iz rodne zemlje zbog napada Rusije, veliku promenu – možda čak i nepovratnu – doživeo je svet sporta.
Od početka rata život je izgubilo najmanje 230 ukrajinskih sportista, veliki broj je povređen, zarobljen ili nestao, a tačne brojke biće poznate po završetku ovog sukoba.
Među njima su brojni šampioni u od manje popularnih sportova poput dizanja tegova, pejntbola, orjentiringa, preko američkog fudbala, streljaštva, triatlona, pa do onih globalno popularnih poput odbojke, fudbala, boksa ili MMA.
Među njima su fudbaler Dmitro Martinenko, atletičar Volodimir Androšćuk, ali i mlada Marija Lebid, šampionka mlađih kategorija u plesu, te Anastasija Ignatenko, legenda akrobatike, koja je poginula zajedno sa suprugom Dmitrijem, dok telo njihovog jednogodišnjeg sina Makara nije pronađeno nakon što je zgrada u kojoj su živeli bombardovana.
No, to nije jedini način na koji su sportska borilišta doživela ogroman udarac, a među sportistima koji su to najviše „osetili“ na svojoj koži nalazi se i Novak Đoković.
Verovatno ne postoji navijač Novaka Đokovića, ljubitelj tenisa širom sveta, ali ni osoba koja prati sport, koja nema gorak ukus u ustima zbog odluke da Vimbldon od strane ATP i WTA bude kažnjen tako što su turniru oduzeti bodovi. Tačnije, igrači koji su nastupali na trećem grend slem turniru godine nisu dobili nijedan bod, pa je tako Đokovićeva 21. grend slem titula paradoksalno značila i gubitak 2.000 bodova, zbog čega je u najvećoj meri i ostao bez prvog mesta na svetu.
Razlog? Englezi nisu dopustili teniserima iz Rusije i Belorusije da se takmiče.
Veliki udarac pretrpela je i Evroliga, pošto su ruski klubovi Zenit, CSKA, Uniks iz Kazanja i Lokomotiva iz Kubanja izbačeni iz takmičenja usred sezone 2021/2022, a u najjače takmičenje u Evropi se nisu vratili ni sezonu kasnije. Ovo bi moglo da donese dugosežne posledice, s obzirom na to da bi tek trebalo očekivati ozbiljniju reakciju pre svega CSKA, koji je jedan od osnivača ovog takmičenja.
Ozbiljan haos nastao je i oko Tomasa Ertela, reprezentativca Francuske koji je odlučio da ode u Zenit u jeku haosa u Ukrajini, zbog čega su u Košarkaškom savezu Francuske najavili da su za njega vrata nacionalne selekcije zatvorena.
Fudbalski klubovi iz Rusije su izbačeni iz evropskih takmičenja, iz tamošnjeg prvenstva usledio je masovni egzodus igrača odobren od strane FIFA bez ikakve nadoknade, što je još jedna stvar koja će propisno zamrsiti budućnost evropskog fudbala, jer je teško očekivati da će ruski oligarsi tek tako prihvatiti da im neko iz džepa izbije milione. Takođe, samo četiri godine po organizovanju Mundijala, Rusija je onemogućena da se plasira na turnir u Kataru, pošto je reprezentacija izbačena iz baraža.
Takođe, tu je i primer Čelsija, čiji vlasnik Roman Abramovič je morao da proda klub nakon višenedeljnog haosa tokom kog je u jednom trenutku i otrovan jer je posredovao u pregovorima Ukrajine i Rusije.
A koliko daleko je sve otišlo pokazuje i primer Nikite Mazepina, ruskog vozača koji je bio deo ekipe Has. On je malo po početku rata dobio otkaz jer ima ruski pasoš. Mazepin je u međuvremenu tužio američku ekipu.
Iako je od početka rata prošlo više od 365 dana, situacija se nije promenila – Rusija je još uvek u velikoj meri izopštena, sportisti su u velikoj meri odbačeni, a situacija u Ukrajini ne pozakuje znake usporavanja i pitanje je koliko dugo će sukob još trajati.
Sve to bi moglo da znači da će „zbornaja komanda“, nekadašnja velesila u košarci, odbojci, vaterpolu… još dugo biti „skrajnuta“, a s ozbirom na svojevrsni pokušaj „kulture otkazivanja“, tačnije omogućavanja sportistima da bez ikakve nadoknade napuste tamošnje klubove, ne bi bilo iznenađenje ni da sve to evropskim sportskim savezima i organizacijama pre ili kasnije dođe na naplatu preko sudova.
Na to bi takođe trebalo dodati i sva takmičenja koja su oduzeta Rusiji, ali i Belorusiji, čija fudbalska reprezentacija svoje utakmice u Ligi nacija igra u Srbiji.
Za to vreme broj poginulih sportista pokazuje tendenciju porasta, pa nas očekuje izuzetno problematičan period sa mnogo nepoznatih, uz jednu sigurnu konstataciju – svet sporta kakav je postojao pretrpeće ogromne promene, posebno od trenutka kad sukob bude okončan, a Rusi polako počnu da se vraćaju u evropsko društvo.
BONUS VIDEO Poseban performans za Sinišu Mihajlovića
