0
Sve je delovalo previše dobro da bi do kraja bilo stvarno.
Pripreme za odlazak Nova.rs na Mundobasket bile su temeljne, detaljne, trajale su, onako kao nekad letnje visinske za reprezentativne akcije kod trenera starog kova. Znate ono po dva meseca na planini…
PROČITAJTE JOŠ
Zato smo verovatno očvrsnuli da nam ništa ne padne teško, pogotovo ako se radi o putu na Filipine, gde će košarkaši Srbije igrati u B grupi, nadamo se i u završnici Svetskog prvenstva.
A do tamo treba doći, bile su opcije sa dva presedanja i 30 i više sati puta preko pola sveta, plus vremenska razlika od šest sati! Sreća, našli smo bolju varijantu i sve je izgledalo prilično idilično. Krene se u utorak uveče, i to samo preko Istanbula gde je tri sata čekanja, i stižemo u Manilu već u sredu oko 13 sati po srpskom, odnosno 19 po lokalnom vremenu. Međutim…
Dolazak u Istanbul i letimičan pogled na tablu sa rasporedom letova, više onako reda radi, naterao nas je da se ispred iste zadržimo neki minut. Kako sad ovo, a ne, nemoguće, možda je greška? Ne, nije, let za Manilu je sa 2.20 pomeren na 6.20 i eto nama neplanirana četiri sata gratis, odnosno ukupno sedam.
I, šta sve može da se uradi za sedam sati na istanbulskom aerodromu sa prilično ograničenim internetom?
Možete da šetate do mile volje, aerodrom „Ataturk“ je ogroman, kao neki manji grad, i sve je nekako megalomanski. Mogu i oči da vas zabole koliko sve šljašti.
Možete da pojedete i popijete skoro šta god vam padne na pamet, i to naravno dobro da platite.
Možete i da dremnete za šta postoje posebne prostorije, takozvani „nap zone“. Deluju dosta udobnije od sivih i plavih plastičnih stolica duž nepreglednog aerodromskog prostranstva.
Možete i da otkucate nešto, em se ubije vreme, em se osetiš korisno, em ima šta i da se čita na Nova.rs dok posle letimo ka konačnom odredištu.
Možete i da gledate svako malo da neće slučajno da promene termin poletanja, naravno ovaj put u našu korist. Od toga ništa…
Naravno, možete i da se bakćete sa internetom, jer je onaj besplatni – ograničen. I to na svega sat vremena!? Procedura je takva da vam putem SMS stigne određena šifra koja se ukuca i onda krenu da ističu minuti. Tu je i opcija B, da se provuče pasoš na jednom od automata i onda se dobije još sat vremena ako se opet ukucaju potrebni podaci. Naravno, Srbi ne bi bili to što jesu kad ne bi smislili šta i kako, pa su i najbliži u Srbiji, oni budni, neočekivano dobijali šestocifrene kodove usred noći.
Ako ste mislili da nam je izlaz bio onaj poslednji – nije, već pretposlednji, ali bar je konačno zasijalo na tabli F18.
Istanbule, ovako se nismo bili dogovorili, ostao si nam dužan za povratak, mada ako bude medalja, možemo i tri dana da se vraćamo.
BONUS VIDEO Ispraćaj košarkaša na Svetsko prvenstvo
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
