0
U dve godine s kraja prve decenije ovog veka, Srbi su zaista voleli da gledaju plivanje i plivački sport je imao neke svoje nade.
Dok su malo starije generacije gledale Marka Spica, neki od nas koji su kao klinci gledali kako Ijan Torp pliva poput torpeda i koji su gledali kako još kao klinac od 15, 16 godina, Majkl Felps počinje da nagoveštava kakvo će „čudovište“ da bude, kao pravo osveženje stigla je pojava jedne Nađe Higl i jednog Milorada Čavića.
Pravo niotkuda dobili smo čoveka koji je Felpsa uspeo da izazove na najvećem događaju koji jedan sportista može da doživi.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Bile su to Olimpijske igre u Pekingu, Čavić je bio na vrhuncu svoje snage sa 24 godine i trka na 100 metara delfin stilom je bila njegova teritorija.
Nešto ranije 2008. godine je i na 50 metara delfin stilom pobedio na Evropskom prvenstvu, pa majicom „Kosovo je Srbija“ zaradio sebi suspenziju, navukao gnev Albanaca i njihove pretnje, ali i obezbedio sebi još žešću podršku naroda u svojoj zemlji.
Disciplinska komisija evropske plivačke federacije je zbog žalbe organizacionog komiteta Evropskog prvenstva hitno zasedala i odlučila da suspenduje Čavića sa prvenstva.
Zaključeno je da je nošenje majice politička akcija i povreda pravila, a Laslo Sakadati, nekadašnji direktor Evropske plivačke federacije, tada nije znao da odgovori da li bi Čavić isto bio kažnjen i da je umesto majice „Kosovo je Srbija“, na ceremoniji dodele medalja nosio majicu „Sloboda za Tibet“.
Razume se i koliko je tom prilikom postavljena podloga da se Čavić spremi još jače za Peking.
„Ja sam sportista, plivanje mi je ceo život. I dalje tvrdim da ovo što sam uradio nema veze sa politikom. Za mene je činjenica da je Kosovo Srbija. Nisam imao nameru nikoga tom porukom da povredim, već samo da pokažem ono što ja mislim. To je jedina istina u celoj ovoj priči. Nekima je to zasmetalo. Kaznili su me i ja sam to prihvatio. Nema vremena za tugovanje, krećemo u nove pobede“, poručio je Milorad posle Ajndhovena.
E onda se u Pekingu desilo nešto nezamislivo. I za mnoge od nas i danas neprihvatljivo. Svi znamo da je sport neka vrsta zdrave zabave gde se uvek teži pomeranju granica, ali ne po svaku cenu i ne na silu.
Čini se da je u Kini bilo i jedno i drugo. Felps je bio na putu da osvoji sve što je moglo da se osvoji na tim Olimpijskim igrama i da obori rekord Marka Spica.
Spic je u svoje vreme osvojio sedam olimpijskih zlata, vreme je bilo da neko uzme osam, pa je Felps uz Juseina Bolta koji je tih godina postavljao sprinterske rekorde, bio prva zvezda Igara.
Felps i Čavić su skočili u bazen i srpski plivač je bio brži u prvih 50 metara. Činilo se da je Srbin na pragu da sruši Felpsu snove.
Bili su jedan do drugog u četvrtoj i petoj traci i Čavić je bio prvi na okretanju, ali je Felps u završnici uspeo da ga stigne.
Zvanično, Felps je pobedio sa 50,58 sekundi, a Milorad je imao stotinku manje, iako se na snimku jasno vidi ko je prvi dodirnuo ciljni taster.
Čavić je u tom trenutku postavio novi evropski rekord i svejedno nije bilo dovoljno za olimpijsko zlato, dok je objašnjenje „Omege“ koja je vršila merenje vremena kasnije bilo krajnje neozbiljno.
Svodilo se na to da je Čavić prvi dodirnuo taster, ali to nije uradio dovoljno snažno. Ok, nismo znali da u plivačkim trkama primat ima to ko koliko jako stisne merač, a ne ko je prvi stigao do odredišta.
„Ukoliko je ‘Omega’ zvanični merilac vremena, zašto to nije bilo poznato odmah posle trke? Ne verujem da je Felps pobedio, ali je on i dalje najveći plivač sveta, sa ili bez te medalje“, citirali su mediji kasnije reči Spica o ovoj kontroverzi.
Sam Čavić je godinama kasnije morao da se pomiri sa epilogom tog finala.
„Teško je kada izgubiš za stotinku. Ali izgubio sam od najboljeg plivača u istoriji u trci koju je ceo svet gledao. Drago mi je što su svi mislili da sam bio prvi. Sreća zbog medalje je sve nadjačala. Ispunio sam cilj. Od čoveka koji je skoro bio odustao od plivanja, za 18 meseci sam napravio čudesan napredak. Mogao sam da budem taj koji je srušio Felpsove snove, nisam uspeo, ali i srebro je dovoljno sjajno“, pričao je Čavić.
Ispada da nas kao njegove navijače boli nepravda više nego njega kom je nepravda naneta, ali verovatno je i on dugo sanjao to što se desilo i odbijao da poveruje svojim očima kad je gledao snimak trke i onaj ugao iz vode.
I Felps se kasnije prisećao ove trke kao jedne od najboljih u svom životu, a bilo ih je masa i zlatnih medalja ima dovoljno da se smatra najvećim.
„Pre deset godina… Trka i pobeda s najmanjom razlikom, stoti deo sekunde. Brže nego što možete da puknete prstima ili da trepnete. Ovo je trka mog života? Mora biti. Do današnjeg dana me šokira“, pričao je Felps i objašnjavao da je mislio kako će ga dodatni zamah koštati zlata.
Možda bi ga i koštao da je neko drugi merio vreme i da sve oči nisu bile uprte u Amerikanca koji je na kraju pokupio sve lovorike, ali ne sve svojom zaslugom.
BONUS VIDEO: Plivanje Andrej Barna