"Do you believe in miracles? Yes!", što u prevodu na srpski znači "Da li verujete u čuda? Da!", rečenica je legendarnog Ala Majklsa kojom je obeležen trenutak rađanja jednog od najvećih čuda u istoriji Olimpijskih igara. Ko bi rekao da se iza njega krio jedan od najomraženijih likova u istoriji američkog sporta?
Da se neki novinar-početnik našao među mladićima koji su bili izabrani da nose dres reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država nakon održanih testiranja u Kolorado Springsu tokom leta 1979. godine, na pitanje „ko je najomraženiji čovek na svetu“, gotovo svaki bi, bez izuzetka, prstom pokazao na Bruksa.
I to ne bez razloga.
Naime, zbog odluke Međunarodnog olimpijskog komiteta da ostane pri stavu da takmičari iz SAD imaju status profesionalaca, te ne mogu da nastupe na Igrama 1980, Amerikanci su bili prinuđeni da se okrenu igračima s koledža. Bruks, u tom momentu trener na univerzitetu Minesota, sastavio je tim koji su činili do tog momenta ljuti rivali – devet igrača iz njegove ekipe, i četvorica sa univerziteta Boston. Tako je Bruks sa svojim asistentima imao ogromnih problema da obuzda vrele glave mladića od kojih su najstariji bili kapiten Majk Erucione (25) i Baz Šnajder (25), Ken Morou je u tom momentu imao 23, dok je ostatak tima imao 22 ili manje godina. Haos je neretko rezultirao tučama, burnim raspravama…
No, to nije bio kraj nevolja, jer je Bruks na svaki – čak i najmanji – ispad svojih izabranika reagovao tako što ih je terao da rade izuzetno naporne treninge, i doveo ih do granice pucanja.
Godinama kasnije, Bruks je u jednom intervjuu otkrio šta je bila poenta – „Želeo sam da kod njih stvorim zajedničkog neprijatelja.“
Uspeo je u tome – mržnja prema treneru ujedinila je ekipu koja je iz dana u dan postajala sve homogenija a igrači počeli da „dišu kao jedan“.
No, uprkos tome, činilo se da se pred Amerikancima nalazi nemoguća misija, s obzirom na to da su kao glavni favoriti u američku državu Njujork stigli Sovjeti. Strašna selekcija Sovjetskog Saveza predvođena legendama hokeja Vladislavom Tretjakom, Vlačeslavom Fetisovim, Aleksejom Kasatonovim, čuvenim trenerom Viktorom Tihonovim, došla je sa ciljem da peti vezani put osvoji zlatnu medalju na Olimpijskim igrama.
Tokom pripremnih egzibicija tim koji je gospodario svetskim hokejem dva puta je razbio Ol star ekipu NHL lige, dok su reprezentaciju SAD savladali 10:3.
Negde u to vreme Bruks je izazvao haos i javno zapretio da će kapitena Majka Erucionea, inače do tog momenta najmirnijeg člana tima, poslati kući, dok je golmana Džima Krega hteo da zameni jer, kako je smatrao, „na pripremnim utakmicama nisu pružali dovoljno“.
Status favorita Sovjeti su potvrdili i na početku turnira, pošto su Igre započeli brutalno – pregazili su sve rivale iz grupe, i u borbu za medalje otišli sa pet pobeda i gol razlikom 51-11.
Sa druge strane, Ameirkanci su započeli kilavo, remijem protiv Šveđana, i činilo se da će ideja o „evropskom hokeju“ doživeti fijasko na samom početku.
No, ubrzo je Bruksova zamisao počela da se isplaćuje, pa su Amerikanci redom „tukli“ Čehoslovačku, Norvešku, Rumuniju, i na kraju Zapadnu Nemačku nakon što su gubili 2:0. Četiri gola do kraja meča bila su dovoljna za drugo mesto i prolaz u finalnu rundu.
Tamo su, pored Švedske, bile selekcija Sovjetskog saveza i Finska.
Datum je bio 22. februar kada su igrači u dresu SAD izašli na led u pokušaju da naprave čudo… A da su u tome i uspeli svedoči trenitak iz poslednjeg minuta, kada su Sovjeti zbunjeno gledali šta se dešava na terenu, i dobrano zakasnili sa izvođenjem Tretjaka kako bi sa igračem više pokušali da dođu do izjednačenja.
Preostalo je još da, nakon trijumfa nad Sovjetima, „overe“ zlato. Iako je na trenutak izgledalo da će pokleći, furiozna poslednja trećina označila je i početak velikog slavlja zbog neverovatnog podviga – 4:2 i pobeda vredna ne samo olimpijskog zlata, već i odgovora na gore postavljeno (retoričko) pitanje Ala Majklsa – da li verujete u čuda?
Herb Bruks je sa životne scene sišao 11. avgusta 2003. godine, i učvrstio svoje mesto u legendi zbog koje je taj odgovor ništa drugo do jedno kratko, jasno i glasno – opet, poput Majklsovog – da!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar