6
Kori Volden, košarkaš Crvene zvezde, poslednji je u nizu stranih košarkaša koji su dobili srpski pasoš.
PROČITAJTE JOŠ
Trend dodeljivanja državljanstva stranim sportistima u Srbiji najviše je prisutan u košarci pa se Volden pridružio nemalom broju kolega koje su u prošlosti dobijale srpski pasoš.
Opšte je poznato da je u domaćim košarkaškim takmičenjima broj stranih košarkaša ograničen na četiri, pa nije neobično što je u prošlosti dosta stranih košarkaša dobijalo srpski pasoš kako bi se u domaćoj ligi i Kupu vodili kao domaći igrači.
Partizan je pred start domaće lige 2016. godine dobio stranca manje nakon što je srpski pasoš dobio Adin Vrabac, a Zvezda je 2018. godine isto učinila sa Dilanom Enisom koji je posle samo dva meseca boravka u klubu dobio srpsko državljanstvo.
Uoči Kupa Radivoja Koraća 2019. godine, srpsko državljanstvo dobio je košarkaš Partizana Markus Pejdž, da bi Zvezda godinu dana kasnije ponovila proces sa Kevinom Panterom koji je u klubu ostao samo jednu sezonu.
Srpsko državljanstvo su svojevremeno dobili i Demarkus Nelson i Čarls Dženkins, mada je situacija bila malo drugačija.
Nelson je za Zvezdu igrao od 2012. do 2014. godine i u tom trenutnku je bio prvi je stranac koji je u Zvezdi igrao duže od jedne sezone.
Odlično se uklopio, zavolela ga je i publika, ali mu je srpsko državljnstvo stiglo krajem jula 2014. godine, samo nekoliko dana pošto je postao član Panatinaikosa.
Čarls Dženkins je, među navijačima crveno-belih, verovatno najvoljeniji strani košarkaš koji je igrao za Zvezdu.
Popularni „Đenka“ igrao je za crveno-bele od 2013. do 2015. godine, a već je uveliko napustio Zvezdu i potpisao za Armani kada je u oktobru 2015. godine dobio srpsko državljanstvo.
Mišljenja oko dodele državljanstva žestoko su podeljena.
Kada neki strani igrač stekne simpatije publike i zadrži se u nekom kubu dovoljno dugo obično ga smatraju „našim“, što i dalje ne znači da mu treba dati pasoš.
Nekadašnji košarkaš Partizana Ratko Varda je žestoko kritikovao činjenicu da američki košarkaši preko noći postaju Srbi.
„Treba li bilo koji komentar!? Ma jok mi smo zemlja velikog srca tako, bre, treba još jednom da pokažemo da državljanstvo Republike Srbije očigledno nekim ljudima ništa ne znači, da su naša deca očigledno ‘sline’ koje treba istresti iz nosa pa dajte državljanstvo nekom ko je pre ove godine za Srbiju čuo možda samo preko TV i svi su oni bolji od naše dece! Sram vas sve bilo svi vi ljudi koji ste podržali i omogućili ovo! Zašto meni niko nije dao američki pasoš, turski, ruski poljski? Pa, zato što se pasoš ne daje strancima ili kome već jer da bi postao državljanin jedne zemlje treba da oženiš neku devojku iz Srbije da imaš decu sa njom ili da ti je baba ili deda ili neko iz zemlje čiji pasoš dobijaš. Sram vas bilo i da ne pominjem ponaosob svakog od vas koji ste ovo dopustili ili napravili jer para vrti gde burgija neće“ napisao je svojevremeno Varda na svom Instagram profilu.
Primer da dodela pasoša može biti korisna pokazao je slučaj košarkašice Danijel Nikol Pejdž.
Ona je na nagovor selektorke Srbije Marine Maljković 2015. godine uzela srpsko državljanstvo, a zatim pomogla našim devojkama da osvoje zlato na EP iste godine, kao i bronzu na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.
U ostalim sportovima, situacija nije tako redovna kao u košarci.
Gabrijel Kordova Kleverson, poznatiji kao Kleo, je 2010. godine dobio srpski pasoš.
Kleo je u Srbiji igrao od 2008. do 2011. godine nastupajući za Crvenu zvezdu i Partizan i očekivano je podigao mnogo prašine kada je sa crveno-bele strane Topčidera prešao na crno-belu.
I nekadašnji tandem Crnogoraca iz Crvene zvezde, Marko Vešović i Stevan Reljić takođe su 2010. godine dobili srpsko državljanstvo.
Srpske pasoše svojevremeno su dobili i šahistkinja Irina Čoluškina, džudisti Dmitri Gerasimenko, Aleksej Nefedov i Mihail Morohojev, hokejaš Pavel Popravka, kanuistkinja Damla Ružičić-Benedek, rvač Mihail Kadžala, vaterpolista David Levanović Kikaleišvili, tekvondoista Dmitrij Nagajev, plivač Arkadij Vjačanin.
Pratite nas i na društvenim mrežama: