Nikola Jokić je od sezone 2015/2016 polako ali sigurno iz godine u godinu gradio ime, a pravu "eksploziju" doživeo je početkom treće decenije 21. veka, kada je za četiri godine uspeo do tog momenta nezamislivo - tri puta je bio MVP NBA lige, jednom finalista u izboru, na to je dodao i zvanje najboljeg igrača finalne serije, te, najvažnije - šampionski prsten ovog takmičenja.
I sva je prilika da će Jokić ostati upamćen kao najbolji Srbin koji se bavio vrhunskim sportom u SAD, ali je i pre njega bilo onih koji su svoje ime upisali zlatnim slovima u istoriju sportskih nadmetanja Severne Amerike – Džim Mandić i Pit Maravić.
Džim Mandić, poznat kao „Mad Dog“, na srpski prevedeno „Besni pas“, u NFL je stigao nakon spektakularnih partija u dresu Mičigen Volverinsa, pa su ga u drugoj rindi drafta 1970. godine odabrali Majami Dolfinsi.
Lako se privikao Mandić na Floridu, pa je ubrzo svoje talente kao tajt-enda prikazao i na najvećoj sceni.
Čak tri puta je sa Dolfinsima osvojio Superboul, i stekao status jednog od najvoljenijih igrača ovog tima.
Beskompromisne igre i karakteristika da po svaku cenu „kidiše“ na svaku loptu donele su mu nadimak po kom je ostao čuven, pa sad čak i oni najmlađi navijači ovog tima znaju ko je bio Besni pas.
U karijeri je za 119 utakmica u ligaškom delu sezone (23 kao starter), i za to vreme uhvatio 121 pas za 1.406 jardi uz 23 tačdauna.
U plej-ofu je odigrao 14 utakmica, devet puta he uhvatio loptu za 86 jardi i jedan tačdaun.
Nakon što je godinu dana proveo u Pitsburg Stilersima Mandić je završio karijeru, ali je ostao blizak Dolfinsima, pošto je godinama radio kao analitičar za utakmice Dolfinsa, uz svoju emisiju na radiju.
Preminuo je od kancera žučnog kanala 2011. godine u 63. godini.
Otprilike u isto vreme, i u NBA ligi je sve popularniji postajao do pojave Jokića možda i najbolji košarkaš poreklom iz Srbije, Piter Maravić.
Rođen u Alikvipi u Pensilvaniji, Maravić je uz oca, čije ime je delio, a koji je bio košarkaški trener, napravio prve korake na oom terenu, a trud se isplatio – od univerziteta LSU preko trećeg mesta na draftu 1970. godine, Maravić je stigao u redove Atlanta Houksa.
Očekuvano – s obzirom na to da je proglaše nza najboljeg igrača koledž košarke 1970. godine.
Od samog početka bilo je jasno da je u pitanju strašan šuter, ali je to dokazao u Nju Orleans, a potom Juta Džezu, gde je 1977. godne bio najbolji strelac lige.
Njegov dres sa brojem sedam povukli su i Nju Orleans Pelikansi i Juta, dok je onaj sa brojem „44“ povučen iz upotrebe od strane Atlanta Houksa.
Iako nije osvojio titulu, Maravić je dva puta biran u idealnu petorku, pet puta je bio deo Ol-star mečeva.
Pistol Pit Maravić preminuo je 5. januara 1988. godine od posledica srčanog duara dok je igrao košarku sa prijateljima.
Nepun minut pre nego što je umro, Maravić je rekao prijateljima „Osećam se sjajno“.
BONUS VIDEO