4
Božidar Maljković, predsednik OKS, u intervjuu za Nova.rs priča o politici i Aleksandru Vučiću, ali i njegovim prethodnicima, Novaku Đokoviću i reakcijama u Tokiju, ali i košarci, Olimpijskim igrama, penziji, ćerki Marini.
Autori: Žikica Babović i Nebojša Todorović
Odavno je Božidar Maljković više od čoveka sporta. Možda i školski primer šta znači biti političko biće. Umeo je da u oči kaže šta misli Slobodanu Miloševiću, Borisu Tadiću, Zoranu Đinđiću, priznaje da nije član SNS niti će biti, a sa Aleksandrom Vučićem viđao se i kada je bio „teška“ opozicija.
Za košarku je dokazani doktor, a pred penziju pokušava da podigne srpski sport na još viši nivo kao predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.
PROČITAJTE JOŠ
Zašto je Novak Đoković nacionalno blago i zašto ne može Srbiji da kaže „ne“, ko je najbolji igrač kojeg je trenirao, kako im ćerka Marina iz Japana naručuje hranu, priča legenda srpskog sporta u velikom intervjuu.
Olimpijske igre u Tokiju tek što su završene, krenule su pripreme za Pariz 2024. godine, a Maljković nam odmah otkriva velike planove.
„Bilo je jako dobro u Japanu za naše sportiste i državu. Kada nastupate na Igrama, u pravom smislu se borite za zemlju, njen suverenitet i njeno dostojanstvo. Mislim da su poslušali šta sam im rekao: ‘Daj najviše što možeš toga dana i mirno spavaj’. Pokazali smo borbenost i sportsku etiku, uz malo sreće mogli smo da uzmemo još dve-tri medalje, ali i sa devet smo pomerili granice, i želimo da budemo još bolji. Sa nestrpljenjem čekamo Pariz koji za nas već sutra počinje i posle lagana penzija. U aprilu punim 70 godina, dosta je“, otkriva Maljković za Nova.rs.
Kakve uspomene nosite iz Japana?
„Da vam ispričam angedotu, stižemo mi u Tokio i idemo sa Novakom, a u susret mi je išao moj kapiten iz Limoža, Rišar Dakuri, legenda francuske košarke. Prepoznao me je čovek, javio se i u prvom trenutku nisam znao ko je, tek kad je spustio masku. Pričamo kako me je prepoznao, kaže imam pregled igre, rekoh mu kada si igrao nisi ga imao (smeh). Spomenem da sam tu sa Đokovićem, koga su već saleteli brojni sportisti i iz regiona, i iz sveta, kad on me ostavi i ode za Novakom (smeh). To je čudo od popularnosti. Kod ćerke Marine kad sam bio u Šangaju, uđem u taksi, oni ne znaju nijedan jezik, ja govorim nekoliko, ali kada sam spomenuo Đokovića, odmah smo se razumeli. Prvi sam dobio prepisku između oca Srđana i Novaka, gde on kaže da je nespreman pred Tokio, ali Srbiji ne može da kaže ‘ne’. On je primer svima, ne samo našim sportistima, već celom svetu u svemu što radi“.
„Još nisam preboleo Bobanu i Antića“
Nažalost, sport je prethodnih godinu dve doneo strašne tragedije i odlaske brojnih velikana, među kojima su Radomir Antić i Bobana Momčilović Veličković.
„Trener sam ceo život, od 20. godine, od mog Ušća pa do Jugoplastike, Reala, Barselone, Panatinaikosa, Limoža i ostalih. O svakoj ekipi, svakom čoveku, imate određenu impresiju, da li je ona poštena i realna, moja je. Među svim tim sportistima ne volimo ih sve jednako. Neko ti legne i uvek će ostati u mom sećanju. Na primer, Bobana Veličković je došla jednom i posle je ostala sa mnom nekih pola sata da razgovaramo. Video sam jednu fantastičnu osobu, baš me je oduševila. Jako teško mi je pala njena smrt, kao što mi je teško pala smrt mog prijatelja Radomira Antića, nisam se od toga još oporavio“, dodaje Maljković.
Koliko je njemu teško pao neuspeh na Igrama?
„Poslao sam mu poruku da ako i ne dođe u Tokio da je za mene veliki šampion. Novak je umoran, istrošen, izranjavan došao tamo. Mnogo je uradio na mobilizaciji naših olimpijaca, svako veče je bio s njima. Novak je jedna vrsta nacionalnog blaga i blago nama dok može da igra, pa i posle toga. Putovali smo zajedno, praktično nigde nije mogao da prođe, to je bilo neverovatno. Uradio je sve što je mogao u tim nenormalnim uslovima, prisustvovao sam svim mečevima, fizički nije mogao da izdrži, mentalno da, ali to je povezano. Jedna stvar je dobra, videli smo da nema supermena u sportu, to nije bio ni Majkl Džordan, niti velikani pre njega. Svaka epoha, dekada, ima svog velikana. Novak je strašan sportista, veliki zaljubljenik u ovu zemlju. Na njemu se vidi da se ovde najbolje oseća, izmišlja on, ide ovamo i onamo, ali kad dođe u Srbiju blista od sreće“.
Od maja 2017. ste na čelu OKS, kojim promenama ste zadovoljni, a čime niste?
„Imamo veliku pomoć države, nikad nisam otišao kod predsednika Aleksandra Vučića da nije ispunio naše želje i potrebe. Istog časa je uradio sve što nam treba. Nikad iz Olimpijskog komiteta Srbije nismo tražili ništa što je bilo parče luksuza, već nasušnu potrebu. Imam utisak da je u drugim zemljama instituacija Olimpijskog komiteta dignuta na neko više mesto koje zaslužuje. To su krovne organizacije i nešto na tom planu bi trebalo da uradi i Srbija, to je moja ideja, ovo je 112. godina postojanja Olimpijskog komiteta, ljudi rade fantastično, nismo gasili svetla ovde u zgradi, radili smo od 8 sati ujutru do posle ponoći, neki su i noću ostajali, ogroman je to posao da bi naši sportisti bili zadovoljni, zbog čega je meni puno srce“.
VIDEO Maljković o Aleksandru Vučiću, reakciji u Hrvatskoj i pomoći države srpskom sportu
Svojevremeno ste na pitanje šta nedostaje hrvatskom sportu za uspeh, odgovorili – Aleksandar Vučić?
„To je bilo na predavanju na Medicinskom fakultetu u Splitu, bila je puna sala, bio sam sa mojim igračem Dinom Rađom i legendom Željkom Jerkovim, došlo je to pitanje i mogu vam reći da je pola sale aplaudiralo, a pola se gledalo u čudu. Volim taj grad i te ljude, i oni vole mene. Uvek će neko ko ne zna ili ne voli aktuelnu vlast reći kako daje državne pare a ne svoje. A, ko to daje svoje, Makron, Merkel, Pedro Sančes? Ne, daju državni novac. Nekada se na nagrade čekalo po godinu dana, sada se čeka 48 sati. Vučić voli sport i patološki ga prati, ako ja mogu da ocenjujem što se sporta tiče, radi za čistu desetku, u ostale sfere ne ulazim. Ko je ikada popio kafu sa mnom, zna kakav sam čovek i da nisam neko ko se dodvorava, ili poltron, govorim onako kako jeste. Da nije tako, i to bih rekao. Pritom, ja nisam član SNS, verovatno nikad neću ni biti, ne zanima me ta vrsta političkog angažmana“.
Vi uvek direktno pričate šta mislite, otvoreno i o politici, je l’ ste se nekad pokajali zbog toga? Podržali ste proteste protiv Slobodana Miloševića, suprotstavili ste se Borisu Tadiću kada nije hteo da pomogne Crvenoj zvezdi, odbili ste partijsku knjižicu od Zorana Đinđića?
„Jeste, tako je bilo, to je dokaz da nemam problem da kažem svoje stavove. Sa Tadićem sam svašta prošao, bili smo i prijatelji… Devedesetih sam bio u Atini kada se 30.000 studenata diglo protiv Miloševića i poslao sam im telegram podrške. Dižu se naša deca, naša krv, a on ih proglašava izdajnicima, plaćenicima, je l’ moguće to? Video sam kuda idemo sa Miloševićem… Od tada me 20 godina nije bilo na televiziji, bio sam anatemisan i u grčkoj ambasadi, za šta me je u principu bilo briga, a Duško Bajević i ja smo im pomagali. Držao sam emotivan govor na komemoraciji Ace Nikolića, nema ko nije plakao, čuju se moje reči, a snimaju me do vrata“.
Kada ste se prvi put videli s Aleksandrom Vučićem?
„Sa Vučićem sam se prvi put sreo kada je bio žestoka opozicija, tema je bila Crvena zvezda, našli smo se u restoranu ‘Molijer’, u Zmaj Jovinoj ulici. Za sve što govorim imam dokaze, nije rekla-kazala“.
Celo vaše okruženje otvoreno i direktno govori, kao i vaš kum Vlada Kostić, zbog čega ste i često na udaru?
„Vlada Kostić je za mene jedan od najpametnijih Srba ovog vremena. Voleo bih da mi neko kaže da nije… Na čelu SANU fantastično radi posao, samostalno odlučuje i uvek isto kaže šta misli. On je rastao uz Železničar, ja uz Ušće koje sam osnovao, „zdrava“ beogradska košarka nas je vaspitala i iznedrila mnoge vrhunske intelektualce“.
VIDEO Maljković o Tokiju, Parizu, medaljama i milionima metaka
Svedoci smo nemaštine i gašenja klubova u regionu, a kod nas su se vratili Željko Obradović, Dejan Stanković, u vaterpolu imamo najjaču ligu trenutno?
„Država daje novac. Ko od naših daje pare? Neka imamo i 100 tajkuna, kad daju dinar kao da se s dušom rastaju. Koliko treba Gajo (Zoran Gajić, predsednik OSS, prim.aut) za odbojku? Milion i 300.000. Evo ti, milion i trista, da si na nuli. Sad im prave hotel i dve hale, to je hvala što odbojka radi dobro i u kontinuitetu imamo rezultate. Dobiće i rvači ono što zaslužuju, sa poslednjih šest svetskih prvenstava doneli su medalju. S druge strane, u Splitu je bio veliki skandal, napao sam Gradsko veće, nisu dali pare Jugoplastici i baš sam ih opleo, svašta sam im rekao. Cibonu je držao Zoran Bandić, sad će i oni pasti, Bosna se ugasila na dan kada sam bio u Sarajevu“.
Kako gledate na povratak Obradovića u Partizan, ugostili ste i Zorana Savića, sportskog direktora crno-belih?
„Jako me je obradovao Željkov povratak, kao i ranije Pešićev u Zvezdu. Kada je bilo dilema oko Jadranske lige, ja sam jedini rekao kako će se naši veliki igrači i treneri jednog dana vratiti u tu ligu. Zoran Savić je u Evropi na toj poziciji najbolji čovek sigurno, on je najtrofejniji naš košarkaš ako se ne varam, u svim zemljama od Grčke preko Italije i Španije u kojima je bio strašno ga poštuju, govori te jezike i manijakalno prati sve igrače. Svakog kog je doveo u Partizan je pogodio i on je veliko pojačanje za klub. Drago mi je i da je veliki trener kao što je Željko došao, od toga imaju koristi svi. Veliko je zadovoljstvo raditi kod kuće. Držao sam predavanje i na španskom i na francuskom jeziku, nema gde nisam bio od Argentine, Brazila, Bolivije, po celom svetu, nikad ti ne možeš da uđeš u srce igrača kao na svom jeziku. Sećam se, u Splitu kad smo igrali neki derbi i držim poslednji sastanak u podne na dan utakmice, tačno znam kako reaguje Duško (Ivanović) jer trese nogom, kako Sreta (Zoran Sretenović), kako Toni (Kukoč) kome se znoje ruke, i tu stanem. Znam da sam postigao šta sam hteo, jezik je veliko sredstvo“.
Vaša čerka Marina Maljković i prošlog leta je pravila čudo sa ženskom reprezentacijom Srbije, bile su prvakinje Evrope i četvrte na Olimpijskim igrama?
„Moja ćerka ne voli da pričam o njoj, ni ona o meni, imamo sjajan odnos, ali smo se to dogovorili odavno. Ona ide sama protiv svih, kao i ja, koji je moj grad? Rođen sam u Lici, ko stoji iza mene? Nisam bio veliki igrač, sve sam uradio sam, isto tako i ona, niko joj ne pomaže. Sada je u Japanu, startovala je sa četiri pobede, njen rad neka narod oceni. Ponosan sam i srećan što je lik koji ima strahovitu energiju. Ona iz Japana, iako je moja supruga Goca izvanredna kuvarica, nama naručuje hranu skoro svaki dan. Kada se neka igračica razboli, ona ne spava noću i iz Nagoje zove lekare i odande sve organizuje“.
Za kraj, koja vam je omiljena izreka, neke često koristite?
„Ko oženi kafansku pevačicu, opština ga sahranjuje“.
„Kukoč je najbolji, Rađa voli ćevape“
Božidar Maljković nam je otkrio i ko je najbolji igrač kojeg je trenirao, kao i da se brojni njegovi igrači i dalje drže zajedno.
„Toni Kukoč je najbolji igrač kojeg sam trenirao, neverovatne poteze imao je i na treningu. Na jednoj utakmici protiv Budućnosti, tadašnjeg Titograda, svih pet igrača je digao na fintu šuta i na kraju je maestralno dao koš. Jednog je cimnuo na krilu, sećam se kao sad, usput je digao centra koji je išao da ga ‘bananira’, pa je ispod table imao dva pivota i bacio se unazad i pogodio. Pratim najviše ekipe gde su moji ljudi, Velimir Perasović (Uniks), Duško Ivanović (Baskonija), i ostali, radujem se njihovim rezultatima i sekiram se kad gube. Duško je 10 godina tamo trener, ali ekipa mu je jednostavno loša, Peras može najviše da uradi. Dobar je i Dino Rađa, dođe često kod mene na ćevape. Bio je i na promociji filma na Zlatiboru, dobio je sliku i veliki aplauz pred prijateljsku utakmicu Partizana tamo. Dobar je s Divcem, Paspaljem, Sašom Đorđevićem, lepo je što se druže i dalje. Toni je jedino malo daleko otišao, on je amerikanizovan. Jure Zdovc je isto pravi momak, kad smo bili prvaci Evrope odlično je odigrao“.
BONUS VIDEO Maljković: Još se nisam oporavio od smrti Bobane i mog prijatelja Radomira Antića
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
