Đole Đogani - atletičar Zvezde i promoter brejkdensa na OI NOVA portal

Olimpijske igre 2024. biće prve na kojima će brejkdens biti prisutan kao sport - revolucionarnu odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta pozdravio je i Đole Đogani, čuveni denser koji je 1980-ih bio pionir zahtevnog, ponekad čak i rizičnog plesa koji će dobiti novu dimenziju.

Za Nova.rs, Đole je opisao kako je izgledalo „skidati“ pokrete 1980-ih, kad nije bilo Jutjuba, Instagrama, dostupnosti interneta i svega serviranog kao „na tacni“. Brejkdens kao sport moraće prvo da sruši brojne predrasude, a Đole ima argumente za novu disciplinu.

Takođe, bilo je reči i o njegovim atletskim danima – Đole je bio talentovani atletičar Crvene zvezde, srednjeprugaš i kandidat za Olimpijske igre 1980. u Moskvi.

Upravo te godine je bio na životnoj prekretnici i birao između atletike i plesa, proslavio se osvajajući medalje na podijumu. Za ulazak brejkdensa u olimpijski krug sportova, ima samo reči hvale, ali i veliku dozu entuzijazma zbog klinaca koji će se okrenuti sportu i muzici.

„Bilo mi je drago, pričao sam već o tome, kada je bilo priče da se razmatra ulazak u olimpijsku porodicu. To je u redu, onda sam izjavio da je brejkdens sport, sadrži mnogo elemenata gimnastike, samo što gimnastika nije uz muziku. Imate prilagođavanje muzici ovde, samo ne znam ko to hejtuje. I sam znaš, mnogo ljudi vole danas da hejtuju, evo meni nije jasno zašto je golf ušao kao disciplina na Olimpijske igre, ali ne hejtujem, ko voli, neka gleda. Treba nam što više sporta, nečega što ljude afirmiše i daje im neku notu, neka! Neko voli golf, ali brejkdens će afirmisati mlade, mnogi će to gledati, biće ljudi oduševljeni. U poslednjih 30 godina se brejkdens podigao na mnogo viši nivo. Klinci danas rade neke pokrete koji su bili pre nezamislivi“, rekao je Đogani.

Filmovi su bili put do plesa u prošlim vremenima.

„Brejkdens kreće neke 1980. godine, ja sam prvi put video to u filmu Flešdens, on je prethodio Brejkdensu. U Flešdensu ima jedan mali deo gde glavna junakinja igra neki drugi ples, na ulici vidi grupu klinaca koji izvode brejkdens. Dva-tri minuta to traje samo u njenom prolazu kad ide s treninga kući. Onda su ljudi poludeli za tim, i onda je nastao brejkdens, film je u ono vreme „razbio“. To je bilo odmah posle Džona Travolte, kad je bio disko dens. Travolta je imao „Groznicu subotnje večeri“ i posle toga je ovo nastalo. Ljudi su ludački igrali po ulicama, klinci su iznosili kartone i igrali na tome po Novom Beogradu. To je bilo razbijanje. Bio sam na Svetskom prvenstvu 1980. u disko densu, bilo je to tada aktuelno, na visokom nivou, onda sam 1982. bio u Veneciji vicešampion sveta, 1983. sam postao prvak Evrope u plesu. Među prvima sam igrao brejkdens ovde, a takmičio sam se zvanično u disko densu“.

Koliko su brojni potezi rizični?

„Tada to ljudi nisu razumeli, osim ljudi koji su reagovali na to posle nekog vremena. I u staroj Jugi, prvi sam doneo to sa samo nekoliko pokreta. Od tog početka, sve se razvilo u nekoliko plesova. Brejkdens je sve ono što radiš na parteru. A ono kad ustaneš i radiš rukama, lomljenje kostiju kako smo to zvali, i talasi, to se napravilo kao neki drugi žanr, elektrik bugi, ili RnB. To se kasnije formulisalo kao neki drugi ples. Nekoliko puta sam se okretao na leđima, to je bilo najlakše. Nogama i rukama radiš najjednostvanije poteze kao pauk po parteru, onda se okreneš i već sledeći pokret je da se prebaciš na leđa i praviš ludorije. Onda se radi helikopter, do neke brzine koja se čini ljudima neverovatnom. Onda je najteži pokret prebacivanje na glavu. Prvo čelo, pa teme na parteru, i onda se tako rotiraju ljudi i naprave okret na glavi, najteži je to zapravo momenat. Ali, taj pokret je jako riskantan, neki klinci su čak poginuli radeći to, slomili su vrat. Zabranjeno je to bilo čak u neko vreme, ali danas klinci to dovode do savršenstva. Ja sam radio helikopter, koji je bio savršen, 2-3 puta sam se okretao, ali moram da budem iskren, posle nekoliko meseci vežbanja, izgubio sam kontrolu i povredio sam koleno. Toliko sam jako udario da je bilo baš naduveno, mislio sam čak i da sam dobio vodu u kolenu, međutim, samo sam samo otok i rekao sam sebi da više ovo neću da radim. Ali sam sa sabom povukao i neke klince, bio je tu Kiza iz Robin Huda… naravno, moj brat Gagi koji se vrteo na kolenu, B3, Dača Dak… Klinci iz prve reperske grupe iz Zemuna, sa Novog Beograda, bili su iz Robin Huda, bili su prvi u tome i krenuli su dalje. U međuvremenu sam počeo da se bavim više audio projektima, bavio sam se drugim stvari, otišao sam u Italiju u to vreme, bazirao sam se na hiphopu i plesovima koji su na bini, ne na parteru ili na ulici. Tako sam se povukao, ali sam na sreću povukao klince, nastao je pravi pokret i mnogi klinci su počeli da se bave time“, podsetio je Đole.

Kako bi moglo da izgleda bodovanje i sistem priprema?

„Nisam ispratio sve, ali sigurno će to bti nešto između gimnastike i klizanja. Težina pokreta… To znaju stručni ljudi, kako je teško da sklizneš, pa se popneš na lakat, pa na glavu. To je veoma teška kombinacija pokreta. Biće sigurno tu stručan žiri koji će znati sve da vrednuje na pravi način. Težina, atrakcija, dinamika, brzina… Mnogo toga će se ocenjivati. Tu su stručni ljudi koji će se time baviti. Mi smo svojevremeno imali istu muziku i pola minuta da uz nju igramo. Ako bismo prošli u selekciju najboljih 15, ti si mogao da biraš minut svoje muzike. Svoju koreografiju spremiš. Ako ti daju pola minuta, ti kao ličnost moraš da se snađeš, smisliš, iznenadiš“, napravio je paralelu Đogani sa periodom 1980-ih.

Veruje Đogani da će novi klinci napraviti „bum“.

„Ne znam kakva će se ovde pravila napraviti, mislim samo da će to biti zanimljivo i sigurno ću gledati, uz košarku, fudbal i atletiku. Od drugačijih sportova, ne mogu da gledam streljaštvo i neki desetoboj – atletika mi je kraljica, bez obzira na sve. Biće ludilo i klinci će se primiti, biće na višem nivou sve to. Nije to samo ples, to je vanserisjki sport. Danas su klinci uvežbani, ranije se dešavalo da neko pogine jer nema jak vrat, a hoće da uradi nešto bez tehnike. Kada se budu napravila pravila i zakoni takmičenja, biće sve mnogo zanimljivije i znaće šta da rade. Kao u gimnastici sa hvataljkama, imaš tačno određeno i merenje ugla pod kojim sve radiš. Eto, svojevremeno je Miroslav Cerar bio jako popularan, popularizovao je gimnastiku, o kojoj do tada niko nije razmišljao. Tako sada mi pričamo o brejkdensu. Nekada su za gimnastiku pričali „daj, šta je bre ovo, daj da igramo košarku i fudbal“. Onda se pojavi Cerar, Slovenac, u doba stare Juge i pobedi, svi ga obožavaju“.

View this post on Instagram

A post shared by nova.rs sport (@nova.rs_sport)

Koje zemlje će imati jaka uporišta?

„Japanci, Koreanci, Kinezi, Amerikanci. Kod njih je osim plesa razvijena i gimnastika. Japanci su poznati gimnastičari, i Koreja je tu, Kinezi su zanimljivi. U Evropi, Mađari mogu da budu veoma zanimljivi. Mnogi gimnastičari bi mogli da se prebace na brejkdens i možda će pokušati da poremete priču uličnih brejkdensera“.

Spomenuo je Đole i atletiku, koja mu je i dalje u srcu kao prava kraljica sportova.

„Bio sam ozbiljan atletičar Crvene zvezde, „srednjeprugaš“, reprezentativac. U mom dokumentarnom filmu se to vidi, bio sam u Jugoslaviji kandidat za OI 1980. u Moskvi, ali se nisam kvalifikovao. Pre toga sam već počeo da se bavim i plesom, pa me je ovo manje interesovalo, nisam imao dovoljno dobar rezultat da odem na Igre. I danas trčim redovno, svaki drugi ili treći dan. Nemam distancu koju forsiram, samo treniram rekreativno, kako se osećam, ne želim da preterujem. Koliko mi prija, toliko radim“.