0
Koronavirus stopirao je svet sporta u prethodnih godinu dana i dugo nije bilo ni utakmica, a kamoli navijača na njima.
Dok je cela Evropa bila u „lokdaunu“, u Srbiji je pred početak leta i parlamentarne izbore bilo navijača na Marakani i ostalim stadionima sve dok na leto vrag nije odneo šalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Broj zaraženih je počeo da skače, pa je nova sezona počela pred praznim tribinama i u Superligi. Tada su i Liga šampiona i Liga Evrope završene u „mehurima“ Portugala i Nemačke, dok su tribine bile prazne.
UEFA je u međuvremenu razvijala plan „Return to play“, a na pojedinim mestima se publika već vratila na tribine.
Prve mere za povratak navijača preduzela je evropska kuća fudbala kada je najavila da će dozvoliti prisustvo publike početkom septembra.
Do tada je praktično pola godine cela Evropa bila „zaključana“, počev od marta. Mnoge lige se nisu igrale do maja (Bundesliga), ili juna (Premijer liga), tako da je i raspored mečeva pomeran.
Kako je finansijski pritisak na sportove postajao jači, tako je i pritisak da se navijači vrate, postajao veći.
Uz to, mnogi su prosto želeli da vide svoje omiljene klubove uživo, a ne samo preko TV ekrana. Tako je najpre u Budimpešti na Superkupu Evrope između Bajerna i Sevilje 24. septembra moglo da bude ispunjeno 30 posto „Puškaš arene“, te je 15.500 ljudi bilo na meču.
U septembru su i ljubitelji Serije A, po hiljadu njih, mogli da dolaze na mečeve ove lige.
UEFA je nakon toga u oktobru dozvolila povratak navijača na stadione u okviru njenih takmičenja do 30 odsto, ali je začkoljica u tome što svaka država ima svoje nacionalne propise.
Ono što nije dozvoljeno ni sada, jeste dolazak gostujućih navijača. Sredinom jeseni, UEFA je otkrila da 27 evropskih država dozvoljava prisustvo navijača u kontrolisanim uslovima.
Ta situacija se menja iz dana u dan, pa je teško reći „zakucano“ koliko će stadioni u jednoj zemlji ostati otvoreni, a kada idu pod katanac.
Jer, istog meseca kada je UEFA dala svoj „blagoslov“, Italija je ponovo (kraj oktobra) zabranila prisustvo publici. Odluka je tada bila na mesec dana, ali navijača tamo nema ni danas.
Premijer liga je išla nešto drugačijim putem. Katastrofalne brojke koronavirusa i danas potresaju ostrvsku državu, ali su Britanci skovali plan da od početka decembra vrate publiku.
Bilo je neobično videti likove ljudi koji nisu od kartona. Plan su testirali puštanjem različitog broja navijača od dve do četiri hiljade, u zavisnosti od ugroženosti date oblasti u kojoj se utakmica igra.
Ovo je podeljeno po stepenima na prvi, drugi, treći od kojih ovaj poslednji predstavlja najugroženija područja.
Za klubove koji igraju u prvom stepenu, dozvoljeno je do 4.000 navijača, za one u drugom do 2.000, a za one u trećem bez navijača. Loše vesti po većinu klubova početkom decembra bile su što brojni premijerligaši pripadaju baš ovom trećem stepenu.
Zato su Liverpul, Kristal Palas, Arsenal, Totenhem, Everton, Vest Hem, Fulam, Brajton i Sautempton otvorili kapije svojih stadiona za do 2.000 ljudi, a ostali to nisu mogli.
Kada je reč o trećoj velikoj ligi, francuskoj, ni u njoj nema navijača. Premijer Žan Kaste je u decembru za ovaj mesec, januar, odložio procenu hoće li biti dozvoljeno ljudima da se vrate.
To je planirano još za kraj aprila prošle godine, ali su se stvari prilično pogoršale, pa se od inicijalnog plana da se pusti do pet hiljada ljudi, nije ostalo ništa.
Francuzi su jedna od prvih nacija koja je prekinula svoje fudbalsko takmičenje, ali i jedna od prvih koja je isprva dozvolila povratak. Međutim, sa pet hiljada navijača je brojka u septembru spuštena na hiljadu, a onda je dozvola potpuno ukinuta.
Kada je reč o Bundesligi, Nemci su fleksibilnije počeli prvenstvo i dopustili su da stadioni budu puni do 20 odsto. I njima se plan izjalovio tako da danas i tamo tribine zvrje prazne.
I ostaće prazne bar do desetog januara, kada se odlučuje i o delimičnom policijskom času u Nemačkoj. Možda se nakon toga nešto promeni.
Španija je sličan slučaj kao Nemačka. Optimistične procene Havijera Tebasa, predsednika La Lige pomerane su dan po dan i tako sve do sada.
Došao je januar, ubrzo će i februar za kada je Tebas predvideo pune stadione, a vakcinacija evropskog stanovništva praktično tek što je počela.
Doduše, Španci su prvi rekli još prošlog proleća da će se publika teško vraćati na stadione do 2021. godine i bili su u pravu. Antonio Laserda, portugalski političar iz Ministarstva zdravlja te zemlje je jesenas poručio da ljudi mogu da gledaju fudbal i na televiziji.
Jedini izuzetak kada se razmatralo puštanje publike na sportski događaj, bio je povratak Formule 1 u ovu zemlju i tada je gledalaca i bilo.
Kada je reč o ostalim takmičenjima i nekim značajnijim sportovima, u košarci je na primer Evroliga najavila na početku sezone da će 11 od 18 klubova igrati bez prisustva publike.
Barselona, Real Madrid, Baskonija, Alba, Bajern, Olimpijakos, Panatinaikos, Anadolu Efes, Fenerbahče, Makabi i Crvena zvezda su ekipe za koje je EL rekla da će im hale biti prazne.
Kada je reč o preostalih sedam klubova, primetno je da ruski dozvoljavaju dolazak navijača, ali u ograničenom broju od 400 do 7.500.
U Evrokupu je početkom sezone situacija bila slična, pa je osam klubova, od njih 24 zatvorilo hale za posetioce. Preostali su imali na raspolaganju od 400 do 3.500 mesta.
Pred početak sezone u NFL šampionatu, na tribinama je bilo dozvoljeno prisustvo na šest stadiona (Majami Dolfins, Indijanapolis Kolts, Džeksonvil Džeguars, Kanzas Siti Čifs, Klivlend Brauns, Dalas Kaubojs), ali retko gde je bilo ispunjeno više od 20 posto kapaciteta.
Situacija se popravila krajem godine, pa je na 16 utakmica poslednje nedelje bilo dozvoljeno prisustvo navijača na sedam. Sledi nam plej-of, a u prvoj rundi biće dozvoljeno prisustvo na četiri od šest stadiona, od čega će i na tim utakmicama biti popunjeno maksimalno 20 posto kapaciteta.
Takođe, prema trenutnim najavama, postoji mogućnost da će na Superbolu u febuaru koji će biti održan u Tampi na Floridi prisustvovati 13,000 navijača, od 60,000, koliki je kapacitet zdanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama: