2
Aleksandar Atanasijević je u intervjuu za Nova.rs potpuno iskreno govorio o događajima koji su mu obeležili 2020. godinu, koja je po svemu bila potpuno drugačija od bilo koje druge.
Objasnio nam je kako je čak tri puta u 2020. godini morao da posećuje bolnicu, najpre je imao operaciju kolena, ubrzo je usledila i upala pluća, a kasnije, po dolasku u Srbiju, i koronavirus.
PROČITAJTE JOŠ
„Ne kažu bezveze da je život totalno nepredvidiv. U septembru prošle godine smo osvojili Evropsko prvenstvo, samo šest meseci posle toga je završena sezona nešto ranije, u martu. Rešio sam da se operišem, da rešim problem sa kolenom. To je bila rutinska operacija, ali kao što svakom može da se desi, meni se dogodi upala pluća. U bolnici sam proveo tri, četiri dana i smršao sam 10 kilograma. Izlazim iz bolnice u Italiji, vraćam se u Srbiju da nastavim oporavak posle tri, četiri dana budim se sa temperaturom – odmah sam znao da je koronavirus u pitanju. Uradio sam test, video da sam pozitivan. Doktori nisu hteli ništa da rizikuju, pa kako u Srbiji u tom momentu nije bio veliki broj zaraženih, zadržali su me u bolnici. Bio sam tamo devet, deset dana na Infektivnoj klinici u Beogradu, onda kućni karantin još dve nedelje i konačno sam se vratio treninzima, počeo sam da igram tek u oktobru. To je jako kasno u odnosu na intervenciju na koju sam imao, trebalo je da pauziram samo dva meseca, ali te neplanirane okolnosti su produžile oporavak od povrede. Najbitnije je da se sada osećam sjajno i da sam počeo da igram, da sezona ide kako treba“, počeo je Atanasijević za Nova.rs.
Peruđa je maestralno započela sezonu i na krilima našeg asa ima već 14 pobeda u 16 prvenstvenih kola italijanskog prvenstva. Nalazi se na prvom mestu i pokazuje da i pored velikih promena u sastavu ostaje na vrhu.
„Igramo sjajno, niko ne bi rekao da smo mogli sezonu da počnemo na ovaj način jer na papiru nismo najjača ekipa u Italiji. Jeste da smo u poslednjih par godina osvojili mnogo trofeja, ali se tim mnogo promenio u odnosu na prošlu sezonu. Znamo da najvažnije utakmice počinju tek od sredine februara, marta, pa tada moramo da budemo spremni.“
Odbojkaška sezona u Italiji otkazana je u proleće prošle godine bez proglašenja šampiona zbog pandemije koronavirusa.
„Mislim da je to prvi put u istoriji da je sezona u Italiji završena bez šampiona. Pokušavali su na sve moguće načine da nađu način da se završi sezona jer je odbojka u Italiji izuzetno praćena. Do 11. aprila su pokušavali da se odigra kao u NBA, da igraju samo tri, četiri ekipe mali broj mečeva… Na kraju nisu uspeli da se organizuju jer je Italija tada ozbiljno pogođena koronavirusom. Oko 700, 800 ljudi je umiralo dnevno, bio je izuzetno veliki broj zaraženih, pa su rešili da je najpametnije da se sezona ne nastavi. Sa tom odlukom se svi slažemo, u tom momentu niko nije ni poznavao virus, ni šta može da se desi i to je bila jedina prava odluka“
Upitali smo ga da li ostaje žal što nisu imali priliku da se bore za trofeje u momentima kada je Peruđa izgledala sjajno:
„Najvažnija stvar je da doguraš do marta, da imaš što bolju poziciju na tabeli, da bi kasnije bio povlašćen u plej-ofu. Gurali smo dobro, ušli smo u polufinale Lige šampiona. Ekipa koja je već dve godine bila zajedno sa Podraščaninom, De Čekom, ekipa koja je jako dobro funkcionisala. To je bio pravi trenutak da napravimo nešto dobro i u Evropi, s obzirom da je Liga šampiona jedini trofej koji nedostaje Peruđi. Ostaje velika žal jer je ta ekipa pravljena da pokuša da osvoji taj trofej. Poučeni tim iskustvom ćemo pokušati da damo maksimum i da se borimo za sve trofeje jer neće biti lako u trenutnoj konkurenciji.“
Zanimalo nas je da li smatra da je nepravedno što Srbija kao evropski šampion ne učestvuje na Olimpijskim igrama, a on nam je obrazložio šta je još veći problem.
„I pre Evropskog prvenstva smo znali kakav je sistem kvalifikacija za Olimpijske igre, da ćemo kasnije morati da prođemo te jako teške kvalifikacije bez obzira koji budemo na EP. Mnogo je nepravednije što mnogo reprezentacija iz Afrike, Južne Amerike, pa i Severne Amerike mora da ide na OI. Tako se ne gledaju najkvalitetnije reprezentacije, nego samo sa kog kontinenta dolaziš. Tako da ti kvalifikacioni turniri sami po sebi nisu dobro organizovani jer svi znaju da iz Evrope dolazi najveći broj jakih reprezentacija, pa zato Stari kontinent i zaslužuje najviše mesta na Olimpijskim igrama. Nažalost, sistem takmičenja je takav kakav jeste, imali smo priliku dva puta da se kvalifikujemo. Prvi turnir u Italiji smo izgubili od domaćina i kasnije je usledio zaista preteški turnir u Berlinu gde su bile sve najjače evropske reprezentacije. Jako je teško bilo očekivati da reprezentacija koja je bila na vrhuncu forme u oktobru za vreme EP već januara ponovi sve to. Ostaje velika žal jer Olimpijske igre nedostaju našoj generaciji i jer to zaslužuje.“
„Orlovi“ će imati ispunjeno leto jer ih čekaju dva važna takmičenja. Nažalost, nećemo ih gledati na Olimpijskim igrama, ali bi to mogao da bude motiv više da se napravi rezultat u Svetskoj ligi i na Evropskom prvenstvu.
„Čim završimo klupsku sezonu, već početkom maja ćemo igrati Svetsku ligu, to je takmičenje koje se igra svake godine. Veliki broj turnira, putuje se, igra se svaki vikend. Mislim da ćemo svi biti na raspolaganju jer ranijih godina to nije bilo najvažnije takmičenje jer su kasnije dolazila druga dva važnija. Ove godine smo svi odmorniji, svi ćemo pokušati da napadnemo taj trofej Svetske lige. Dok druge reprezentacije budu igrale Olimpijske igre, mi ćemo moći da se odmorimo i da se spremimo za Evropsko prvenstvo koje se igra u septembru.“
Nezaobilazno je bilo pitanje da li je imao želju za Deda Mraza.
„Što se tiče sporta, želim da ponovim uspeh sa Evropskog prvenstva. Shvatio sam koliko je lepo osvojiti sa ljudima iz svoje zemlje tako bitan trofej i to slavlje, te utakmice… To je nešto što će mi ostati u sećanju čitavog života. Na sportskom planu da pokušamo da osvojimo EP, a što se tiče životnog plana da porodica i prijatelji budu živi i zdravi. Kada to sada pomenemo ima još veću težinu s obzirom na godinu iza nas.“
Praznične dane je proveo radno, ponekad i po dva treninga dnevno, bez mogućnosti da se vrati u otadžbinu:
„I prethodnih godina smo uvek igrali krajem decembra, početkom januara, a sada nam zbog koronavirusa nisu dali dozvolu da se vratimo u Srbiju. U četvrtak 31. smo imali trening ujutru i popodne, pa prvog popodne. Već trećeg januara igramo jako bitan meč sa Trentom koji je jedan od direktnih rivala za osvajanje titule. Nije mi žao što neću doći kući jer sam se uželeo odbojke, da igram što više. Biće prilike kada završim karijeru za šest, sedam godina da posvetim vreme sa porodicom.“
View this post on Instagram
Atanasijević je gotovo četiri godine u vezi sa odbojkašicom iz Bugarske Elicom Vasilevom, a pitali smo ga da li su već planirali svadbu.
„S devojkom sam skoro četiri godine, u maju će biti godišnjica. Normalan sled okolnosti bi bio da uskoro bude svadba, nismo pričali o tome. Ona još uvek igra, pa još uvek ne razmišljamo o porodici. Ona ima 30 godina, sigurno da može da igra još dve, tri godine jer se oseća sjajno fizički. O porodici nismo razmišljali, ali naravno da je svadba u planu. Ako ne za sledeću onda za onu tamo godinu“, završio je Atanasijević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
