0
Šest dana (ili 144 sata) preostalo je do početka Olimpijskih igara u Parizu, gde će sportisti pokušati da snagom volje i duha pomere granice tela i logike i ostvare podvig o kom će se pričati i 2064. godine.
Zašto baš 2064. godine? Zato što će tada proteći isti vremenski interval koji je protekao od nestvarnog trijumfa puke istrajnosti jedne atletičarke na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, 1984. godine.
PROČITAJTE JOŠ...
Ime Gabrijela Andersen Šis ne znači ništa velikom broju ljubitelja sporta u Srbiji, ni oni koji tek površno prate atletiku verovatno nisu upoznati sa delom ove žene, ali pasionirani ljubitelji „kraljice sportova“ će vam bez daha prepričati podvig koji je ona postigla 5. avgusta 1984. godine
Nakon što se u Kaliforniju vratila kao pobednica prvog Kalifornijskog međunarodnog maratona 1983. godine, te pobednica maratona „Gradova blizanaca“ koji se održava između Mineapolisa i Sejnt Pola u Minesoti, u „grad anđela“ je stigla sa namerom da se popne na pobedničko postolje.
No, Amerikanka Džoan Benoa je iznenadila sve, istrčala savršenu trku i sa vremenom od dva sata, 24 minuta i 52 sekunde osvojila zlato.
Minut i po kasnije kroz cilj je prošla Greta Vajc iz Norveške, treća je bila Rosa Mota iz Portugala sa pola minuta zaostatka u odnosu na drugoplasiranu… I ređale su se takmičarke, vreme lagano prolazilo sve dok od prolaska šampionke kroz cilj nije prošlo 20 minuta, kada je na stadion zakoračila i Gabrijela.
I odmah je sve na stadionu stalo.
Naime, na prvi pogled videlo se da nešto nije u redu jer se Švajcarkinja jedva vukla i činilo se da će svakog trenutka pasti od posledica dehidracije (kasnije je izjavila da je propustila petu i poslednju stanicu za vodu, zbog čega je dehidrirala).
Uvrnutog torzoa, obešene leve ruke i uz konstantne grčeve desne noge, bilo je jasno da se muči do granica iznemoglosti, pa su članovi medicinskog osoblja pritrčali da joj pomognu.
A onda je na scenu stupilo ono što je od Gabrijele stvorilo pravu heroinu i primer olimpijskog duha. Naime, kada su joj pritrčali da joj pomognu, smogla je snage da im pokaže da se sklone.
Kako su joj ipak prišli dovoljno blizu da vide da se još uvek znoji, odlučili su da je prate pored staze, ali da je ne diraju kako bi izbegla diskvalifikaciju.
Ona je polako, korak po korak, grabila kroz poslednji krug na stazi. I svakim korakom aplauza je bilo sve više, a svakim sekundom koji je prolazio on je bio sve glasniji i glasniji.
Na momente je zastajkivala, držala se za glavu, činilo se da će pasti…
A onda je, gotovo iznenada, tih pet minuta i 44 sekunde agonije završeno njenim prolaskom kroz cilj, ukupnim vremenom od dva sata, 48 minuta i 42 sekunde.
Prešla je ciljnu liniju i pala u naručje doktora, koji su je izneli sa staze na nosilima.
U tim trenucima, nad „gradom anđela“ odzvanjao je aplauz.
Dva sata kasnije, Gabrijela Andersen-Šis je uprkos 37. mestu bila apsolutna heroina dana i po slavi nadmašila olimpijsku šampionku.
U tom trenutku imala je 39 godina.
U istoriji je ostala upamćena kao rekorderka Švajcarske u maratonu i trci na 10.000 metara.
BONUS VIDEO
