Tim od šestoro trkača iz Beograda, predvođen kapitenom Biljanom Cvijanović, posle 19 sati trčanja prešao je oko 280 km zacrtanog puta od Zagreba ka Beogradu, ušao je na teritoriju Republike Srbije, i našao se na 8. mestu svetske liste "The Speed Project Do It Yourself" trke. Ipak, ostalo je još skoro toliko da se istrči u jednoj od najzahtevnijih trka njihovih života.
U subotu u 13 časova, starim brdovitim zagrebačkim putem, šestorka iz Srbije uputila se ka našem glavnom gradu. Cilj im je da pređu što više kilometara za 31 čas i 15 minuta, odnosno da u Beograd stignu u nedelju oko 20 časova. Strategija tima podrazumeva podelu u dve manje grupe od po troje trkača koji se smenjuju na svaka tri sata, dok se unutar podtimova štafeta predaje sledećem trkaču na svaka četiri kilometara.
Ovaj tempo se u samom startu pokazao kao dobar izbor, jer je tim istrčao mnogo više od početno planirane kilometraže. Ono što je trkačima tokom jučerašnjeg dana bila pomalo otežavajuća okolnost je veoma visoka temperatura od oko 28 stepeni.
„Dan je bio veoma topao, ali nas je adrenalin gurao da trčimo brže i jače. Noć je bila poprilično teška, međutim uspeli smo da istrčimo planirane deonice brže nego što smo imali u planu na samom početku. Podeljeni smo u dva podtima, jedan čine Stefana Cerovina, Petar Ristivojević i Marko Vozab, dok smo u drugom Danilo Fabris, Miloš Dimitrijević i ja. Kada jedan tim trči, drugi je na trosatnoj pauzi i uspeva malo da odspava u kombiju koji nas prati sve vreme, i povrati energiju. Ovaj drugi dan trčanja će nam biti svakako teži, ne toliko zbog predela i puta koji ćemo da prelazimo, koliko zbog umora jer trčimo satima, ali optimizam je veoma prisutan“, kaže kapiten Biljana Cvijanović dok se priprema da istrči svoje nove kilometre.
I dok Bilja trči svoju deonicu puta, u adidas Runners Belgrade vozilu ostatak tima pokušava da pripremi telo za novi napor. Na stolu je i doručak koji sadrži obavezne proteine i ugljene hidrate, tu su jaja, voće, orašasti plodovi i pirinač. Saborci pomažu jedni drugima masažom mišića i istezanjem, a kada vide da je trkaču koji upravo prelazi svoju kilometražu potrebna dodatna podrška, usporavaju vozilo, puštaju mu omiljene pesme i bodre ga da nastavi dalje.
I meštani okolinih mesta su bili tu da aplaudiraju Raners timu iz Beograda, oni su izlazili na puteve, snimali trkače i govorili im poruke podrške što je ekipi iz srpske prestonice dalo još više elena da nastave dalje u najvišoj brzini.