0
Baby Lasagna, predstavnik Hrvatske na ovogodišnjoj Evroviziji, mogao je da postane nešto potpuno drugo da je za to imao mogućnost u Hrvatskoj.
Otkrio je posle plasmana u finale Evrovizije, gde je prvi favorit na kladionicama, odlučio da citira Kobija Brajanta, čuvenog NBA košarkaša i tako otkrio da je veliki zaljubljenik u sport.
PROČITAJTE JOŠ
„Osećam se jednako kao što sam se osećao kad sam vodio pre nego što je Nemo prvi put preuzeo pozornicu. To su sve samo brojke. Kao što je Kobi rekao, posao nije gotov. Ništa nije gotovo dok debela dama ne zapeva“, rekao je Hrvat.
Baby Lasagna je veliki zaljubljenik u borilačke sportove, a njima se i bavio. Ipak, nije imao mogućnost da se time bavi aktivno jer za to nije bilo mogućnosti u rodnom Umagu.
„Najviše su mi se svidele borilačke vještine. I specifično džiu-džicu. Volio sam i mai tai, ali ‘greping’ mi je uvek bio draži nego ‘strajking. Obožavao sam to i žao mi je što tamo odakle dolazim nema klubova. Ni za rvanje, ni za džudo, ništa. Inače bih se time verovatno bavio, to mi je baš najbolje“, poručio je u podcastu „Inkubator“.
Ipak je to trenirao pomalo.
„Znaš ono, misliš si tuča ovo-ono, ali meni je uvek teži sparing bio džiu-džicu nego bilo kakav ‘strajking’. Tri minute runde džiu-džice naspram tri minute mai taija. Moje je iskustvo da mi je džiu-džice bio puno teži. Baš mi je zato bio fora i nije me toliko bilo strah. Strašno je kad treniraš, kad ti lik dođe i udari te nogom u glavu. Kad vidiš da ta noga leti…“, ispričao je.
Ipak, da mu nisu uvek cvetale ruže u životu pokazuje njegova priča o borbi sa depresijom i pakao kroz koji je prolazio.
Sa samo 25 godina već je imao uspešnu karijeru i anstupao je pred više hiljada ljudusi, strogim režimom je uspeo da skine više od 30 kilograma, polagao je ispite na fakultete i bio je u srećnoj vezi. Ali, nešto nije funkcionisalo.
„Nisam mogao da boravim s ljudima i bežao sam u izolaciju svog stana. Osećao sam pritisak, kao da se moje srce nalazi u tuđoj šaci koja ga nemilosrdno stiska. Pratili su me umor i očaj, ukratko, upao sam u depresiju“, ispričao je on nedavno za portal Bitno.net.
„U jednom trenutku tama je postala neizdrživa. Nazvao sam tatu koji je tačno znao šta mi je potrebno. Odveo me k prijatelju svešteniku na razgovor. Nakon susreta s njim tama je polako počela da nestaje, a njeno mesto zauzimali su sreća i osećaj ispunjenosti.“
BONUS VIDEO Triler u Manili
