0
Najobičniji silazak u metro dan pre otvaranja Olimpijskih igara pretvorio se u zanimljiv razgovor sa volonterom, koji su zaista svuda raspoređeni i toliko ljubazni da pomognu.
Najčešće su tu da bi pomogli oko metroa u Parizu, smera i linija, koje jesu označene, ali na većim stanicama dolazi do konfuzije, jer su zaista neopisivo ogromne.
Koliko god da sam se kretao po Evropi, a nije da nisam, svaki put se iznova fasciniram metroima, nalik onom u Beogradu. A, da…
PROČITAJTE JOŠ...
I dalje mi je neverovatno kako je taj sistem besprekorno napravljen i koliko olakšava život i svakodnevicu. Isto kao u glavnom gradu Srbije tokom saobraćajnih kolapsa. A, da…
Nećemo više o egzibicajama naših gradskih asova, i previše ih je, da se vratimo na fantastične linije pariskog metroa.
Iako na velikim takmičenjima postoje i takozvani šatlovi od tačke A do tačke B, ovde baš nisu neophodni, sve je lakše vozom i metroom, ili peške, čak se ni ne vozimo iznad zemlje.
I tako sam se ja spustio preko ulice od hotela, na metro stanicu „Parmentier“ kako bih se uputio na srpski dan uoči otvaranja Olimpijskih igara. Dobro je što su brojni policajci svuda, iako jako naoružani, jeste neprijatno, ali se bar osećamo sigurnije.
Tu su i brojni volonteri, uvek spremni da pomognu, često i nasmejani, dobro im ide i engleski najčešće. Prilazi mi jedan momak, zagleda akreditaciju, što je uvek povod da se započne razgovor, jer što da ne.
Pita odakle sam, kažem da sam iz Srbije i da idem u pravcu Trijumfalne kapije, jer je u njenoj blizini MPC, odnosno glavni pres centar, gde su Tijana Bošković, Novak Đoković i Nikola Jakšić najavili pohod na zlato.
„Iz Srbije si došao u Pariz? Auuuu“, prilično je šokiran bio moj novi prijatelj Vensan.
„I došao si da pratiš Olimpijske igre“, dodatno je bio u čudu, ali kao da mu je bilo i drago iz nekog nepoznatog razloga.
Nepoznatog, jer engleskim baš i nije ovladao, moj francuski je daleko lošiji od njegovog engleskog, pričam ga u stilu Del Boja iz „Mućki“.
Hteo je da mi objasni i šta je baš važno da vidim po gradu, opet sam ga ostavio bez teksta (gle čuda) rečima da nisam prvi put u Parizu, ali i da nisam mnogo video jer tek sam stigao.
Ali ta njegova iskrena radost zbog mene, potpunog stranca, što ću biti deo Olimpijskih igara mi je ulepšala dan. I još jednom potvrdila kakva je čast i privilegija, ali zaista, ne kao floskula, što imam tu priliku da sam ovde.
BONUS VIDEO
