0
"Ajde ti, sine, polako na pijacu, da vidimo šta kažu cene, je l' poskupelo nešto?"
Sve utakmice Mundobasketa pratite u direktnim prenosima uz SBB na kanalima Sport kluba.
Sa ovakvim i sličnim uputima znali su svojevremeno urednici da se obrate početnicima u novinarstvu. Pa ti lepo na pijacu, ćaskaš malo sa prodavcima i tako…
Na sreću ili žalost, u sportu toga nema, ima nekih drugih varijanti, kao što je na primer juniorsko Evropsko prvenstvo u skokovima u vodu. Pa ti vidi šta ti je činiti…
Možda pravi pijačni barometar nisam iskusio, ali jesam ovaj na filipinski način.
PROČITAJTE JOŠ
Naravno, ovde iza svakog ćoška ima „nešto“, tako se i pored hale „Araneta“ nalazi pijaca ili „Farmers market“. Kao naš Zeleni venac… Šalu na stranu, pijaca je ogromna i ima više ulaza, i ne podseća ni na šta do sada.
Delom je otvorena, delom zatvrena, a meni je onaj ulaz sa zelenilom privukao pažnju, poznat sam kao veliki ljubitelj botanike. I zaista pri prvom koraku osećate kao da ste ušli negde posebno. Kaktusi na milion i jedan način, ili sve što možete da zamislite možete i da nađete. Za 100 pezosa, odnosno 200 dinara, možete da dobijete četiri li pet.
Odatle se preko ulice ulazi u deo sa voćem i povrćem, gde vas dočekuju nasmejani domaćini i nude da probate šta god želite. Možda i bih da ne strahujem kako ću biti zakovan za krevet (jedan kolega je već stradao).
Kvezonski mango (Kvezon je deo grada), avokado, banane, mandarine, jabuke, guava, limun… Ima svega, a cene – vrlo pristupačne ovako, za lokalce baš i ne – kilo je otprilike 500-600 dinara (250-300 pezosa), ima i za više, ali i za manje.
I sve deluje toliko sveže, da ne može svežije…
Svi su toliko ležerni, bez mnogo pravila i kontrole, pa ćete zateći i mačku kako spava na krompiru. Na tezgi će odmoriti i umorni Filipinac, kome ništa ne smeta da uhvati san.
Iz voćnog dela se ide ka mesu, i na licu mesta možete da se uverite kako se uvijaju kobasice. I tu će vas ljubazno ponuditi da kupite šta želite – kilo mesa se kreće od 700 (koliko je svinjetina) preko 1.000 do najviše 2.000 dinara za govedinu. Rebraca su, na primer, 900 dinara – kilogram naravno.
Možete da birate, hoćete od buta, od plećke, sve može. Tu su i ventilatori da „zaštite“ tezge na kojima su jaja…
I onda spektakl, dolazi se do dela sa ribom svih vrsta i oblika, tu su i prodavci najživlji (ne samo oni). Vrlo živ je i miris koji se potrudio da se ne zadržimo previše.
Kraba im je izgleda glavna atrakcija, prodavačica nam je odmah ponudila da je držimo, ali kupovinu smo ipak preskočili. Inače, komad je manje od 2.000 dinara…
Riba u ledu, tuna sa poprečnim presekom i neizbežni kantar koji kaže „pošto košta“. I kaže da je kilo tune 700, a ribe u proseku 900 dinara.
Tako da, ako rešite da pazarite na pijaci u Manili, za 2.000 dinara možete da kupite i kilo mesa (svinjskog), kilo ribe i još kilo voća. Ako dodate i nešto preko, biće i za kaktuse.
*
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Ovo ima samo Srbija: Lula, nošnja, srpske zastave i najveći šou na krovu sveta
