Antidoping agencija Srbije za Nova.rs o Sinerovoj kazni i svim detaljima skandala

Slučaj Janika Sinera, koji je bio pozitivan na zabranjenu supstancu klostebol, još uvek je glavna tema u svetu sporta, a tokom 2025. godine njegova sudbina bi trebalo da bude i definitivno određena.

Čitav slučaj je mesecima bio pod velom tajne, a Tijana Živković iz Antidoping agencije Srbije otkriva brojne detalje nezapamćene priče...

Janik Siner je bio pozitivan u martu, za ceo slučaj se saznalo pet meseci kasnije - kako vi to komentarišete?

"Prema članu 14. Svetskog antidoping kodeksa, nakon obaveštavanja sportiste i relevantnih antidoping organizacija o pokretanju postupka za utvrđivanje povrede antidoping pravila, antidoping organizacija koja je odgovorna za upravljanje rezultatima može javno da objavi identitet sportiste koga je optužila za potencijalnu povredu antidoping pravila. Može, ali i ne mora, u zavisnosti od svoje procene.

S druge strane, Antidoping organizacija mora najkasnije u roku od 20 dana od donošenja prvostepene odluke da javno objavi informacije u vezi sa slučajem uključujući sport, povredu antidoping pravila, ime i prezime sportiste ili drugog lica koje je počinilo povredu antidoping pravila, zabranjenu supstancu ili zabranjeni metod (ukoliko postoje) i izrečene mere.

ITIA je odluku donela 19. avgusta 2024. godine, a objavila je narednog dana tako da je tu postupljeno u skladu sa obavezujućim normama Svetskog antidoping kodeksa."

Da li bi i kada mogli da očekujemo konačnu odluku?

"U zavisnosti od okolnosti slučaja, postupci za utvrđivanje povreda antidoping pravila obično traju između šest meseci i dve godine. Kod nas u Srbiji, zakonski rokovi za rešavanje slučajeva povreda antidoping pravila su relativno kratki i iznose četiri meseca za prvostepeni postupak i po pravilu 60 dana za drugostepeni. Međutim, na međunarodnom nivou ovi procesi znaju da traju i duže."

Da li postoji nešto neobično u njegovoj odbrani, i ako postoji, koji su konkretno problemi? Ima li možda nekih nelogičnosti?

"Nezahvalno je komentarisati individualne slučajeve. Svaka povreda antidoping pravila se dešava pod različitim okolnostima. Ono što je svakako neobično u ovom slučaju je prvostepena kazna koje je neuobičajeno niska za povrede antidoping pravila koje uključuju anaboličke agense. To je svakako i doprinelo žalbi Svetske antidoping agencije na prvostepenu odluku."

Da li postoji mogućnost da je Siner deo sistematske doping sheme u Italiji, pogotovo uzevši u obzir broj sportista pozitivnih na klostebol?

"Nisam u mogućnosti da na ovaj način tumačim slučaj Janika Sinera. Klostebol se pored neomicina kao supstanca nalazi u okviru leka Trofodermin na tržištu Italije, Brazila, Perua. To je preparat koji se u slobodnoj prodaji može kupiti a koristi se za lečenje povreda. Postoji veliki broj doping pozitivnih slučajeva na klostebol u Italiji i oni su na različite načine procesuirani."

WADA je najavila promenu pravila, šta će biti drugačije i da li postoji mogućnost pokušaja "odmazde" onih koji su bili pozitivni usled kontaminacije?

"Svetski antidoping kodeks i prateći međunarodni standardi (osim Liste zabranjenih doping sredstava koja se menja na godišnjem nivou) redovno se menjaju jednom u šest godina. To su vremenski ciklusi u kojima Svetska antidoping agencija uočava gde su problemi i šta bi trebalo da se promeni. Nova pravila će biti usvojena u 2025. godini, a počeće da se primenjuju od 1. januara 2027. godine. Videćemo šta će novo doneti."

Kako ovakvi slučajevi utiču na antidoping kampanju?

"Na borbu protiv dopinga u sportu mogu da utiču različite stvari pa i ove koje se tiču načina procesuiranja sportista na međunarodnom i nacionalnom nivou. Mi se kao Nacionalna antidoping organizacija trudimo da u punom obimu sprovodimo Zakon o sprečavanju dopinga u sportu ali i Svetski antidoping Kodeks što nam je obavezu koju smo kao država preuzeli ratifikovanjem UNESCO konvencije protiv dopinga u sportu."

Kakvo je stanje u Srbiji kada je u pitanju doping, da li postoje problemi, da li i kako klubovi sarađuju?

"Što se tiče Srbije problem dopinga svakako postoji, i pored kontinuirane edukacije koju sprovodimo mi smo ove godine imali četiri doping pozitivna slučaja, dva u košarci, jedan u američkom fudbalu i jedan u ragbiju 13. Saradnja sa nacionalnim sportskim savezima, pa sledstveno tome i klubovima je na zavidnom nivou. Savezi poštuju svoje obaveze koje su propisane članom 10 Zakona o sprečavanju dopinga u sportu", zaključila je Živkovićeva.

BONUS VIDEO