Srbija je Olimpijske igre u Tokiju okončala sa tri zlata, od čega su dva osvojile devojke u borilačkim sportovima - Jovana Preković u karateu i Milica Mandić u tekvondou, dok je Tijana Bogdanović, takođe tekvondoiskinja, bila bronzana.
Ako na to dodamo i one iz Londona, zlato (tada) Mandićeve i srebro Bogdanovićeve, broj raste na ozbiljnih pet.
No, pitanje je da li bi do toga uopšte došlo da nije bilo čoveka koji je preminuo pre tačno 51. godinu – Li Jun-fana, kog je svet upamtio po imenu koje mu je, prema legendi, dala bolničarka na porođaju – Brus.
Brus Li je još kao dečak, dok je odrastao na ulicama Hong Konga, pravio velike probleme i često upadao u tuče, pa su roditelji doneli odluku da ga usmene na borilačke veštine.
Tako je još kao dete imao tu čast da trenira sa čuvenim ving čun i majstorom, Vilijamom Čeungom, koji ga je predstavio jednom od najpoznatijih učitelja ove veštine u istoriji, Ip Menu.
Pored toga Li je pokazivao umeće i u „plemenitoj veštini“, pa je 1958. godine osvojio turnir u boksu u Hong Kongu – uz lokalni šampionat u ča-ča plesu.
Ipak, ništa od toga mu nije donelo simpatije lokalnih vlasti pa je nakon jedne tuče sa dečacima iz rivalske škole Čoj Li Fut toliko ozbiljno pretukao jednog momka da su roditelji pokrenuli tužbu, a lokalni policijski detektiv je, prema rečima Brusovog brata Roberta, ocu nestašnog mladića Li Hoj-čuenu zapretio da će „ako bude učestvovao u samo još jednoj tuči morati da ga uhapsi.“
Godinu dana kasnijeu aprilu 1959. godine, Brus je sa nepunih 19 godina otišao u Sjedinjene Američke Države kod sestre Agnes. Iz San Franciska put ga je odveo u Sijetl, a u „kišnom gradu“ Li je i započeo svoj uspon u svetu borilačkih veština.
Nakon završene srednje škole i trogodišnjih studija na univerzitetu Vašington, Li je otišao u Oukland gde je sarađivao sa Džejmsom Jim Lijem u studiju borilačkih veština, a inicijalna kapisla za lansiranje u sazvežđe stigla je 1964. godine, kada je upoznao Eda Parkera, američkog borca, koji je posle par godina prijateljstva Lija pozvao da učestvuje na međunarodnom turniru u karateu u Long Biču.
Na tom takmičenju upoznao je i majstora tekvondo majstora Re Jon-goa, Amerikanca korejskog porekla, koji je potom postao Lijev blizak prijatelj i učitelj ove veštine.
No, paralelno sa tim, u Liju je tinjala želja da postane i glumac, pa je dobio šansu da se dokaže u TV seriji „Green Hornet“ iz 1966. godine. Iako je usledio period bez ozbiljnijih uloga, li je ostao veran ovoj želji i nakon što je serija godinu dana kasnije prekinuta, a put ka zvezdama vratio ga je u Hong Kong, gde je, između ostalog, snimio filmove „Na zmajevom putu“ 1972. i „U zmajevom gnezdu“ 1973. godine.
A onda je, u jeku slave ovog glumca i u trenutku kada je bio jedno od najpoznatijih i najpopularnijih imena Holivuda, stigla vest da je preminuo iznenada.
Iza Lija je ostao veliki broj pitanja – zbog čega je u punoj snazi preminuo (kletva, ubistvo, nešto treće? – nikada nije do kraja razjašnjeno), šta je još mogao da ostavi za sebe, ali je već tada bilo jasno da je zaostavština za ovim čovekom već bila dovoljno velika da je promenio svet.
Naime, na krilima filmova Brusa Lija borilački sportovi širom sveta su dobili na popularnosti i počele su da se otvaraju brojne škole, a dve veštine u kojima je Li bio izvanredan – tekvondo i karate – postale su deo olimpijskog programa zahvaljujući toj ekspanziji.
Karatea doduše neće biti u Parizu, dok je Milica Mandić završila karijeru, pa Srbija neće braniti ova dva zlata, ali će ostati zapisano da su ljubitelji sporta u našoj zemlji mogli da se raduju neviđenom uspehu zahvaljujući nasleđu koje je za sobom ostavio najbolji majstor borilačkih veština među glumcima – a da li i najbolji glumac među majstorima borilačkih veština, nažalost nećemo saznati.
A čast da se pridruži osvajačima medalja u sportovima u kojima je Brus Li ostavio veliki pečat imaće Sara Ćirković, Nataija Šadrina i Vahid Abasov u boksu, Lev Kornejev, Stefan Takov i Aleksandra Perišić u tekvondou, odnosno Strahinja Bunčić, Nemanja Majdov, Aleksandar Kukolj, Milica Nikolić, Marica Perišić i Milica Žabić u džudou.