1
Šesti dan Mundobasketa je iza nas, sedmi uveliko gazimo u Manili
Od kiše i vetra, preko vožnje od više od sat vremena do žurke i želje da se položi ispit. Onaj košarkaški su „orlovi“ relativno lako položili i Južni Sudan savldali sa 115:83 u poslednjem, 3. kolu Mundobasketa.
Pre toga smo osetili smo prave čare filipinskog saobraćaja, pošto smo sat i po vremena prelazili deonicu od 15 kilometara koja se inače pređe za najviše 30 minuta.
Kažu pala je kiša pa je to razlog, ne da je padala, nego takav pljusak u životu nismo videli, a potom nam se ponovio dok smo bili na krovu… Saobraćaj je u Manili inače pakao, i mi smo se uverili u to, neki su mogli i da odremaju do destinacije.
A destinacija je bila Pasaj, deo Manile na samom moru, gde su smeštene ekipe koje igraju u MOA areni, i to je potpuno drugačiji doživljaj grada.
Baš jak pljusak i živopisni predeli usput upotpuniuli su doživljav Manile, čega smo posebno svesni bili dolaskom u deo grada koji veze nema sa bilo čime u „našem“ delu.
Kezon siti i Pasaj su dve dijametralno suprotne strane grada, ne samo po pitanju udaljenosti, već i po načinu života. U gradu sa 17-18 miliona stanovnika i drastičnim razlikama u platežnoj moći, našli smo ono zbog čega smo prešli pola grada.
Neboderbi, tržni centri, prizori iz hotela koji se pružaju u nedogled na kratko su nam odvratili pažnju, razlog naše avanture bila je poseta crnogoroskim košarkašima, baš lepo smo se ispričali sa asovima poput Nikole Vučevića, njegovog imenjaka Ivanovića i predsednika saveza Nikole Pekovića.
Njihove sjajne priče bili ste i bićete u prilici da čitate narednih dana na Nova.rs. I to je samo bio početak dana…
Put nas je dalje naveo nazad do srpskih navijača i, sada već postaje tradicionalnog okupljanja, na krovu jedne zgrade u Manili. Sa 13. sprata smo se i uživo javili i preneli vam šta se sve dešava uoči utakmice sa Južnim Sudanom, koja je rutinski pripala „orlovima“ koje sad tek čekaju prave provere.
„Položi nuklearnu, položi nuklearnu“, ajmo svi, poveo je skandiranje jedan od srpskih navijača iz Novog Sada, kako bi pružio podršku njegovoj lepšoj polovini Mileni, da savlada svoju prvu narednu prepreku na fakultetu.
Iako skoro 2.000 kilometara daleko od kuće, nije zaboravio ko ga čeka, već se pobrinuo da joj nas 50-ak pružimo podršku u važnom životnom poglavlju. Tako se to radi.
A Milena je ona devojka čije je ime ispisao na zastavi, u znak zahvalnosti što ga je „pustila“ na Filipine. Dolaskom među srpske navijače bude vam lepo… To je ono što ne možete i nećete nigde drugde osetiti, i što ćete pamtiti celog života koji ste obogatili novim ljudima.
Može da se pamti i taksista koji je Srbiju uporedio sa Bosnom, odnosno mislio da se država zove „Servia and Hercegovina“, kako je rekao.
Naišli smo i na Branislava Milutinova, rođenog brata srpskog centra, koji nam je rekao da su tu još samo Bogdanovi roditelji.
Kako je i Bogdan rekao, za njih tek počinje turnir prelaskom u drugu grupnu fazu, i tamo ih čekaju Italija i Dominikanska Republika. I jedna i druga reprezentacija biće pravi test za dalje izazove, a verujemo da Srbija ipak može do svetske medalje u Manili.
Petak, 10 časova po srpskom vremenu (16.00 po lokalnom), „orlovi“ treba da naplate neke dugove.
„Orlovi“ su u prve tri utakmice do vrha napunili mrežice Kine, Portorika i Južnog Sudana, a dodatnu motivaciju dala im je Mozzart fondacija koja za svaki poen donira 1.000 dinara, a za svaku trojku 10.000 dinara. Na samo tri meča u grupnoj fazi takmičenja prikupljeno je 694.000 dinara, koji će se usmeriti za razvoj sporta među školarcima.
BONUS VIDEO
