Kamerman joj otkrio da je osvojila medalju: Nije mogla da veruje, stigla do svetske bronze na tek drugom maratonu u životu

Spektakularan finiš maratona u ženskoj konkurenciji obeležio je prvi dan Svetskog prvenstva u atletici u Tokiju, a u istoriju je ušao Urugvaj.

Dok je zlato osvojila Kenijka Peres Džepkirkir, a srebro otišlo u ruke Etiopljanki Tigist Asefi, priču dana napisala je Julija Paternijan, maratonka kojoj je ovo bio tek drugi maraton u životu.

Potpuno iznenađenje – medalja o kojoj nije ni sanjala

Paternijan je kroz cilj prošla u vremenu 2:27:23, što je bilo dovoljno za bronzanu medalju – prvu u istoriji Urugvaja na svetskim prvenstvima u atletici. U trenutku kada je utrčala na stadion, Julija nije verovala da je trka gotova, a kamoli da je osvojila medalju.

„Bila sam prestravljena mogućnošću da to nije kraj. Mislila sam da imam još 400 metara. Nisam mogla da verujem, a jedan od sudija mi je rekao da sam završila“, rekla je kroz osmeh.

Snimatelj na cilju pokazao joj je tri prsta, dajući signal da je osvojila bronzu, ali je i tada bila potpuno zbunjena. Tek posle ubeđivanja shvatila je da je upisala istoriju za svoju zemlju.

Životna priča sa tri pasoša

Rođena je u Meksiku, odrasla u Engleskoj, a koreni su joj u Urugvaju. „Imam tri pasoša i zeleni karton. Rođena sam u Meksiku, odrasla sam u Engleskoj, ali moja krv je urugvajska“, poručila je atletičarka, objašnjavajući zašto je odabrala da trči pod zastavom Urugvaja.

Julija je detinjstvo i odmore provodila u Montevideu, dok je prve atletske korake napravila u Engleskoj. Takmičila se za Kembridž i NCAA univerzitete Pen Stejt i Arkanzas, a karijeru su joj, kao i mnogima, usporile pandemija i česte promene trenera.

Od slučajnog treninga – do svetskog postolja

Prelomni trenutak dogodio se kada je u Arizoni upoznala trenera Džeka Polerkija i njegovu suprugu. Tamo je pronašla novu ljubav prema trčanju i odlučila da se oproba u maratonu. Debitovala je u martu 2025. godine, kada je već u prvoj trci oborila državni rekord Urugvaja (2:27:09), čime je izborila plasman na Svetsko prvenstvo.

Pre Tokija ciljevi su bili skromni: završiti trku, možda biti među 30, ili u najboljem slučaju ući u prvih osam. Medalja nije bila ni u planu. „Da sam znala, možda bih podlegla pritisku. Ovako sam samo trčala – bez ikakvog plana, osim da budem pametna i završim“, iskrena je Paternijan.

Nova heroina Urugvaja

Ostvarila je ono što nijedan urugvajski atletičar nikada nije uspeo – osvojila medalju na svetskom prvenstvu. Njen uspeh bio je toliko neočekivan da u Tokiju nije bilo njenih roditelja, prijatelja, ni kolega iz Flagstafa gde živi i trenira.

Sada je pred njom novi cilj – Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine. Ako je nešto pokazala u Tokiju, to je da snovi postaju stvarnost onda kada ih najmanje očekuješ.