0
Vratio se u žižu javnosti nakon objavljivanja serije "Queen's Gambit" u kojoj je po njemu napravljen lik protagonistkinje.
Ipak, njegova životna priča obuhvata reči pionir, antisemitizam, revolucija, svetski šampion, migrant i odbačen. Sve to je napravilo od njega ikonu pop kulture i čoveka o kom nikada neće biti ispričane sve priče. Možda ne znate šahovske velemajstore, ali je nemoguće da za Roberta Bobija Fišera niste čuli.
PROČITAJTE JOŠ
Bio je šampion sveta (prvi Amerikanac u istoriji koji je to uspeo), osam puta je osvojio Otvoreno prvenstvo SAD i to prvi put sa samo 14 godina. Tokom 1964. godine je uspeo da slavi u finalu sa 11-0 što se desilo jedino tada u istoriji.
Bio je u Beogradu da bi odmeri snage sa Dragoljubom Janoševićem i Milanom Matulovićem tokom 1958. godine, ali će daleko slavnija biti njegova poseta Beogradu 1992. godine. Došao je tada na megdan Borisu Spaskom, što je predstavljeno kao konfrontacija SAD i SSSR u jeku Hladnog rata što je učinilo da to postane možda i jedini šahovski meč koji je prenošen u udarnom terminu širom planete.
Te 1992. godine je najpre stigao na Sveti Stefan, a onda odatle stigao do Beograda gde je odigrao nezvanični revanš nakon što se povukao iz javnosti još 17 godina ranije. Zbog toga što je 1992. godine došao na meč protiv Spaskog u Beogradu za njim je raspisana poternica u SAD. Naime, tada je Jugoslavija bila pod embargom Ujedinjenih Nacija. Od tog momenta je počeo da živi kao emigrant, a onda je 2004. godine uhapšen u Japanu. Uhapšen je jer je koristio pasoš koji je povukla iz upotrebe vlast SAD. Na kraju je prihvatio državljanstvo Islanda, što je država uradila ekspresno posebnim aktom, i dozvolila mu da tu živi do smrti 2008. godine.
Ostaće upamćeno i kada je pljunuo na pismo koje mu je poslala Vlada SAD.
Mnogo je stvari obeležilo njegov život, pa je tako malo poznato da je mesece tajno proveo u Jugoslaviji nakon tog revanša sa Spaskim (uvek se vodio kao nezvanični meč).
Bio je u banjama Junaković i Kanjiža (tu je proveo pola godine), a to je znalo tek nekoliko ljudi.
Direktor banje Kanjiža dr Ferenc Agošton je godinama kasnije tek odlučio da otkrije neke tajne iz toga perioda.
„Kod nas je došao da se leči, odmori i da bude u azilu. Za njim je bila raspisana poternica u Americi, zbog meča u Jugoslaviji kojim je prekršio poreska pravila i sankcije protiv naše zemlje. Osim toga, on je, iako Jevrejin, bio je izraziti antisemita i davao je ekstremne izjave, zbog čega je imao velikih problem.“
Pojasnio je i kako je izgledao njegov boravak u banji.
„Popravio je kod nas zdravlje, ali mi se čini da se i psihički oporavio. Po mom mišljenju on je imao ozbiljnih psihičkih problema. Za jedne je bio genije, a za druge ludak. Ja bih ga opisao kao čudaka. Imao sam utisak da se svega plašio, i od stvarnih i od nestvarnih stvari. Živeo je na prvom spratu, u apartmanu 219, dok su njegovi telohranitelji i lični sekretar boravili u susednim sobama. Fišer je tražio da sekretar drži odškrinuta vrata 24 sata dnevno, jer je strahovao da će neko da ga napadne. Imao je malu kuhinju sa šankom, dnevni boravak i spavaću sobu sa odvojenim toaletom i kupatilom. Išli bi usred noći do 15 kilometara udaljenog Horgoša. Prepešači tako po 30 kilometara skoro svake noći! Ili barem do Novog Kneževca, na pet kilometara odavde. Pored toga, po nekoliko sati pliva u bazenu. Bio je atleta, krupan, razvijen. Broj cipela mu je bio 48. Tražio je posebnu ishranu, najviše je voleo da jede kašikom: riblju i paradajz čorbu, ali i mnogo voća i povrća. Pio je dnevno na litre soka od borovnice. Alkoholna pića veoma retko i malo. Organizovali smo mu da odlazi u Sentu, u riblju čardu. I tamo je tražio da kafana bude prazna, samo muzičari su smeli da ostanu“, ispričao je jednom prilikom dr Agošton a ostaće upamćeno da je upravo Svetozar Gligorić doveo Amerikanca u Jugoslaviju.
Vratimo se i na taj čuveni meč protiv Spaskog, igrali su prvi put 1972. od jula do septembra, a Fišer je slavio sa 12,5 prema 8,5. Revanš na Svetom Stefanu i Beogradu priprao je Fišeru 10-5 uz 15 remija. Tako se sve svelo da revanš meč veka bude odigran upravo u Jugoslaviji.
Prvi susret je odigran 1972. godine kada je pobedio Spaskog koji je do tada od 1969. do 1972. godine bio svetski šampion. Sin ruskog sveštenika i političara i učiteljice je sa pet godina počeo da igra šah. U svetu je postojalo veliko interesovanje za ovaj meč, pa je čak i Henri Kisindžer, tadašnji ministar spoljnih poslova, odlučio da pozove Fišera da bi ga nagovorio da igra.
Ostaće upamćeno i da je Fišer odbijao da igra dok se ne izbace kamere „Čester Foksa“ jer mu je navodno smetalo njihovo zujanje. To je uradio iako se sa tom TV kućom dogovorio da on i Spaski podele po 30 odsto prihoda.
Na kraju je Fišer uspeo da postane svetski prvak.
Preminuo je u Rejkjaviku nakon otkazivanja bubrega u 64. godini 17. januara 2008. godine.
BONUS VIDEO Triler u Manili
